Македонска нација има темељ у историји, није измишљена као што тврде неки, већ је створена самосвесно у 19. веку, тврди српски историчар
Александар Раковић
Доносимо делове интервјуа који је историчар Александар Раковић дао „Охридњузу“ 2022. године
Реномирани српски историчар, пријатељ Македоније, побија негаторе свих боја
Македонска нација има темељ у историји, није измишљена као што тврде неки, већ је створена самосвесно у 19. веку, тврди историчар Александар Раковић, доктор наука и сарадник Института за нову историју Србије у Београду, познат по пријатељству према Македонцима и јавним наступима у којима негира тврдње о „неисторичности“ македонског народа.
У односу на оптужбе да је Македонија коминтеровски производ (измишљена од комуниста), он у интервјуу за Охридњуз указује да такве оптужбе немају утемељење у историји.
– Оптужбе да је Македонија – коминтерновски производ, и да македонски народ нема темеље у историји, да се разумемо, постоје и у Србији. Међутим, враћајући се у 19 век, када су српски научници и политичари, који су боравили у Македонији, путовали по тој земљи, која је била део Османског царства, приметили су да постоји македонски народ, који још увек није имао заједнички национални идентитет, једну струју, посебно у централној Македонији који не жели да припада ни српском, ни бугарском, ни грчким, ни турском народу, никоме, већ да буду самостални – Македонци. То је тај модел који је постао доминантан на простору целе Македоније, појашњава Раковић у интервјуу.
– Код наших политичара је сазрела свест у седамдесетим годинама 19. века да српство и македонство или македонизам, како су га називали тада, могу заједно руку под руку и да је најбоље да се откаче од бугарске егзархије било преко афирмације македонског идентитета.
– Значи, не да се наметне Македонцима да су они Срби, већ баш да се афирмише њихов самостални идентитет. Пошто се бугаризам и македонизам косе једно са другим, искључују се, каже Раковић.
– Комунистичка Југославија, продужила је ту афирмацију самосталног македонског идентитета. Значи, то има своју генезу. Коминтерна није мислила тако, а да претходно није имала сазнање о формирању македонске нације пре тога, односно њено формирање много раније, него што многи мисле да је створена. То је у 19. веку формиран нуклеус који је јасно водио ка томе да се Македонци формирају као засебан идентитет међу осталим идентитетима, потенцира он.
Извор: СПОНА
У разговору за Охридњуз историчар се осврнуо и на решавање црквеног спора међу МПЦ и СПЦ, питање које је оптерећивало односе Срба и Македонаца дуго времена и нагласио обострано искрено задовољство због његовог решавања.
– Има ту и неких гласова да је све било пребрзо, али боље да је било тако, па се овако добро решио спор. Ово је историјски моменат признавања аутокефалности Македонске Православне Цркве од стране Српске Цркве, што је сасвим очекивано следила и Руска Црква, додаје Раковић.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Македонци – њихова култура и историја)
Categories: Гостинска соба
Српски народ у Македонији ( Скопска црна гора и шире )нема потребу за именовањем Македонац јер је његова српска утемељеност далеко јача и конкретнија . То неке друге нације покушавају да преко српских леђа произведу себе у староседеоце и прогласе за Илире заједно са Шиптарима . Коминтерна је ту небитна тема.
Ако му нареди Бачки, овај ће и становницима новосадске детелинаре пронаћи темеље у историји и уделити им атрибуте нације…
Љигаво , до бола. Колико ли кошта овакво морално проституисање ?
‘лебе мекани, која дрога је у питању? Алкалоид из Скопља, добављач, а ко је дилер? Та, зар црвени бискуп војвођански баш све мора сам?
Титоизам, сам каже, је великохрватски троцкизам.
Аљекизам, сам каже, је хипертитоизам.
Ужас или Ужа Србија је титоистичка „Србија“.
Дана 19. март 1943. у старосрбском граду Тетову под окупацијом Велике Италије и анексијом Велике Шиптарије титоисти су основали Титоистичку партију Јужне Србије или „Комунистичку партију Македоније“.
Дана 8. мај 1945. у Јозефштату (бивши Београд) титоисти су основали Титоистичку партију Ужаса или „Комунистичку партију Србије“.
Година 1949-2026. у Јозефштату непрестано дејствује
➡️ 1949. Историско одељење Централног комитета Титоистичке партије Ужаса
➡️ 1952. Комисија за историју Централног комитета Титоистичке партије Ужаса
➡️ 1954. Историски архив Централног комитета Савеза титоиста Ужаса или „Савеза комуниста Србије“
➡️ 1959. Завод за прикупљање и обраду докумената о развоју радничког покрета Ужаса
➡️ 1965. Институт за историју радничког покрета Ужаса
➡️ 1992. Институт за новију историју Ужаса.
Година 2012-2026. у Јозефштату у Историјском одељењу ЦК ТПУ аљековац Александар Дејанов Раковић 1972. наплатно упорно брани псевдомакедонизам ватиканске србојезичке нације бугараша у Јужној Србији.
Неизлечиво.
Раковић, велико разочарење.
Sendvičar
Све до Вукове реформе језика нису постојале значајне разлике у језику и писмености Срба и Балканских „Бугара“, па ни на територији Македоније. Мале разлике од села до села, области до области.
По томе се може закључити да се ради о једном славјанском народу – Србима, јер других није било.
Генетика каже исто.
(Прави Бугари – косооки Татари су дошли из Азије и асимиловани су као мањина.)
Вукову реформу језика је организовала Аустроугарска у циљу разбијања јужних Словена, још боље речено Срба, као доминантних.
Раковић говори „од 19. века“ и ставовима Београдских „политичара“ и научника школованих на просторима савремене ЕУ.
Имам питања за Раковића, Буловића, Перића и остале …,
шта ћемо са:
– 18., 17., и осталим вековима и Србима који су живели на територији Македоније (Грчки назив за тај простор),
– свим страдалим „за крст часни и слободу златну“ на том простору до данас,
– са њиховом имовином и задужбинама првенствено роду своме.
Нека им суде у вечности!
Да ли и нама који то све истрпесмо и већ скоро заборавимо?
Само, чињеница је да су македонски језик форсирали управо Стојан Новаковић и Никола Пашић да би блокирали бугарске претензије на тај простор. Прве македонске граматкке изашле су у Београду у 19.в. под њиховим покровитељством.
МММ,
Напомињем за оне који можда нису знали, да су Стојан Новаковић и Никола Пашић били Цинцари. Велику улогу у давању Томоса МПЦ имали су Цинцари Мирко Каранушић, Владика Бачки (духовник Првослава Перића, Патријарха Српског), Тома Филота, председник највеће Црквене општине СПЦ, Београдске и др. Немам заиста ништа против Цинцара као народа, али је чињеница да су неки њихови угледни и моћни прваци одавно бушили СПЦ изнутра, прије него што су комунисти узели ствар у своје руке.
Ни ја заиста немам ништа против Цинцара (ништа ефикасно, оћу рећи).
Али имам да нагласим да они себе сматрају аутохтоним потомцима Пелазга и античких Македонаца, Македонију својом постојбином, прћијом то јест, а Србе/Словене дођошима на Балкан (историчари из СПЦ, Радивој Радић и АНУС, теодулија.њет и остала комп из дубоке академске сфере немају никакве примедбе на то, њиховим се аутохтонистичким претензијама из неког разлога не изругују): https://scd-lunjina.rs/cincari/
И на основу тога полажу историјско и морално право да нам кроје и капе и границе, не само државе и не само цркве, него и свести.
Али нису они бушили само СПЦ, бушили су они и рушили цело Србство, где су год стигли и могли (Пашић, организатор првог рата и прве југославије и прецедник владе прве
југославије; Коча Поповић, организатор оружане комунистичке револуције, грађанског рата међу Србима и „савезничког“ бомбардовања Лесковца и других градова јужне Србије и потпрецедник друге југославије… па до Чипуљића и даље).
Мало их је, али су стратешки добро распоређени – и по том се види ко им је ћаћа.
@ МВ
Познати цинцарски „србољуби“ су, на пример:
1. Ђурађ Јованов Поповић 1825-1882. или „Ђура Југовић Даничић“, творац великохрватског серболингвоцида као претходнице великохрватског сербоцида;
2. Драгиша Јованов Цветковић 1893-1969, творац Праендехазије;
3. Мијаило Илијин Костовић 1897-1982. или „Михаило Илијин Константиновић“, писац Устава Праендехазије;
4. Раде Мијаилов Костовић 1928-2011. или „Радомир Михаилов Константиновић“, главни мракољуб Велике Ендехазије;
5. Најдан Радомиров Пашић 1922-1997, творац Академије црвених усташа Јозефштат или „Факултета политичких наука Универзитета у Београду“;
6. Марко Савин Ђурић 1983., творац Независне Државе Друге Шиптарије у Старој Србији;
7. Раде Данилов Шербеџија 1946, главни кловн Велике Ендехазије;
8. Љубиша Мирослав Ристић 1947, главни „казалиштарац“ Велике Ендехазије;
9. Анђелко Анђелков Вучић 1942, творац лажног новца Велике Ендехазије;
10. Александар Анђелков Вучић 1970, ликвидатор Србства и Србије.
