Данас се Европа помиње само као Запад; нема Истока; Исток је заборављен. Ја сам дубоко побуњен против тога. Ја знам да Византија живи
Ђорђе Кадијевић испред свог портрета који је урадио Мића Поповић (Фото: М. Анђела/Новости)
Ми треба да се вратимо нашој изворној културној парадигми, а то је источна парадигма, Византија, а не да се окрећемо према Западу – Минхену и Паризу. Ми немамо шта да тражимо са њиховом декаденцијом. И није наш учитељ Рембо или Бодлер, него неко са ове стране. (…)
Прво, то је словенски начин, и друго, то је византијски, хришћански начин. (…) То је једини код нас учинио Лубарда у сликарству, који се вратио гуслару, Косовском боју, Византији, вратио се нашим изворима. Вратио се ономе што смо ми. Словенској души. Томе се вратио, а не бароку, на који смо ми натерани, и модернизму на који смо насукани инерцијом после такође натуреног нам романтизма. Зато сам ја био против концептуализма, против инсталација и шта ја знам: то је све један увоз, једно скупљање мрвица испод трпеза великих вечера и великих свечаности на репрезентативној европској и светској сцени. Хајде да ми нешто дамо, оно што Запад од нас чека, оно што смо ми. Да кажемо нешто своје.
Ми своју реч нисмо рекли, од средњег века до данас. Ако смо се пробудили после устанака, ми смо одмах почели са неокласицистичком уметношћу. Кад смо почели опет да сликамо, на Фрушкој гори, ми смо морали да то радимо у бароку, јер је тако наредила Марија Терезија. Али ми се нисмо вратили себи у култури. Нисмо; а имамо дела из средњег века која нам се јасно показују као ризница за једну нову уметност коју смо могли имати и запањити свет. То је онај презир према Истоку и сматрање да је са смрћу Византије завршила и уметност европског Истока. А то није истина. То је велика неправда. И ми, који смо требали да будемо транзитна веза између Истока и Запада, нисмо одиграли своју улогу како треба, и до краја.
Добро, историјске околности су нас спречавале. Ми смо пресечени. Да је настављен развој Србије онако како је деспот Стефан започео, ми бисмо имали своју ренесансу. Деспот Стефан Лазаревић је пре пада Смедерева почео са једном српском варијантом ренесансне уметности, и цео свет би био богатији за целу једну нову цивилизацију. Тек онда, када се споје Исток и Запад, имаш Европу. А не можеш ти Европу имати само као Запад. Данас се Европа помиње само као Запад; нема Истока; Исток је заборављен. Ја сам дубоко побуњен против тога. Ја знам да Византија живи: она живи у мени, и не само у мени – у траговима сам је препознао код још неких уметника који је носе у души а нису је ни свесни.
Ђорђе Кадијевић (1933) је историчар уметности и један од најзначајнијих српских филмских и телевизијских редитеља, широј публици најпознатији по телевизијским филмовима „Лептирица“ и „Карађорђева смрт“ и серији „Вук Караџић“.
Његово дело и у естетском и у идеолошком смислу представља готово јединствен отклон у односу на идеологије које су доминирале у Србији претходних неколико деценија, у распону од реалног и самоуправног социјализма, преко националног социјализма, до актуелног евро-атлантизма, и с обзиром на своје високе домете представља значајан подстицај, као и један од могућих образаца, за будући развој српске уметности и културе.
Претходни текст представља цитат из недавно изашле књиге разговора које је са Ђорђем Кадијевићем водио теоретичар књижевности и филма Дејан Огњановић („Више од истине: Кадијевић о Кадијевићу“, Орфелин издаваштво, Нови Сад, 2017).
О овој књизи више можете прочитати овде.
О роману „Заводник“ Дејана Огњановића, значајном за овде назначене теме, можете прочитати овде.
