За оне који не схватају да се послушношћу империји Насиља ништа није добило, нити се може добити, остаје питање: да ли сте спремни да носите одговорност за поступке за које одлично знате да су супротни срцу, уму, духу и бићу српског народа
Отац Дарко Ђого (Извор: Катера)
Још прије неколико година, у једном понешто полемички интонираном тексту, изнио сам став да не постоји – тј. не може да постоји – разлика између српског и руског становишта. Тада сам одговарао на тезе аутора, Руса, да Русија има своје интересе који се могу, али не морају поклапати са српским интересима. Досљедно тадашњем и свакидашњем поимању ствар(ност)и, и даље тврдим да је било какво раздвајање руских и српских интереса до сада било катастрофално за цивилизацију, народ, вјеру, живот који заједно јесмо. Јер: интереси су само уобличени захтјеви пред животом. А руски и српски народ спаја Живот сам. Дакле: ако нам је Постојање – једно, онда ништа што тражимо у сврху тог постојања не може бити прече од Њега самог.
О јединству српског и руског народа непотребно је посебно напомињати оно познато. Као духовни насљедници Светог Петра Цетињског, сви свештеници наше Цркве и сви Срби – не само „Црногорци и Берђани” – увијек смо пред избором да останемо досљедни његовом завјештању или да га издамо. Питам се постоји ли „виши интерес” пречи од Завјета Отаца, такав да правда прихватање на себе страшних ријечи нетљеног светитеља? Нисмо ли – управо као и тада, стијешњени и окружени, од свијета прокажени и никад прихваћени – данас подједнако упућени истовремено на досљедност Завјету братства, али и на подршку једине земље која је била и остала гарант нашег опстанка у Српској? Питам и оне који сматрају да је свака цијена одговарајућа, докле год се њихов живот не мијења много да ли су у ту цијену укључени, сутра дан, и животи нас у Српској или Срба на Косову и Метохији? Да ли је једина подршка коју смо имали пред страшним оптужбама – могла да се заборави и одбаци?
За оне који – попут не тако давних примјера – не схватају да се послушношћу империји Насиља ништа није добило, нити се може добити, остаје питање: да ли сте спремни да носите одговорност за поступке за које одлично знате да су супротни срцу, уму, духу и бићу српског народа? Да ли сте сигурни да ћете у историју ући као мудри и тактични, а не као они који су у једном тешком времену шутнули јединог брата кога су имали?
Александар Вучић: Првобитна одлука била да будемо уздржани у УН, уценили су нас
У овом мучном тренутку када свједочимо једном чину за који ниједан Србин и представник Србије не може бити овлашћен, не стидим се свог српског имена и припадања великој руској култури, поуздано знајући да се они не могу раздвојити никад и ничим: свако ко би се усудио да их раздвоји, самог себе је осудио на срамотно памћење вијекова. Знам да наш народ неће посустати нити прихватити одрицање од браће. Какви год да смо – такви нисмо. Ако смо такви – онда ми више нисмо ми.
Опрема: Стање ствари
(Покрет за одбрану КиМ, 8. 4. 2022)
Categories: Преносимо
Postovanje, velicanstveno napisano
Добри оче Дарко, благословени сте, то је опипљива очигледност, такав је био и мој доживљај на скорашњој трибини у Ваљеву кад нас удостојисте Вашом благословеношћу но, љубити истину и торжествено је исповедати подразумева и једнако тврду како и лепу реч – јасно казујте да је ђавоимани александар вучић велеиздајник и безбожник, мрзитељ и непријатељ Србља и Руса, богоборни душевни растројеник, злоћудни вођа секте устале на Православље, јасно казујте, благослова којим сте благословени ради !
Тако зборити, то политика и политиканство није, то је исповедање вере и битија у вери !
Razumem u potpunosti autorovo osecanje a licno se osecam sve losije i losije, iz dana u dan, gledajuci kako tonemo u glib izdaje bratskog naroda.
Ја сам потомак Светог Саве као што је и Петар Цетињски и припадам српској култури а не руској. Драг ми је руски народ али ми је најдражи српски.