Праендехазија је Бановина хрватска 1939-1941.
Велика Ендехазија је Прва Титославија 1945-1991.
„Македонска нација има темељ у историји, није измишљена као што тврде неки, већ је створена самосвесно у 19. веку, …“
Којекуде, у исто време кад настаде и „албанска нација“? Ма јели можно?
(случајно https://www.teodoratoleva.org/uticaj-austrougarske-imperije-na-stvaranje-albanske-nacije-1896-1908/)
Да им и темељ није исти? Зна ли се шта?
(и неслучајно https://www.teodoratoleva.org/spoljna-politika-djule-andrasija-i-pojava-makedonskog-pitanja%e2%80%8b/)
Дали је цар Душан био толики глупан,када је престоницу правио у Скопљу,на туђој територији,која није по свему србска.Ко је то у историји икада радио.Моја кума Љиљана Петровић,имала је оца и два стрица.Од 1945 године ,отац и једсн стриц остају Срби,а други постаје Петровски.Иначе су пореклом од Пирота,где су после 1914 добили турску земљу и населили се у Македонију.
@Srboljub Despotovic
„Да ли је цар Душан био толики глупан, када је престоницу правио у
Скопљу, на туђој територији, која није по свему србска.“ ?
Ма, није Цар Душан “био толики глупан“, само није био толико и
тако “паметан“, као Александар Раковић и његови ментори –
Првослав Перић, Иринеј Буловић и остала дружина из врхушке СПЦ
и режима Александра Вучића, са својим сатрапима и лојалистима.
Извесано је да се и Свети Сава може прогласити “глупаном“
што је седиште Архиепископије смесетио у Пећ – “несрпску“
земљу, због чега се може десити (и на томе се ради) да и Албанци
на Косову добију “аутокевалију“ од СПЦ као КПЦ- “Косовска
Православна Црква“
Александар Раковић је срушио Мила Ђукановића. Има одличну референцу. Његова реч вреди. Има постигнућа. Омаловажавти га могу само безвезњаци.
Један паметњаковић овде рече:
„Дали је цар Душан био толики глупан,када је престоницу правио у Скопљу,на туђој територији,која није по свему србска.Ко је то у историји икада радио.“
Потпуно је нестварно колико смо данас постали неписимени и приучени, а истовремено самоуверени.
Па сви у историји то раде. Турци на туђој земљи праве престоницу, у освојеном Константинопољу. Руси праве прстоницу Петровград на шведској земљи. Немци праве престоницу Берлин на земљи словена, итд…итд….И сво ово полуписмено друштво се усуђује нешто да приговара једној величини и ауторитету као што је Александар Раковић.
Многописмени Владимире, много већи ауторитет од Александра Раковића представљају стотине задужбина светих Немањића и других СРБСКИХ задужбинара на географском простору данашње такозване „Северне Републике Македоније“… Западни антиправославни пројекат разбијања србског и руског националног корпуса путем стварања политичких нација какве су црногорска, бошњачка, украјинска, белоруска, македонска…, не може бити да није јасан и господину Раковићу и такав пројекат не може подржати истински патриота и истински православац, такве пројекте могу подржати само ПРОДАНЕ СИТНЕ ДУШЕ…
@Владимир Керлета
У време Цара Душана Скопље је већ било на србској територији,
а не на туђој, и насељено Србима (одвајкада) као староседеоцима,
као домаћим становништвом, и пре освајања од Византије.
„Скопље је у време владавине Немањића већ било у саставу српске
државе, док је цар Стефан Душан овај град користио као своју главну
престоницу и место где је на Ускрс, 16. априла 1346. године, крунисан
за цара. Град је у српске градове ушао још у доба краља Милутина
крајем 13. века.“
„Kralj Stefan Uroš II Milutin osvojio je Skoplje 1282. godine, odmah na
početku svoje vladavine, i pripojio ga srpskoj državi. Taj događaj označio
je veliki prodor i širenje srpskog kraljevstva na račun Vizantije“
Дакле, Краљ Милутин није имао потребе да врши расељавање
затеченог становништва, јер су становници били Срби, сада само
територијално (политички и духовно) припојени Краљевини Србији.
За разлику од Цара Душана, Турци су, одредивши Истанбул
(Константинопољ) за своју нову престоницу, морали да извше масовно
пресељавање (и асимилацију) Грка и масовно досељавање Турака и
другог муслиманског живља са своје територије; они су стварно свој
новиглавни град Истанбул прогласили и изградили на туђој триторији.
Слично је и са Немцима по питању Берлина, а за Петроград ми није
познато које је било већинско становништво – Шведи или Руси.
Цар Душан није престоницу свога царства прогласио на туђој
територији, већ на територији србскога народа.
Јесте ви чули за етногенезу. Нације се развијају, деле, рачвају као из дрвета. У 14 веку (за време цара Душана) Украјинци и Руси су били исти народ, а данас ратују једни против других. У 14 веку су Холанђани и Немци били исти народ (Дач на староенглеском значу немац, Дојч) па је данас Холандија одвоје држава, нација и језик…Итд..итд.. Има мого оваквих примера. Узмимо да су Македонци у 14 веку били Срби. Шта то мења. Више нису. Историја нас раздвојила. Изгубили падеже, формирали различит језик и самосвест. До те мере да Краљевина СХС/Југославија од 1918 до 1941 није смела да врши пописе са националним изјашњавањем, него само са верским, да се не би видело да милион православаца нису Срби. Па су по аутаматизму све праволавце писали као Србе, католике као Хрвате и Словенце, итд…итд.. Значи нисмо смели ни да их попишемо, толики су Срби били 1918. Значи нису могли ни да фалсификују попис ,такво је било стање на терену. Што се тиче задужбина српских краљева. Па пуна је Холандија задужбина немачких царева, па реците то сад холанђанима да је то немачка архитектура, или тапија, или да холанђани не постоје као народ…или било коју другу безвезарију коју ви покушавата да примените на Македонце. Раковић је научник европског формата, а опоненти су му политиканти и пећински националисти.
@ Ранко
Године 1934. у Београду Краљевина Југославија је изградила палату Привилеговане аграрне банке 1929-1945. ➡️ Задружна и пољопривредна банка 1945-1947.
Година 1946-1965. у Јозефштату (бивши Београд) у титоистички отетој палати Аграрне банке дејствује Централни комитет Титоистичке партије Велике Ендехазије или „Централни Комунистичке партије Југославије“ 1937-1953. ➡️ „Централни комитет Савеза комуниста Југославије“ 1953-1991.
Година 1959-2006. у Јозефштату у титоистички отетој палати Аграрне банке дејствује Музеј титоистичког сербоцида или „Музеј револуције народа Југославије“ 1959-1963. ➡️ „Музеј револуције народа и народности Југославије“ 1963-1996. ➡️ „Музеј историје Југославије“ 1996-2017. ➡️ „Музеј Југославије“ 2017.
Година 2012-2026. у Јозефштату у титоистички отетој палати Аграрне банке дејствује хипертитоиста Александар Дејанов Раковић 1972. као запосленик Историјског одељења Централног комитета Титоистичке партије Ужаса 1949.
Ужас!
@Владимир Керлета
Питаш „јесте ви чули за етногенезу“? Рецимо да јесмо. А да ли си ти чуо за етно-дегенезу, једну врсту дегенерације етно кода, његовог опадања и пропадања, при чему се прво разлаже достојанство моралног држања и самопоштовања народа. То се наравно дешава индивидуално, али када је множина појединачних случајева онда то постаје општи народни феномен, у овом случају проблем, а често и трагедија (нпр код ‘Оланђана није, код Укро-Руса јесте).
Не бих се дуго задржавао на твом појединачном случају, али с обзиром на изражене ставове који одишу надувеношћи и злурадошћу, рекао бих да их првенствено руководи твоје незнање историје србског народа. При томе, ако ниси Србин, може, у некој мери, да се разуме твоја антисрбска острашћеност. Нажалост, може и ако јеси – јер то је случај самомржње (позната ствар код Јевреја), од којих је један облик и тзв аутошовинизам, дакле, сотонска мржња према сопственом народу. Има таквих појединаца напретек, да на загађујем СтСт, експлицитним навођењем њихових имена, али као примере препознаћеш их у водећим фигурама издајничких формација под скраћеницом НВО (NGO). У „добром“ си друштву нема шта, де-генеза на квадрат.
@ Владимир Крнета
Свако има право да себи изабере друштво!
Срби у језику имају називе за предке 16 колена у назад, за разлику од Немаца, Холанђана, Енглеза, …!
Ја знам све моје предке у назад више од 200 година, до пре 1. Српског устанка.
За даље нема података јер су паљене матичне књиге у црквама.
