Дарко Ристов Ђого: Нису ово само литије, то су линије духовне одбране

Немамо ми резервних светиња, немамо резервног Острога, ни Цетињског манастира и као што немамо ни резервног Косова тако немамо ни резервне Црне Горе, рекао је у Никшићу свештеник Дарко Ђого

Дарко Ристов Ђого на окупљању у Никшићу, 12. 1. 2020. (Фото: Епархија будимљанско-никшићка)

Вјерни народ Никшића окупио се и у недјељу 12. јануара 2020. године да литијским ходом изрази незадовољство због усвајања неуставног и дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести и да пружи подршку својој Цркви.

Након паузе, услед Божићних празника, Никшићани су се, у недјељу, 12. јануара 2020. године, у великом броју, сабрали у Молебану Пресветој Богородици, који је служен у храму Светог Василија Острошког.

По одслуженом Молебану, ријеке вјерног народа, а процјењује се да је било око 15 хиљада, предвођене свештенством и монаштвом, сливале су се из Саборне цркве, преко Трга Шака Петровића ка главном градском Тргу „Слободе“, уз појање духовних пјесама, молитви, са иконама и свијећама у рукама.

Молитвено окупљање у Никшићу, 12. 1. (Фото: Милан Шапурић/Епархија будимљанско-никшићка)

Величанственом молитвеном скупу обратио се протојереј-ставрофор Дарко Ђого, професор Богословског факултета у Фочи. Он је казао да су Никшићани дали много за Републику Српску, те да су се, ових дана, славећи славу Републике Српске, сјећали да кад им је најтеже било долазили су Никшићани да помогну.

„Дошао сам истим оним стазама којима је, кроз читаву историју, кроз Пећку патријаршију проходило много људи, а међу њима први Свети Василије Острошки. Стазе које је он пропутио никада нико запријечити неће. Драга браћо и сестре, сви смо уз вас. Рекао бих да нема више вас и нас, сви смо ми, а кад кажем ми то је читав православни свијет. У Црној Гори, ових дана, брани се и успоставља православље у цијелом његовом бићу, у свему ономе што православље јесте пут живота, пут части, пут духовног узрастања, ако треба и пут страдања, али увијек пут правде. Вечерас, ми смо овдје да посвједочимо ту правду“, рекао је о. Дарко.

Указао је на то да су Петровићи жељели да Никшић буде центар Црне Горе, а да Црна Гора буде од Дечана до Мостара, да буде „цијелом хумском, светосавском земљом, јер је то њено истинско и исконско биће“.

Молитвено окупљање у Никшићу, 12. 1.

„Зато, ми не можемо друго, него да овдје, вечерас, стојимо и да се подсјећамо благослова свих светитеља од Светог Јована Владимира преко Светих Немањића, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског до дана данашњег и свих страдалника Јасеновачких и херцеговачких, Пребиловачких и Старобродских“.

„Немојмо да пристанемо никад на то да нас лажу, на то да нам кажу да је ово питање којој ће Цркви да припадају светиње. Нема двије цркве! Постоји Црква и нецрква, а светиње, по природи својој само могу припадати Цркви“, нагласио је протојереј-ставрофор Дарко Ђого.

Данашњи човјек, додао је он, има различите светиње. Некоме је, по ријечима оца Дарка, светиња кафана, некоме дискотека, некоме корзо или тржни центар, па док купује своме богу служи. Међутим, ми ништа од тога не тражимо.

Литија у Никшићу, 12. 1.

„Ми, само, нећемо да наше светиње, које су светиње, буду кафане, буду ресторани, буду тржни центри, буду гнусобе, опустошења неке другачије религије. Ми на то никада не можемо пристати! Када говоримо о Црној Гори, говоримо са љубављу, ни са чим другим. Не дајте, драга браћо и сестре, да сви догађаји помуте дух“, поручио је он, истичући:

„Имајте то увијек на уму. Сјетите се да они који не разумију шта је светиња мисле да је ово шетња. Они, нажалост, не знају шта је литургија. То су, вјероватно, људи који никад на служби божјој нису били, па им није јасно да што више божје службе има, и што више божјег народа има, то је више снаге у ногама, то је више воље да се ова служба продужи. Што више народа долази на овим литијама, а нису то само литије, то су линије духовне одбране части и образа, поштења и честитости, светосавског и његошевског етоса, свега онога на чему смо одрасли, зато, драга браћо и сестре, знам да се никада нећете уморити и да ћете пјевати Господу докле год се не уразуме они којима је разума нестало, докле год не постане, и на папиру написано, и свакоме јасно да су светиње цркве свете и светосавске, а све остало коме по закону припада“.

Поручио је сабраном народу да се никада не уморе у светом дјелу борбе за правду, истину и поштење, те да се окупљени у крсном ходу никада не смију подијелити.

„Ова нас је литија браћом учинила и Свети Василије Острошки збратио, да нас нико никад не разбрати! Немамо ми резервних светиња, немамо ми резервне Сопоћане, немамо резервне Дечане, немамо резервног Острога, ни Цетињског манастира и баш то, што немамо ни резервног Косова, гдје је наша правда закопана, тако немамо ни резервне Црне Горе“.

„Не дајте, браћо! Поклањали смо ми и језика, и држава, не смијемо више. Нестало је више да се поклања другоме, но ћемо се борити Светим Василијем и Светим Петром, заклетвом Светог Василија и Стегом Светог Петра, који је у трећем члану Стеге заклео све Црногорце да никад племе не издају, јер онај који изда прикључиће се Јуди, издајнику Христовом и Вуку Бранковићу, издајнику на Косову. А сваки онај који племе и Цркву своју сачува придружиће се светитељима, који су од прадавних времена од Јована Владимира, преко Светог Саве до Светог Василија и Светог Петра, овом земљом ходили и ову земљу благословили“, закључио је протојереј-ставрофор Дарко Ђого.

Скраћење наслова и опрема: Стање ствари

(Епархија будимљанско-никшићка, 13. 1. 2020)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s