Избор, наслов и белешка: Владимир Коларић
Categories: Аз и буки
Ако за Кадијевића није декадентно да једна циркуска дресерка мечки, у најмању руку упитног морала (хајд’, да не тврдим да је била проститутка, јер не знам то извесно), постане царица, а да онда зато што, с обзиром на образовање/васпитање воли више визуално од текстуалног (питање је да ли је била писмена уопште) она „спасава православље“ опирући се угледним теолозима који се боре против обожавања сличица, онда ја стварно не знам зашто би Рембо за било кога био декадентан.
#НијеСвакиЂорђеМалиЂокицаАлиПонекиЈесте
https://youtu.be/FwQlTpBMp-E?si=Zl8p2dAsIiXycD-h 4min.Đorđe Kadijević – Jad, borba protiv ništavila.
https://youtu.be/sfj9Ie1jqqU?si=LvxKJwOBUG2olLO4 42min.TV lica: Đorđe Kadijević
RTS „TV lica, kao sav normalan svet“.
Повратак Србској изворној културној парадигми.
Два дела/филма ( које сам ја издвојио од још десетак који заслужују пажњу и поштовање ) је Ђорђе Кадијевић направио и оставио у аманет Србима и Србкињама и Мајци Србији у НАЈТЕЖИМ И НАЈПОГУБНИЈИМ КОМУНИСТИЧКИМ ВРЕМЕНИМА за свеукупно Србство а то су:
ЛЕПТИРИЦА 1973 година.
И.
КАРАЂОРЂЕВА СМРТ 1983 година.
Лептирица је ПРВИ и ЈЕДИНИ Србски и Европски и Светски ПРИРОДНИ ХОРОР ФИЛМ икада направљен од када „ПОСТОЈЕ“ вампири али НЕ И ВАМПИРИЦЕ.
Карађорђева Смрт је ПРВИ и ЈЕДИНИ Србски ПРИРОДНИ ФИЛМ икада направљен од када је Црном Ђорђу рођени Србски Брат и Кум СКИНУО ГЛАВУ НА ЗАХТЕВ ТУЂИНА.
Култни филм Карађорђева Смрт се снимао
у Шумадији у Вишевцу и у Радовањском Лугу и атарима селима Велике Плане.
Само захваљујући Србској души и истанчаном осећају за све што је било везано на раду и снимању филма Карађорђева Смрт Ђорђе Кадијевић је
ИЗАБРАО Србског глумца Марка Николића који је ЕПСКО ИСТОРИЈСКИ ОДГЛУМИО И ОЖИВЕО лик НАЈ ЗАСЛУЖНИЈЕГ Србина због кога и ДАН ДАНАС Мајка Србија СТОЈИ И ПОСТОЈИ упркос СВЕМУ И СВАЧЕМУ за последњих 200 и нешто година.
Те 1983 године Мајка Србија је била:
ПОЦЕПАНА НА ТРИ ДЕЛА.
СРЕДЊИ ДЕО СЕ ЗВАО „УЖАС“.
КОМУНИСТИЧКИ ИЗРАЗ.
СКРАЋЕНИЦА ЗА „УЖА СРБИЈА“.
У том СРЕДЊЕМ „УЖАСНОМ“ делу Мајке Србије у НАЈПОГУБМНИЈЕМ КОМУНИСТИЧКОМ ВРЕМЕНУ се приликом снимања једне од ПРВИХ сцена филма Карађорђева Смрт ПРОЧУЛО по СРБСКИМ ШУМАДИЈСКИМ селима да се ВРАТИО КАРАЂОРЂЕ.
Тог дана при доласку екипе филма Карађорђева Смрт и ИЗЛАСКУ из кола глумца Марка Николића који је ИЗГЛЕДАО КАО ВАСКРСЕЊЕ КАРАЂОРЂА Србски Народ је ПРИЛАЗИО ВАСКРСЛОМ ЦРНОМ ЂОРЂУ И ЉУБИО МУ РУКЕ.