Ми сви са лакоћом, по предању реконструишемо предке бар до наврдеде и наврбабе, то морамо јер се ужасавамо спаривања у сродству.
Код других, већ именованих народа то је неважно.
То говори о њима.
О Македонским Славјанима!
Очух мога оца је одатле, из околине Мавровског језера.
Све до 1945. су се презивали Спасић, после тога су им предали документа са Спасески. Од тада се потписивао отиском прста, иако је био писмен.
„Морали смо, ко није хтео је затваран и пребијан, неке су и убили!“
Тамо је народу испиран мозак одавно, а после 1945. у тој мери да неки мисле да су потомци педера (Александра Македонског лично).
Пошто су морали да промене назив државе у Северна Македонија, многи су почели да пуштају глас предака из прошлости и да се оглашавају као Срби.
Захваљујући патријарху Павлу и многим разумним владикама црквени раскол је почео да се лечи.
Да је било памети и среће, по мени, после
Иринеја наш патријарх је требао да буде владика Јован Вранишковски. Нико као он није страдањем сведочио веру!
Али…
Сад само благи Бог може ту да среди ствари, а он помогне ако има коме!
Ево да се сложим да је Раковић научник европског формата, само што за православно-патриотски корпус код Србаља то има негативну конотацију а за сорошоидну смердјаковштину којој по свој прилици припада и Владимир, то је позитивно. Или по оној народној, чега се паметан стиди, будала се поноси…
У Црној Гори је комунистички терор био неупоредиво већи него у Македонији (пасја гробља, голи оток, итд..итд..)..На попису 1948 је број Срба у ЦГ спуштен на 1,7%. Али чим су почели слободни пописи (чим је престао притисак) после 1991 број Срба се дигао на 30%. У Македонији на попису 1948 је пописано 2,6% Срба. Кад су почели слободни пописи после 1991 број Срба и даље остаје око 2%-3%. Шта ово показује. Зашто у Македонији данас нема 30% пописаних Срба као у ЦГ, ако је пре 1945 Македонија била већински српска као Црна Гора. Значи да није била. Не можеш једну нацију да избришеш гумицом (доказ је ЦГ) нити да створиш нову нацију ex nihilo. Друга ствар. Најбољи доказ је емиграција у прекоморске земље (УСА, Канада, Аустралија) јер тамо комунисти нису имали контролу. Од 50-тих година сви црногорци у емиграцији праве српска удружења, а сви Македонци у емиграцији праве македонска удружења (а не српска или бугарска). Итд, итд. Али џабе говорити ако неке неће да прихвати чињенице. Главни проблем је што се оваквим омаловажавањем Македонаца исти терају у загрљај Бугарима и директно (свесно или несвесно) ради против српских интереса. У случају да Бугари уђу у Македонију (и споје се са Албанцима) ми Срби смо стратешки окружени непријатељима са југа, и можемо да се поздравимо са везом према Солуну. Постојање независне Македоније је геополитички интерес Србије. Зато је српска политика и црква помаже на сваком пољу. На жалост једна проценат Срба не може оволико далеко да добаци. Да направим паралелу. Фикрета Абдића и Цазинску Крајину је за време рата (1993-1995) Република Српска помагала безусловно, јер је самим својим постојањем Цазинска Крајина слабила главног непријатеља у Сарајеву. Да је Цазинска Крајина којим случајем опстала као ентитет, и сада би је Република Српска помагала безусловно (као што Србија данас безусловно помаже Македонију). То је геополитика.
Човек прича о геополитици а верује у пописе које је вршила послератна зликовачка и србофобна титославија :). Па сада су морали да смање број Срба па се месецима чекало на резултате пописа из Црне Горе, а веровати у веродостојност пописа из 1948 недостојно је и дечијег вртића…
Од те ваше геополитике министар Бериша рече пре неки дан петровићима, да ако им се не допада власт, узму пасош и иду из Србије… Тако то почиње… да не помињем данашње вести у којој Шиптари у селу Резала на Газиводама од Срба које су прогонили и убијали у два светска рата па до данас (да не помињемо 19. век када су Турци довели тај свој башибозук), а које су и комунисти исељавали да им село потопе језером – траже да докажу да је то што имају и где живе њихова својина, пошто су прво катастарске књиге (које нељуди дадоше Приштини) преправили и угодили по своме… а на гробљу надгробни споменици стари вековима.
Такви су и гробови по тзв, Македонији, а Јужној и Старој Србији, именом грчкој провинцији, у којој никаква етногенеза у једном трену, почињена пером – није могла да направи никакав народ. Свим тим конфекцијским нацијама, НЕ народима, знамо тачан дан и час када су настале, произведене. Тако је и са тзв Македонцима.
Па, када сте их онесрбљивали, толико сте далеко ишли да сте извршили и „етногенезу“ Галипољских Срба, који су се после два егзодуса, после Великог рата коначно нашли у својој српској земљи. Размере вашег злочина нису ништа мење, ако нису веће, што сте њима мењали не само презимена, већ и властита имена, отимали иконе које су они и у Османској Турској готово 600 година сачували, са свим својим часним именима и презименима, које сте им претворили у – бугарска. Само је Лазар Лазаревић (из Пехчева) до смрти са вама водио битке да своје постојање сачува као Човек.
О размерама убистава, прогона и злостављања по Старој Србији и Маћедонији нико никада ни реч није рекао, иако сте се по Конгресима КПЈ хвалили стотинама хиљада побијених Срба. Не сетисте се да се похвалите како сте само потезом пера 1.400.000 Срба убили? (И отворили поље за канибализам над српским костима, и по гробљима, још више са онима који завршише у костурницама.) Знате ли колико су Срба (са Косова, Метохије и „Македоније“) Шиптари током рата депотовали у шипратске логоре по Арбанији? Знате ли да су били робовски радници у рудницима никла и цинка? Колико их се вратило и да ли су? Јесте ли уопште чули за концентрационе логоре за Србе у Арбанији и колико их је било?
И, да су се и вратили, шта би затекли: Војче Трбића комунисти разапели коњима за репове и растргли, као и толике друге… а македонску нацију прогласио Турчин, са бугарским држављанством, творац „историје „Македоније““, од младих дана члан Друштва за истребљење Срба из Солуна, посланик у турском парламенту, оснивач Хитлерове НСДАП, контролор Димитрова у Коминтерни, шеф логистике атентата на К. Александра; и – потпредседник Другог заседања АВНОЈа и Уставотворне скупштине ФНРЈ… који је у историју ушао још у време када је Краљевина за њим издала потреницу (која је остала на снази док је комунисти нису повукли) зато што је 1917. године за свој грош (невезано за Радославово трговање) продао 52 Српкињице до 12 година на пијаци робова у Цариграду… Да овде застанемо са његовом биографијом, вредном холивудског блокбастера (страве и ужаса).
На таквим коренима не настају ни нације, а камоли народи, драги мој непријатељу.
А, г. Раковић може бити европски, па и светски, експерт за рокен-рол, на коме је и докторирао. Жао ми је што не знам више о њему, али не слушам то арлаукање.
Етногенеза од 1941. и комуниста-
Па шта ако је Македонија направљена од комуниста (мада није). Фасцинантна је фансицинација комунистима. Комунисти направили Таџакиста, Казахстан, Узбекистан, Туркменистан, Молдавију, Јерменију, Азербејџан, Киргизију, итд…то су све данас државе…па што не би могли да направе и једну малу Македонију. Комунисти су после 350 година вратили Русији патријарха, обишли око Месаца, спустили се на звазду Даницу, реформисали русима азбуку, открили антиматерију и кавазаре….и неко омаловажавајуће каже..то је било под комунистима. Па шта ако је било под комунистима. Сада постоји. Да Македонију нису направили комунисти исту такву би направио руски цар. Очигледно је, али кад људи мало знају онда лупетају. Крста Мисирков (из околине Солуна) који је први пут 1903 направио савремен концепт македонске нације стипендиста је српске владе, фондације св. Сава, српски ђак из Београда и Шабца, потом државни службеник у Русији (иако има турски пасош!!!) у Одеси прави овај концепт. У царској Русији од руске државе финансиран први пут почиње да излази македоноси лист 1913-1917. Новине стају кад стаје царска Русија. Очигледан је руски концепт, руска идеја о Македонији и подршка, као и Србија као извођач руског посла не терену. Кад српска црква призна македонску, руска црква сутрадан учини исто !!!итд..итд…Жао ми је што овај сајт полако постаје антируски (и тиме аутоматски антисрпски). Није тако било нити је морало бити.
Александар Раковић је саветник путиновог Валдајског форума. Паметном доста. Могао је докторирати на лептирима. Потпуно је неважно.
Поред свега. Александар Раковић је отац идеје „српског света“. Нови Илија Гарашанин. Гарашанин 21 века.
Ево пре неки дан Бугари причају о томе. Само треба пратити и слушати кога се прибојавају наши непријатељи. Непријатељ је увек објективнији од нас самих.
https://youtu.be/-AusidRKqms?t=287
@ Владимир Керлета
1) Да је у Црној Гори 1945. уведен црногорски језик као што је 2007. и дивљачки наметан као што је македонски шта би било?
