Празник се зове Богојављење. Облик глаголске именице јављење настао је од свршеног глагола јавити се, а јављање од несвршеног јављати се, а приликом Христовог крштења на Јордану, Бог се јавио, а не јављао
Богојављење
У последње време све чешће се за празник који православни хришћани прослављају 19. јануара чује да се зове Богојављање. Празник се, међутим, зове Богојављење (са е уместо а). Облик глаголске именице јављење настао је од свршеног глагола јавити се, а јављање од несвршеног јављати се, а приликом Христовог крштења на Јордану, Бог се јавио, а не јављао.
Није необично што се облик јављење све чешће замењује обликом јављање, јер овај други (јављање) среће се у свакодневном говору, а глаголска именица јављење не среће, осим у називу овог празника или, понегде, код старих писаца. У савременом српском језику глаголске именице од свршених глагола готово се и не праве. Срећу се махом у црквеној лексици и лексици наслеђеној из старог књижевног језика, који је њима обиловао: васкрсење, избављење, извршење, покајање, оправдање, очишћење, окамењење, познање. Српски дијалекти их немају па их зато готово нема у садашњем књижевном језику, заснованом на народним говорима.
Бог се јави! Ваистину се јави!
Р. С., Недоумице у српском језику, 109-110.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Раде Стијовић)
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
Ово је одлично објашњење. Хвала Богу, ја још нисам нигдје чуо да неко каже Богојављање. Али вјерујем да тога има.
Злодух никад не мирује. Драго му је кад нешто поквари. Макар промијнио само једно слово. Свједоци смо, како наши западни сусједи теже да помало промијене сваку другу ријеч. Помало, зато што хоће да та ријеч остане разумљива народу. А опет, да није онаква какву је Бог дао, већ мало искварена. Има изрека: миц по миц – Аушвиц.
Аха. Звучи убедљиво. Осим ако ли овакав језички невешт пренесем „правило“ на примере:
Твоје јављење на прошлом часу је за сваку похвалу.
Након пада ти следи дизење.
Печање прасади нас чека.
Не слажем се баш у потпуности са овим објашњењем/поуком о језику. Кривци су сурадници наше писарке чланка, језикословци. Ако ли су могли да нам промене народне нагласке и уведу правила из латинског језика, ако ли су могли да нам уведу изговор сугласника Х из немачког језика, могли су да се побрину и за увођење правила које је описала наша језикословка уместо што су време траћили на прекрајање речника, тј. замену србског за новолатински. Наведено у чланку неје правило, већ је некакав изузетак.