СВИМА ПРИСУТНИМА СРБИМА И СРБКИЊАМА СУ ОЧИ БИЛЕ У СУЗАМА.
ТОГ ДАНА У СРЦУ МАЈКЕ СРБИЈЕ У СРЦУ МАЈКЕ ШУМАДИЈЕ СРБИЈА ЈЕ СУЗНИМ ОЧИМА ДОЧЕКАЛА ЦРНОГ ЂОРЂА.
ВАСКРСЛОГ.
Вечна слава и хвала Ђорђу Кадијевићу и Марку Николићу што и дан данас када само помислим на ТАЈ ДАН 1983 године
МОЈЕ СУЗЕ САМЕ СУЗЕ.
НЕКОНТРОЛИСАНЕ.
Ђорђе Гојков Кадијевић
✡️ 6. јануар 1933. Шибеник
☦️ 10. јул 2026. Бѣоград
Вѣчная память!
Кадијевић спада у оне малобројне који су имали призив на велико дело. То просто Бог одабере.
Проближити, дочарати и визуелизовати народу Карађорђа, Милоша Великог, оно свето време васкрснућа Србије, која је само у неколико деценија пре тога спала на 26 000 крштених душа(…) , то је заслуживало само бриљантан начин који је Кадијевић успео.
Све испод тога било би недопустиво. Нека кроз своја дела буде вечно упамћен.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Александар Кадијевић (Београд, 1963 — Београд, 2. јул 2026) био је српски историчар архитектуре и професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.[1]
Неуподедива је важност естетичара , етнолога и културолога у односу на историчаре , политикологе и мотивационе тренере .
Осећај мере је оно што недостаје цивилизацији на чијем смо путу : Лидер региона ; Citius Altius Fortius ; дати од себе 110 , 160 % ; разбацати уз помоћ „Кобри“ опоненте ; има да висе на Теразијама … је и наша интерпретација успеха ! Наша железница и наша медицина боља од Немачке , die best ! Наш предсеник је најелегантнији мушки селебрити у свету !
Под тешком чизмом Тита , по коме и по чему су нас други , а и сами себе идентификовали , имали смо стопе привредног раста попут Јапана , квалитет филма и рок музике с обзиром на обим продукције попут САД . А све са претераном запосленошћу , ниском продуктивношћу и расипничким улагањем у друштвени стандард . Нисмо заостајали ни за ким .
Осим у пакетима грађанских слобода које су нам други запаковали . Прост народ се бунио само кад је добио прилику да једном види богатства држава и високе класе који су наследили од старина а наша висока класа то копирала .
Неки кажу да смо добијали помоћ са Запада , али и Запад је тада био душевнији , а ми смо на крају уредно враћали .
Мисли ли ико да ћемо ове данашње дугове уредно вратити ? Или да је Кина душевна ?
Осећај мере је мера сваког човека . И државе.
Страшни су и болни ови линкови које је поставио Bole. Нисам знао да је Ђорђу Кадијевићу умро и син 1. јула 2026. Вероватно срце није издржало и ову трагедију, па је отишао за њим на девети дан. И на првом снимку, где прича о свом јаду, смрти кћерке од двадесет четири године, а онда и супруге, видимо право рвање са Богом овог човека, које је трајало годинама.
Да му је лака земља и да му Господ душу намучену прости.
„Једном разумном за разлику“
Од некога ко иконоборце назива угледним теолозима а иконе назива «обожаваним сличицама» логично је и очекивати да велича декадентну западну уметност а ниподаштава величанствену богонадахнуту уметност коју је изнедрила цивилизација «Цркве до Истока» то јест Православна цивилизација. Око завидљиво је зла ствар, присталице декадентног Запада одмах пружају руку према ономе што око види, без расуђивања о томе шта има код његових ближњих. Разуман човек верује закону Божијем, а неразуман човек верује људској декаденцији.