2)
Одрекли сте се:
– 9/10 пострадалих Срба у НДХ;
– Само Бог зна колико пострадалих за „крст часни и слободу златну“ у Старој Србији;
због добросуседских односа, геополитике, везе са Солуном, … , брчкања у Далмацији.
Очекујем да из истих разлога сутра предате кључеве Дечана, Грачанице, Пећке патријаршије због алтернативне безбедне руте до Вида, Крфа па Солуна.
Уосталом, онај глумац у улози владике каже да му није битно чија је црква, само нек је Хришћанска.
Нисте једини.
Пре вас из истих разлога опростише шицкорима, … па добисмо по заслузи.
Чему сад да се надамо!?!?
По мени, Србија је под окупацијом од 1915. , са променљивим облицима и интензитетима.
Слободни смо сразмерно присуству ћирилице.
Сада је под управом неких злонамерних Цинцара и Хрвата.
Докле да трпимо!?!?
@Владимир Керлета
28. јул 2026. • 01:38
„Очигледан је руски концепт, руска идеја о Македонији и подршка,
као и Србија као извођач руског посла не терену. Кад српска црква
призна македонску, руска црква сутрадан учини исто !!!итд..итд…
Жао ми је што овај сајт полако постаје антируски (и тиме аутоматски
антисрпски). Није тако било нити је морало бити.“
По Вашој логици: “Кад српска црква призна македонску, руска црква
сутрадан учини исто“ А, може и овако: “Кад руска црква призна
украјинску (цркву), српска црква сутрадан учини то исто“.
То би било братски, зар не? Тако би се избегао Ваш закључак, да
овај сајт постаје антируски “(и тиме аутоматски антисрпски)“.
Не би било “ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога
истинитог“. Јер, и Украјина, и Македонија су остварене као државе
у време комуниста.
@Vladimir Kerleta
Aleksandar Raković srušio Mila Đukanovića?! Umalo ne padoh sa stolice od smeha. Da li ste bili trezni kada ste ovo napisali? ******* junačina ni dan danas ne sme da priviri u Crnu Goru od straha da mu neko ne lupi čvrgu ili popreko pogleda, te treba da verujemo da sa bezbednog Terazija ruši i postavlja crnogorske vladare. Jedini ko je srušio Đukanovića je Amfilohije, a sendvičari poput Rakovića su služili i služe da veliko mitropoiltovo delo pripišu Vučiću i njegovoj imaginarnoj pomoći (dok je sve čino da Milo ostane na vlasti, da kompromituje litije navaljujući da dođe u Crnu Goru iako ga niko nije zvao, dok su Pink i Informer pljuvali po đedu proglašavajući ga Milovim vladikom i crkvenim separatistom. Ovo je uzgred budi rečeno i sam Milo demantovao izjavivši: ja hteo crnogorsku „crkvu“ Amfilojije nije). Imao je Raković prilike da ruši Mila, ali za to je trebala Amfilohijeva veličina, hrabrost i vera. Ne može se na Mila iz beogradskog skloništa. Nego, neka doktor za rokenrol kaže neku o Francusko-nemačkom planu i Ohridskom sporazumu. Plašim se da će tu biti miran kao bubica da ne ode sendvič.
Генерал није прашинар. Генерал седи у штабу, а прашинар иде на фронт. Нема шта генерал да тражи у рову. Раковић је седео у штабу у Београду и осмишљавао битку. Тако и треба, и тако се то ради.
Раковић је био десна рука Амфилохија. Амфилохије је био нешто као краљ Петар, а Раковић је био његов Степа Степановић (или Јован Цвијић). Ти прозиваш Раковића зато што није одлазио у Црну Гору. Па то је као да прозиваш генерала Степу што лично није бацао бомбе и јуришао на бајонет. Па то није његов посао. Он је свој посао одлично радио. Ако су вам ово аргументи, боље да ћутите.
@Владимир Керлета
“Раковић је био десна рука Амфилохија. Амфилохије је био нешто
као краљ Петар, а Раковић је био његов Степа Степановић (или Јован
Цвијић). Ти прозиваш Раковића зато што није одлазио у Црну Гору.
Па то је као да прозиваш генерала Степу што лично није бацао бомбе
и јуришао на бајонет“
Ви сте врло добро обавештени, добар сте зналац и познавалац…, и
ту Вам се не може приговорити, али логика Вам је крајње непримерена.
Амфилохије је (као “краљ Петар“) био на попришту догађања , упрвим
борбеним редовима, где је било “борбе на бајонет“. Лично је
предводио и руководио, а Александар Раковић (његов “генерал Степа
Степановић“) у добокој позадини, на више стотина километара
далеко од прве линије војевања.
Признаће те – то није и не може бити примерено: “краљ“ на првој
линии војевања, а “генерал“ у дубокој позадини.
Што не бива, не бива!
Човек се налупета којештарија а онда каже другима да им је боље да ћуте :). Заиста све има неку своју границу осим људске глупости…
@Владимир Керлета
Očito postoji opseg tj. verzije drugosrbijanske poganosti. Pod tim se obično podrazumeva ona koju bih nazvao eksternom, sa obožavanjem EU-NATO-demokratija šarade, sve do pune woke neoboljševičke ideologije. Sve sa floskulama tipa „Srbija ne može napred dok se ne suoči sa svojim zločinima“ (i odrekne Kosova itd. itd.) Ali prelazna je forma ona srpskih boljševika, tipa Dobrice Ćosića („srbin laže, dubinski, laž mu je suština…“) ka ovakvima kao vi – internim drugosrbijancima. Esencijalni je tu trik isti, samo se razlikuje da je tako nazovem težišna tačka fantazma. Eksterni su i u „idealitetu“ tamo a interni su prividno ovde – samo što to ovde nije moguće, jer srpstvo praiskonski zapravo ne valja, i sva je istorija dokaz toga… Nema stoga nikakvog čuda što „eksterni autošovinisti“ imaju fokus na opravdanje (sve do glorifikacije!) progona Srba sa zapadnih teritorija, a vi internii na opravdanje progona Srba sa juga i istoka. Jerbo su fantazmi onima neoBriselovski a vama paraCarigradski.
Glorifikacija A. Rakovića, sve sa pominjanjima vladika i slavnih imena istorije je groteska, toliko da je prva asocijacija trolovanje, a ne da je zaista. A najjače je tu neopažanje da je Đukanović nakarada sklonjena ne litijama nego tek kada više nije imao korisnost Zapadu. Otcepljenje? gotovo. Priznanje KiM? gotovo. Kontrola kotorskog klana droge, za nadmoć nad Srbima, a potčinjenost prema šiptarima? odrađeno. Kada su šiptari prevaziđeni (turcima, nepalcima itd.) a još domaći dečaci otišli direktno po najbolju robu u FARK džungle – dosta je bilo. Pa su litije neometene – ali ne da bi se postavio neki smušeni „profesor“ nego da bi se skup za održavanje Milo zamenio istim ali jeftinim i to Jakovom, ocem Sare, Davida i Hane.
Postoji u tehnici prikaz, projekcijama, pa crtež ima tri: anfas, bočno i odozgo. A ponekad i preseke, one bitne i one čudne. I na testu za srednju školu valjda mladunac zna: ako je kvadrat, kvadrat i kvadrat valjda je kocka u pitanju?! Ali za talenat postavi se teškoća: kvadrat, krug, trougao?! I veliki je napor, mnogima nerešiv, da zamisle valjak, odozgo krug a bočno kvadrat, pa da ga još srube, takoda bi sa druge strane bio trougao. Istorija je na isti način zahtevna. nije simpleks nego je kompleks. Ovaj febrilni rokenroler groteskne interne drugosrbičnosti, i vi kao apologete njega i toga, birate određeni ugao – a onda ga još i natežete i šminkate. Autohtonost makedonaca jeste kompleks, ali njegova baza je svakako antiSpski simpleks. I kao što i ovaj, kad već Zmaj ne može biti a onda da ipak zmaj-među-pacovima bude, ko ****** Porfirije Perić što „rešava“ problem tako što titoistički ukida srpsvo, i vi ga u modelovanju istorije lažima i interpretacijama poklanjate Dominanti, koja je na Balkanu krvoločno antisprpska, i u boljševizam zaljubljena vazda.
@ Vladimir Kerleta
Opet mi ulepšaste dan. Ne prestajem da se smejem Vašim komentarima. Vidite, kada neko umisli da je Napoleon, Julije Cezar ili general ( a da ne može da savlada ni prve tri pešadijske prepreke), ili kada je neko toliko fasciniran nekom ličnošću da nju smatra Napoleonom, Julijem Cezarom ili generalom (koji opet nije u stanju da savlada ni prve tri pešadijske prepreke), takvim ljudima se pokazuje izuzetna pažnja na tihim, izolovanim mestima, uz neizbežno ograničenje slobode kretanja. Raković desna ruka Amfilohija?! Taman koliko je bio desna ruka sv. Jovana Zlatoustog. Eno živih ljudi koji su ceo svoj vek proveli sa vladikom Amfilohijem, pa da pitamo nijh, vide li ko Rakovića i koliko puta kod njega. Gigant Amfilohije i strašljivo pričalo sa bezbedne distance za sendvič nasušni Raković ne idu zajedno u istu rečenicu, a kamoli u podvig. Kukavica bi da bude heroj, ali ne ide. Tresu se kolena.
Nije li logicno pretpostaviti da je Milo Djukanovic morao da ima neke razloge kad je zabranio ulazak u Crnu Goru Aleksandru Rakovicu, Cedomiru Anticu i Dejanu Mirovicu.
Iste razloge koje ima Vučić da zabrani ulaz u Srbiju „strašnom“ Petru Komneniću. Vi stvarno mislite da bi taj mogao da izvrši prevrat u Srbiji?
Ne. Vucic je radio klasican reciprocitet. Za rakovica, antica i mirovica nije bilo nikakvog reciprociteta. Prosto da ne bi mogli da drze tribine srbima u crnoj gori. Pa beckovic, pa vlado georgijev. Komnenic je no name lik za koga u srbiji niko i ne zna, a kamoli da mu neko dodje na skup. Obicna kolateralna steta.
Ја их лично познајем десетак које у ЦГ нико не зна и нико им не би дошао на скуп, а забрањен им је улазак у ЦГ 🙂
Htedoh da saznam ko je osoba koja izbrisa postojanje Srba u juznoj Srbiji . Ta osoba nastupa na Informer ,TV Pink , Happy. Znaci lojalista SNS. To su osobe glupe,pohlepne I lukave.
Rakovic nikad nigde nije ni napisao niti rekao da ne postoje srbi u makedoniji. Pokvareno mu inputirate ono sto nije rekao. Rekao ja samo da postoje makedonci kao dominantan narod dole. Sto i jeste tako. Autor ovog sajta je iz smedereva I svojski se trudi da se makedonija zamrzi sa srbijom i bugarizuje, iako bugari inaju pretenzije da svoje granice stave na 4 kilometra od smedereva. Poslednji put su to uradili pre 108 godina. Rakovic razmislja pametnije. On misli da ako stanovnika ohrida bugari ne budu mogli da ubede da je bugarin, nikad nece moci ni stanovnika pozarevca ili pirota. Rakovic zna da ako bugari uspeju da bugarizuju makedoniju, sledeci na nisanu i na udaru smo mi, do morave..Autor ovog sajta malte ne zivi na moravi, a ovo ne kapira. Iz toga mozemo samo da zakljucimo da navija za to. Mozda je i sam kriptobugaras, kao kriptomontenegrini iz perioda dok su nas ubedjuvalu da su veci srbi od nas ostalih. Ozbiljno mislim da su ovoliki zalitelji 2% srba u makedoniji skriveni kriptobugarasi. Nema druge logike. Nesto kao milo djukanovic u svojoj velikosrpskoj fazi. Posto nas je milo djukanovic vec zeznuo na ovu fintu, dva puta isti fazon nece proci. Braneci makedoniju mi branimo sebe. Vi koji ponizavate makedoniju i svesno je terate u ruke bugarima, radite za bugare.
Novija istorija Makedonije je u Srbiji velika nepoznanica. Trebalo bi povezati svedocenja ljudi o zlocinima nad srpskim narodom u Makedoniji od 19og veka do kraja drugog svetskog rata. Tek, porodica moje majke, koja je u zadnji cas pobegla od pokolja Srba u Tetovu 1943-e, gde su iz Skoplja prognani nakon kapitulacije Italije (kao u mesto rodjenja), nije mogla da dobije, ni jedan stan u svojoj kuci (cetvoroepratnici), u glavnoj ulici Skoplja posle rata, i tako ostadosmo da se zlopatemo po Beogradu (doslovno). Interesantno je, ipak, poredjenje Makedonije i Crne Gore. Zbog cega se Srbi iz Makedonije nisu u izbeglistvu u inostranstvu izjasnjavali kao Srbi, vec Makedonci? Moguce je da je to bilo zbog bugarskog egzarhata pravoslavne crkve, koji je omogucio skolovanje na savremenom) bugarskom jeziku u evropskom delu Turske imperije (Srbi su ucili po staroslovenskom bukvaru), pa su se poceli osecati kao Bugari ili Makedonci (po vekovnom nazivu pokrajine), dok se Crna gora zapravo oko srpske pravoslavne Mitropolije i dinastije Petrovica, i bila litom srpska fo folaska komunista. A svemu tome su, sigurno kumovale i „nase“ sluzbe bezbednosti u inostranstvu, sigurno su izvrsavale direktivu da su sve izbeglice iz Makedonije, Makedonci. Hajde da kazem, slovenski narod iz Egejske Makedonije, koji je posle sloma ustanka u Grckoj 1948-e, nagrnuo sto u Skoplje, sto u inostranstvo, nazivan je samo Makedoncima. Ipak, secam se kao dete, da su usvojenici moje tetke i tece (tecina rodbina iz Egejske Makedonije) govorili srpski, ili makedonski slicniji srpskom nego danasnji, iako su u Skoplju proveli samo par godina pre nego sto su emigrirali u Novi Zeland! I njihova deca, desetak godina mladja od mene, rodjena vec u Australiji, govorila su neki arhaicni srpski i pisali mi na mesavini srpskog i engleskog, „Dear dada Mira“, oslovljavajuci me sa „dada“ kao stariju sestru, sto se ocuvalo i na jugu Srbije. Mislim da ima istine u tome da je stvaranje makedonske nacije, nasuptot bugarskoj u Makedoniji, bilo u interesu Srba neko vreme, ali je, posle II svetskog, pocelo da nam se obija o glavu, po tome sto, iako nije bilo neprijateljstva prema Srbima, nije bilo ni Srbovanja u Makedoniji. Nije vise bilo nikog ko ce se, kao cetnicki vojvoda Micko Krstic, pri turskoj amnestiji Bugara, ponosno izjasniti kao Srbin (Srbin sum!) i zbog toga ostati da robija jos godinama. A sto se Cincara tice i uticaja na nasu istoriju, verovatno vode poreklo od starosedelackih stanovnika planina Makedonije i Epira, ali im nesto nisu isli ustanci protiv Turaka. Ni toliko slavljeni Ilindenski, u kojem se komitet od 60-etak, organizatora (pretezno Cincari, Jelini, Arbanasi, Bugari, nije bilo Srba) izvukao iz obruca u Krusevu, dok su turske trupe masakrirale narod. Zrtvovan je Pitu Guli, siromasni pastir, Cincarin. Moj deda je, kao izaslsnik MRO, svedocio o tom pokolju.
Makedonci iz egejske Makedonije, iz Vodena, iz Kostura, iz Edese su isti narod kao u vardarskoj Makedoniji, dakle po vama i oni su Srbi.
Kad ti ljudi 50-tih godina emigriraju iz Grcke u Sidnej ili Melburn ili Toronto, oni prave makedonska udruzenja, a ne srpska ili bugarska.
U isto vreme u Sidneju crnogorski emigrante prave iskljucivo srpska, i to cetnicka udruzenja.
Jel vi zaista verujete da je UDBA mogala u emigraciji da zastrasuje egejske makedonce. Kako..Njihovo porodice nisu ostale u SFRJ (nego u Grckoj)…Cime je UDBA mogla da ih ucenjuje i da tih 100 000 ljudi drzi pod svojom kontrolom, na 20 000 kilometara udaljenosti.
Ako je UDBA nekim carobnim stapicem mogla da radi sa egejski Makedoncima, kako to isto nije mogla da uradi sa crnogorskim emigrantima cije su porodica ostale u SFRJ i koji su sledstveno tome bili podlozniji ucenama (a kojih je bilo neuporedivo manje od makedonaca).
Dakle prica vam je jedna nelogicna konstrukcija. Infantilno nacionalisticka.
Ni bugarske skole ni egzarhat nisu vazni. Pa da su im bile bitne bugarske skole i bugarski egzarhat valjda bi bili bugari.
Ni grcke ni srpske patrijarsijske skole nisu vazne. Grci su ime makedonije uvek rezervisali za sebe. Srbi su imali dvojicu patrijarsijskih vladika (u skoplju i debru). Pa opet nema srba (nego u tragovima). Obrnuto. Vanco Mihajlov koji je organizovao ubistvo srpskog kralja Aleksanda je diplomirao u srpskoj gimnaziji u Skoplju. Nas djak. Najkrvolocnijim vmro-ovcima smo mi dali diplome. Dobro smo ih obucili ,da nam ubijaju kraljeve.
Znaci vi ne mozete da odgovorite na pitanje zasto je makedonska emigracija (koja se broji stotinama hiljada) u australiji, kanadi, i usa makedonska, a ne srpska ili bugarska.
Dakle, vase teze su romanticarske fantazije. Potpuno nelogicne. Problem je kad postanu stetne.
Na popisu u Makedoniji se 1,7% stanovnistva izjasnilo kao Srbi, i to je to. Neki su starosledeoci a neki su doseljana lica u Jugoslaviji. Potredsednik vlade Makedonije je Srbin Ivan Stoilkovic. To govori da Srbi u Makedoniji nisu obespravljeni.
Pseudoistoricari iz Srbije se vredjajuci makedonce trude da zavade Srbe i Makedonce i otezaju zivot srpskoj manjini dole, umesto da im pomazu. Drugo, trude se i da nama ovde oslabe bezbednost, jer Makedonija je nasa prva odbrambena linija, druga linija su Pirot i Vranje (sanstefanske granice), a treca linija je na reci moravi (austrougarske granice bugarske iz 1915). Oko ti neko stalno demoralise prvu liniju odbrane, pa ocigledno je da taj ne radi za tebe nego za neprijatelja.
@ Катарина Крстић
Јелински [Περιστερίδης] је србски Голубовић.
Сербоцидни злочинац Димитар Јанићијев Перистеридис Влахов 1878-1953. из Кукеша је великобугарски терориста и великохрватски троцкиста. Цинцаров је његов први терористички надимак.
Године 1916-1917. у Србији Димитар Ј. Влахов беше бугарски анексиони војни управник Штипског и Приштинског округа, где је стално зверски пљачкао, мучио и клао Србе, Србкиње и Србчад.
Године 1945-1953. у Јозефштату (бивши Београд) Димитар Ј. Влахов беше доживотно потпредседник „Президијума Уставотворне и Народне скупштине“ Прве Титославије или Велике Ендехазије.
Година 1945-1991. у Јозефштату његов син јединац Густав Димитров Перистеридис Влахов 1912-1991. беше доживотни високи званичник Велике Ендехазије, на пример потпредседник „Савезне скупштине“ 1967-1969.
Откуд су Влахови Османлије?
Зар нису Цинцари попут Вучића?
@Дана Тан
Хвала за допуснке информације. Не, они нису никакви Цинцари. Цинцари су романизовани Јермени, најпитомији народ у Европи, који су увек ишли уз Србе. Потомци су римских мењача новца, трговаца и кујунџија из Јерменије, а рушевине њиховог највећег града, скоро области и данас се налазе на српском Рабану – Москопоље. Многи су се у тешким временима изопачили, па сте тако добили мају Терезу, Цинцарку из Скопља која је постала Шиптарка и римокатоличка светица, о чијој не-светости има превише података. Занимљива је та трансформација, које не би било да Тито са Шиптарима, а и самостално, није водио рат против Грчке… о томе други пут.
Дмитар Влахов је рођен у Солуну, био је турски поданик, па одатле и његово држављанство – турско и временом мандат у турском парламенту. Острашећени србомрзац из Друштва за истребљењење Срба, потоњег ВМРО. Да не идем у детаље, али Влахгов је имао ТРИ сина. Петра, Николу и овога кога помињете а који је деценијама био шеф ЈБТ кабинета, па чак и амбсадор у Индији, ако ме памћење служи.
Прва два сина, Никола, најстарији и Петар (чије име данас носи једини Влахов-унук, новинар ХРТ) били су хрватски авијатичари на Источном фронту, под командом још једног знаменитог Хрвата, словеначког порекла, првог Титовог официра за везу са савезницима у Северној Африци, Фрање Пирца, са базом у Мариупољу. Истакли су се у бомбардовањима Москве, а и одликовани гвозденим крстовима. Наравно, хрватско јато је летело као део Луфтвафе. Петар је у једнј акцији и погинуо. Никола је преко Загреба прешао у Титове авијатичаре и био један од 260 пилота и механичара Прве партизанске авио базе у Срверној Африци. Био је под лажним именом, иако су остали, њих 254 хрватских нациста отворено летели под својим именима. У тој групи била је и петорица Срба, углавном из Црне Горе, од којих ће један већ тада прићи хрватским нацистима. (У тзв. Другој партизанској авио бази однос људи и нациста је још гори.) Њихов задатак је био да у првој фази побију све официре ЈкВ авијације који би им пришли – задатак који су беспрекорно обавили, иако су неки преостали да изгину у нападима на далматинске градове. Никола Влахов је погинуо у бомбардовању Шибеника почетком 1945. године, од немачкког флака. Занимљиво је да у листама губитака, на ни на сајту Музеја жртава геноцида њихових имена нема, бар двојице Влахова, иако има имена неких хрватских нациста (нисам свако име проверавала за сада).
У званичној биографији Д. Влахова та двојица синова се не помињу, као да нису постојали.
Хвала Вам што сте препознали о коме се ради!
@Vladimir Kerleta Predpostavljam da je vas komentar bio namenjen meni. Ja nisam nigde rekla da su sve izbeglice iz egejske Makedonije bili Srbi, rekla sam: slovenski narod iz tih krajeva. Genetske i jezicke razlike medju Slovenima na Balkanu su minimalne i one nikad i nisu bile uzrok sukoba, vec spoljni faktori. Videli ste vec da pisem samo na osnovu porodicnih uspomena iz ranog detinjstva (nasa rodbina iz egejske Makedonije je govorila starinski srpski), nemam istorijsko obrazovanje, ali sam rano shvatila koliko istorija moze biti zloupotrebljena, te sam se odlucila za prirodne nauke. Pokusavam i sama da shvatim kako je Makedonija, i to ne samo egejska, vec i vardarska, izgubila srpski karakter, dok Crna gora nije, i rekla sam vec da je to moglo biti zbog bugarskih skola u Makedoniji, kao i sbog bugarskog egzarhata pravoslavne crkve koji je pothranjivao antisrpske stavove, dok je Crna gora imala srpske skole, vladike i kralja koji je bio Srbin. Srpski uticaj, pogotovu u egejskoj Makedoniji, mora da je, zbog udaljenosti i grckog okruzenja, bio veoma mali, pa se narod u izbeglistvu izjasnjavao prema teritorijalnoj pripadnosti (i ta pecalbarska dijaspora je postojala jos od 19-og veka, samo nije imala karakter nacije, ali, vremenom ga je dobila i to, rekla bih bas zbog formiranja makedonske nacije i jezika u Jugoslaviji, ali je crkva bila srpska).
A sluzbi ima raznih, ne samo nasih, nego i grckih i engleskih, mozda i ruskih). Pa probaj da kazes sta si ako ti treba posao na dokovima u Velingtonu ili Sidneju kada dodjes kao slepi putnik u zemlju ciji jezik ne znas). Zbog cega je, pak, moj, mladi rodjak, student medicine i usvojenik dobrostojeceg bracnog para bez dece, osetio potrebu da pobegne iz Jugoslavije na drugi kraj sveta, ne znam. Ostavio ih je bez oprostaja, ali se kasnije javio da mu posalju i sestru, kada zavrsi skolu. Sudbina je, valjda htela da im odu u posetu pre zemljotresa i tamo i ostwnu, jer im je kuca bila srusena. Izvinite za digresiji.
Uostalom, ako su Stojan Novakovic ili Pasic radili na stvaranju makedonske nacije nasuprot bugarskom uticaju, ako je izdata gramatika makedonskog jezika jos u 19-om veku, GDE SU MAKEDONSKE SKOLE U Makedoniji, makar i TAJNE, pre balkanskih ratova, a tek im nije nista smetalo da ih otvore nakon prvog svetskog rata? Ali, koliko znam, bar se u Skoplju ucilu na srpskom za vreme kraljevine, a moj deda, koji je bio srpski ucitelj u selima oko Tetova u tursko vreme je zvanicno predavao deci iz staroslovenskog bukvara, dok su ispod klupe drzali Vukov srpski bukvar, za slucaj da dodje inspekcija. A, to, koje je skole i stipendije koji revolucionar, anarhista ili zlocinac zavrsio i iskoristio, ne znaci nista, (bar je hteo da se skoluje). Ipak je ANTISRPSKI VELIKOBUGARSKI STAV REZULTIRAO POLITCKIM UBISTVIMA U MAKEDONIJI posle prvog svetskog rata, a ne MAKEDONSKI. Jesu sve revolucionarne organizacije nosile naziv makedonske, i bugarske i srpske, ali su se atentatori uzjasnjavali kao Bugari. E, pa, kad se formirala makedonska nacija i jezik posle drugog svetskog rata, sve poklonom iz Beograda, samo, se, koliko rekoste, 1 koma nesto ljudi izjasilo kao Srbi. Bice da je nesto vise, ali da nije bilo malo na silu? Ipak je bilo i pokolja i deportovanja i ucena za penzije i zemlju i pritiska da se promene imena i prezimena. Eto, porodica moje majke, koja je pobegla od bugasko-siptarskog streljanja u Tetovu, nije mogla da vrati ni jedan stan u svojoj kuci u Skoplju poslle rata, iako nisu bili proglaseni ni za kakve narodne neprijatelje (ne zbam da li su im trazili da promene prezime). Mogli su kasnije da prodaju imovinu samo kao neuseljivu i izgrade, mnogo godina posle rata, neku egzistenciju u Beogradu. Iako je, kako je govorio moj deda, nakon, 600 godina pod Turcima, njegov sinovac bio prvi Srbin iz stare Srbije, koji je posle Kosova dobrovoljno pristupio vojsci i poginuo za Srbiju na Mackovom kamenu, a on sam bio srpski oficir u I svetskom ratu.
@ Катарина Крстић
Године 1938. у Москви Димитар Ј. Влахов из Кукуша (није Кукеш) беше разоткривен, ухапшен и притворен као шпијун Турске у Совјетији 1935-1938. Он у једномесечној кривичној истрази је признао сопствено очинство само за Густава Д. Влахова. Одмах је ослобођен после трајне обуставе кривичног поступка на лични захтев генералног секретара Извршног комитета Комунистичке интернационале великобугарског протестантског србождера „Георгија Димитрова“ или Георгија Димитровића Тренчева Михаилова 1882-1949. из Ковачеваца Перничких.
Каракум или Црни песак у Туркменији је празавичај ватиканских нација бугара и турака.
Крв није вода.
Да, у праву сте, рођен је у Кукушу, а живео и школовао се у Солуну. Сво то време се писао и изјашавао као Бгарин а имао је, поред турског, и бугарско држављанство (чак је био у бгарској дипломатској служби), а онда је одједном смислио да је (вардарски) Македонац, када је по Стаљиновом и Хитлеровом налогу требало истребити Србе. Није мали резултат, једним потезом пера 1.400.000 мање.
Занимљив је његов пут од турског парламента до Берлина и ангажмана на стварању НСДАП, није мала ствар имати једноцифрену чланску карту. Али то тражи раскринкавање театарског суђења Димитрову и његову наводну победу нацистичког правосуђа и показати како је А.Х. инсталирао своју ћелију у Москву (Коминтерну).
Трагови тога се јасно виде после распуштања Коминтерне и обвезног исељавања (мај 1943) коминтерновских кадрова из СССР (осим мале групе коју је Стаљин одабрао да задржи, а међу њима и Димитрова). Сви ти проверени комунисти, почев од Немаца (осим Хонекера кога су Немци логоровали) завршили су своју каријеру као функционери Гестапоа, преко Вермахта до СС јединица. Толико о комунизму.
Ако ме памћење служи, Влахов је првобитно био оптужен да је немачки шпијун, али је у истрази признао да ради за Турску. С обзиром на карактер московских процеса, то је прилично проблематично. Али, (к)ако је био алтер его и контролор Димитрова за немачке службе, разумљиво је да га је Димитров извукао.
Око породице нема никавде сумње, картони из војних архива, и домаћег и хрватског, више су него јасни, а успомене њихових ратних другова (и хрватских нациста и партизана комуниста) су широко публиковане. О трећем сину (средњем) се препричава да је био херој авијације СССР-а. Али никада нисам видела никакав доказ.
Уопште, о Влаховима се у домаћој режимској историографији ћути. Усмено се и деси, али у монграфијама је мук. Помиње га у пар фуснота Ђуретић у Савезници и југословенска ратна драма, и то јесте главни разлог што су га онолико гонили. Све што су му стављали на терет је била само обланда, завеса да не би морали да изговоре име онога кога се и данас плаше више од било кога. (Због чега?)
А реч је о бугарском канибалу у турској и немачкој служби, извршоцу комунистичких Коминтерниних налога за истребљање Срба (5. конгрес Коминтерне), који је открио да је тзв Македонија а становници „Македонци“ само у Старој Јужној Србији. Таквих нема ни у Пиринској, а ни у Егејској, само у Вардарској… и од ње успео да направи пара-државу, док је Бгари, а све више и Шиптари не растргну. Становиштво и тако није важно, а како су од српских костију правили учила за анатомију а од лобања пепељаре… па, биће тешко жалити их.
Прва одлука скупштине у титославији била је забрана повратка Србима протераним од нацистичких окјупаторских власти на Космет и Македонију.
Амерички филолог по налогу ЦИА долази 1944. године на простор данашње Македоније да напише прву граматику тзв. македонског језика. Сигурно то није било без договора са Титом.
На простору данашње Македоније јесте било и Бугара и пре егзхарта, али никаквих македонаца није било, били су Срби и Бугари. Читајте Спиридона Гопћевића, они који су славили Крсну славу били су срби, они који нису били су Бугари.
Само србски и бугарски крвници промовишу сукобе Срба и Бугара и позиција Раковића и његових ментора је на том таласу. Владика Николај је знао за бугарске злочине али је био са помирење са њима свестан да у том непријатељству поред заједничког непријатеља има и србске кривице. Заборављамо да је Миловсановић направио чудо са Балканским савезом који је за годину дана у Балканским ратовима протерао Турке са Балкана и да је убрзо после тога отрован. Његову генијалну мисао да само народ који жели да изврши суицид може да ратује и против Аустро-Угарске и против Бугарске. Пошто се са Аустријом није могло договорити, морало се договорити са Бугарима. И морамо признати да смо ми прекршили тај договор после кога нас је напала Бугарска. Дакле, Пашић и компанија су пљунули на дело Миловановића, прогласили су Вардар а не Дрину за главну србску реку и припремили суицид на који је упозоравао Миловановић говорећи да је рат са Аустријом неизбежан и да се са Бугарском морамо договарати. А ми смо погазили споразум постигнут уз посредовање Руског Цара… Да је остала на снази геополитичка мисао Миловановића да је Дрина главна србска река, не би био могућ тако страшан србоцид у два рата и Вардар би уз останак Дрине као главне србске реке остао важна србска река. Данас је Дрина граница међу Србима а Вардар далеко од тога да буде србска река…
Наравно да је и данас плитко мишљење да је боље додворавати се конвертитима него покушати нормализовати односе са Бугарима. То мишљење подржавају англосакси, највећи историјски крвници словенског рода…
„Дакле, Пашић и компанија су пљунули на дело Миловановића, прогласили су Вардар а не Дрину за главну србску реку и припремили суицид на који је упозоравао Миловановић говорећи да је рат са Аустријом неизбежан и да се са Бугарском морамо договарати. А ми смо погазили споразум постигнут уз посредовање Руског Цара… Да је остала на снази геополитичка мисао Миловановића да је Дрина главна србска река, не би био могућ тако страшан србоцид у два рата …..“
Ово је пример неразумевања историје, јер историја није само понављање историских факата. То тако не функционише.
Врло лако је оповргнути све ово.
У другом балканском рати Бугари нису напали само „вероломне“ Србе, него су напали и Грке који им ништа нису скривили (који су им били лојални савезници).
Значи необјављен бугарски напад се није десио само на Брегалници него и на Кукушу.
Значи у геополитици су битни интереси и никакве везе неме то да ли се неки уговор испуњава или не испуњава. То је таблица множења геополитике коју доста коментатора овде на разуме. Бугари су хтели Охрид и Солун, и кад су се осетили јаки напали су. Апсолутно никакве везе нема то јесмо ли ми са њима били добри или лоши, коректни или некоректни. Па Грци су били максимално коректини и лојални Бугарима, па су опет нападнути због Солуна.
Дакле Пашић нема везе са овим ратом. Српска политика нема везе са овим ратом. Ратове одређује геополитика а не појединци.
Не постоји узрочно последична веза између понашања и очекивања.
Да је Србија све дала Бугарим у Македонији, у ситуцији да се они осете јаки напали би нас да нам узму Ниш и Поморавље.
Ви безобразно фингирате и обмањујете, тек пошто су Србија и Грчка одбиле да признају договорене границе са руским царем и потписале међусобни споразум да ће бранити заједно нове границе после Првог Балканског рата, уследио је напад Бугарске и Други Балканско рат. Миловановић је био највећи Србски геополитичар у историји и патуљци попут Раковића и његових следбеника нису достојни ни ципеле да му обришу. Те ваше тврдње да би Бугари напали у сваком случају немају никаквог основа и представљају само ваше мишљење које нема везе са историјом, шта би било кад би било припада бапским причама се не историји, тешко би се решили против воље руског цара на такав корак да Срби и Грци нису прекршили ранији договор…
Македонци се буне против тога да неколико њихових суграђана у Охриду (са бугарским парама) у сред Охрида отварају културни центар Цар Борис III.
Дакле тамо доле постоје само две опције, бугарска и македонска.
То је као кад у лиги шампиона играју Manchester City F.C. и Real Madrid CF. Ја не могу да навијам за Звезду кад Звезда не игра у овој утакмици. Морам да се определим за један од тимова који играју у утакмици. Који ми се највише свиђа.
95% Срба и српска држава и српска црква навијају за Македонце.
5% Срба има антимакедонске сентименте. То је убедива мањина. Практично ви сте на овом сајту отворили културни центар Цар Борис III.
Бугарска и Грчка нису имали никакав договор око поделе територија пре рата (за разлику од договора између Бугарске и Србије). Значи важи принцип ко шта узме. Грци дакле нису били у никаквом аранжману арбитража. Ником се ништа нису обавезали. Криву су дакле само зато што су својим оружјем први истерали турке из Солуна. Да је Грчка Бугарима дала Солун, поставља се питање шта је Грчка уопште добила у рату у коме је победила (осим острва, јер је једина имала флоту). А Бугари би онда по етничком принципу тражили и остатак егејске Македоније. Најважније – разамак између првог и другог балканског рата је био само 30 дана. За 30 дана између два добра домаћина не може да се испроси девојка и договори свадба, а камоли подели царство, или оконча царска арбитража. Све је очигледно.
Резиме: Српска држава и црква раде у циљу добијања пристанка, а ви радите у циљу производње одбијања. Што би Дугин рекао – ви сте српска шеста колона. Питање је само да ли то радите намерно или ненамерно.
Одговор на спиновае Владимира: Вероватно брат Александар није видео мој одговор после новог спиновања Владимира да његови опоненти «стварају бугарски културни центар». Кад се нема аргумената почиње се са млатарањем по тастатури. Истина је Истина са великим И и не може се желети добро свом народу а кривотворити Истину чак и уколико је та Истина болна. Не можемно захтевати Истину протих свих страшних лажи и клевета изнетих против Србадије а сами не износити УВЕК ИСТИНУ И САМО ИСТИНУ. Срби се и разликују од Бугара по томе што се увек приклањају Истини и Правди а не јачем и не смемо ни по питању Балканских ратова одустати од Истине.
Маните се спиновања, ја нисам ни поменуо споразум између Бугарске и Грчке, јасно сам истакао споразум о подели територије насељене словенским живљем између Србије и Бугарске под покровитељством руског цара.
Дакле, Уговор о савезу између Грчке и Србије потписан је у Солуну 1. јуна 1913. године, након Првог балканског рата, када су обе државе желеле да сачувају територије које су освојиле. Проблем је у томе што је ту Бугарска заиста изиграна и по тој подели и брзинским споразумом Срба и Грка Бугарска је била оштећена а Србија није испоштовала договорено под патронатом руског цара. Срамотно је спиновање и тврдња да је важио принцип «ко шта узме». То је принцип западних бандита, Срби се никада нису држали тог принципа. И када су победили Бугаре код Велбужде, нису желели ни педаљ бугарске територије.
Тајни додатак Србско-Бугарског споразума под патронатом Руског Цра о подели Македоније били су следећи:
– Неспорна српска зона: Бугарска је признала Србији право на територије северно и западно од Шар-планине (Косово, Метохија и Санџак).
– Неспорна бугарска зона: Србија је признала Бугарској право на територије источно од реке Струме и планине Родопи (Тракија).ж
– Спорна зона у Македонији: Територија између Шар-планине, Родопа, Охридског језера и Криве Паланке остала је неименована као заједничка зона.
Прва опција решења за спорну зону била је Аутономија: Превиђено је да Македонија постане аутономна област ако то међународне околности дозволе и одређена је линија разграничења. Ако аутономија не успе, предвиђена је подела дуж линије Крива Паланка – Охрид. Договорено је да се све несугласице око ове линије препусте на коначну арбитражу руском цару Николају II.
Србија и Грчка нису желеле да се повлаче са заузетих територија и потписали су ппменути војни уговор о заједничкој одбрани тих граница. Дакле, немојте да спинујете и отворено лажете Владимире.
Да англосаксонци нису отровали Миловановића и изнудили смену бугарског председника владе који упркос некоректном поступку Србије и Грчке није желео рат са дојучерашњим савезницима за шта се залагао «бугарски» Цар Фердинанд, сигурно не би дошло до Другог Балканског рата и овог лудила које је скупо коштало и Србе и Бугаре. Данас Раковић и они који га подржавају поново гурају Србе у нову суицидну геополитичку игру коју наручују англосаксонци а подржавају их Раковић и његови ментори…
Искрено се захваљујем коментаторима Мирјани, Катарини, Владимиру, Ранку и др. на различитим али углавном конструктивним комантарима на ову заиста комплексну историјску тему. Мислио сам да имам солидно знање у вези 2-ог Балканског рата. Међутим, неке важне чињенице сам сазнао из ваших коментара. Моје питање за вас коментаторе гласи, на који начин се могу створити предуслови да се вредни Српски историјки споменици из средњовековног Немањичког доба, на територији данашње Северне Македоније, сачувају од даљњег пропадања. Да ли је то могуће преко УНЕСК-а, уз обавезну сагласност две државе, Северне Македоније и Србије?
Meka moc Srbije i investiranje za 100 godina unapred.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/55/Number_of_hospitalized_in_the_Kochani_Nightclub_Fire.png?utm_source=mk.wikipedia.org&utm_campaign=imageinfo&utm_content=original
Постоји школа мишљења да је Други балкански рат требало да буде почетак Првог светског рата, али је бугарски пораз на Брегалници и код Кукуша натерао Немце да повуку ручну. Бугари су, практично, добили домаћи задатак од Немаца. То се сасвим лепо уклапа у њихово сулудо коцкање у овом рату. Већ су држали око 20% територије данашње Македоније, приморје Егејског мора од реке Струме до Марице, Једрене и источну Тракију. Имали су државу на два мора и објединили су 95% Бугара. Све су то сулудо изгубили зато што су алаво хтели још Охрид и Солун. Ко хоће веће изгуби из вреће. Али ако је све то било по немачкој инструкцији, онда ово није било коцкање, него су их Немаци преварили. Немци нису хтели да почну светски рат са изгубљеним биткама. Па је нађен следећи окидач – Гаврило Принцип.
На жалост Мирко, проблем је у томе што МПЦ као Титова антисрбска творевина (приликом проглашења „самосталности“ МПЦ изнад тих несрећника је висила Титова слика а не Христова икона) тешко може служити на добро Србима а ту творевину признало је садашње свештеноначалије СПЦ. Следиће оно што ради васељенски расколник Вартоломеј (некада словенске и грузијске манастире преузимали су Грци и после су све натписе мењали грчким натписима), што су радили и раде у Румунској Православној Цркви (лично сам видео прекречену фреску првом руком где су се још назирала црквенословенска слова) – србске фреске после реновирања биће „македонске“…
Како је овде неколицина браће и сестара у потпуности демонтирала македонску будалаштину ****** режимског историчара позабавио бих се другом темом, а која је овде, такође, више пута помињана и коментарисана.
Дакле, Александар Раковић неморална громада и нула од човека, друштвено-политичка и историјска ****** **** издајничког режима мора да пише како му заповеда Цинцар Иринеј Мирко Буловић. Иначе Иринеј Мирко Буловић је био први, дугогодишњи и главни заговорник давања аутокефалије лажној македонској цркви. Највећа препрека су му били Митрополит Амфилохије, Атанасије Јефтић и патријарх Иринеј. Чим су, у време короне, поменути склоњени Мирко Иринеј Буловић је искористи прву прилику да без расправе на Сабору додели аутокефалију лажној македонској цркви. Овим је у највећој мери заокружен вековни заверенички антисрбски плана једне групе Цинцара да на историјским србским просторима северне Грчке и Македоније праве подлогу за своје цинцарско „царство“ чијем стварању су највећа препрека били Срби као најмногобројнији православни народ на овом простору.
Што се тиче утицаја ****** историчара, а у контексту Литија у Црној Гори ствари су потпуно јасне. ***** историчар је имао утицаја на Литије у Црној Гори таман колико и Мали Перица из чувеног вица. Но стоји да је, наравно по задатку, ***** историчар (поред двојице југо-удба мантијаша, један повучен из Црне Горе, а други смењен, али још доле ординира) покушавао да врши одређен утицај на Србе у Црној Гори пре свега на Митрополита Амфилохија. Но успели су само делимично јер су Литије преузете и држане од стране истинске наше браће са севера Црне Горе и Приморја који су нашли потпуно разумевање у садашњем Митрополиту Јоаникију и Даки Давидовићу. Литије су успеле, али резултат Литија није био потпун управо због утицаја на митрополита Амфилохија од стране једног од поменутих мантијаша. О овоме ће тек бити речи.
И на крају, изражавам захвалност Стању Ствари на овој објави као и на објави доброг осврта Војина Грубача по питању дешавања на Вучјем долу. Иако на прву не делује да су ове две теме у вези оне то увелико јесу. А веза се зове, кроз различите процесе одвајање србских вековних простора и земаља од Србије, разбијање Србске патријаршије и бића србског народа.
Знам многима ће ово деловати немогуће и сулудо, али ко је од Срба мислио 1918 . године да ће за мање од стотину година србски вековни простор на Балкану да буде осакаћен, испражњен, а да ће србска држава бити враћена у оквире у којима је сада.
Зато боље све чињенице износити на сто и на видело, па се макар донекле и погрешило. Боља једна тренутна крива процена и погрешка која се да исправити, него вековно кајање за пропуштеним приликама.