Тело нисмо Богу положили, / зарад тела пред Богом смо се покрстили. / Закључали су врата на нашој цркви и кључеве нам узели, / изнели су иконе и крстове однели, фреске су прекречили и криж унели
Јелена Ковачевић
Јелена Ковачевић: Косовска фреска
Једно вече са Косовцима надрасло је све задужбине, споменике, историјске приче. Ту успомену са Косова не дам
Јелена Ковачевић: Поље
Тог дана из гомиле извели су Душана Бркића / и тукли га кундацима пушака. Бранио се. / На леђа су му наскочили и ножем живот заклопили. / Извели су још једног, другог, трећег, редом, / па наздравили, ракијом и вином
Јелена Ковачевић: Тужбалица
На гробове одлазити нећу. Како детету да палим свећу? / Крв моја у раку леже и да живим бити ме неће. / Нећу их светити. Туђом крвљу туга се не скида
Снежана Костић: (О) Јелени Ковачевић
Хвала Ти, Господе, / што нам Јелену дарова, / хвала ти, Јелена, / што се Призиву одазва! Хвала Ти, Пресвета Богородице, / што је благослови / да све Страдалнике наше / душом мајке пригрли
Јелена Ковачевић: Звона звоне од девет до шеснаест и тридесет
А ако ми те отму и закопају под земљу, не брини, / још ноћас ћу доћи и земљу раскопаћу / и себе ћу са тобом затрпати у сандук, / па под земљу и ових десет венаца са ћириличним тракама
Јелена Ковачевић: Глуви и слепи
Предводник многобројних покоља фратар Вјекослав Филиповић држећи у једној руци крст, у другој нож и узвикујући „У име Исусово“, заклао седмогодишње дете пред очима родитеља па облизнуо крваво сечиво
Јелена Ковачевић: Погреб
Човек остаде несахрањен, / птицама и зверима остављен. / Двадесеторо у Јабланици поубијаше, / не врати се нико да га погребе. / Оконча се. / Молитва не престаје
Јелена Ковачевић: Молитва за кротост
Уморна сам, Господе, / среће се одричем, / умири, / тугу ради радости иштем
Јелена Ковачевић: Одстојати
Плашим се. / Колико је дубоко, Господе? / Не дај ме, немоћну, Љубав ми треба / да будем стена, / да се одбије
Јана М. Алексић: О збирци песама ,,Страдање“ Јелене Ковачевић
У саодносу покајања и опроштаја, песникиња изналази оно божанско у људском које је надмоћније и делотворније од чистог људског, па чак и хуманистичког људског
Јелена Ковачевић: Повратак кући
Вратила сам се кући. / А где бих могла другде отићи. / Мајке ни оца ми нема, нису живи. / А куда ће и они мртви него кући својој бити. / Ко ће их сахранити и воштаницу упалити
Јелена Ковачевић: Вакрсење
Камење полете са земље и ја устадох без крви и рана, / Устајемо из рака, из јама, из пепела се дижемо, / они су мртви, из гроба њих нема ко дићи
Језив злочин усташа августа 1944: Трудну Ану и њено четворо деце бацили у Саву
Усташки злочин опеван и у збирци Јелене Ковачевић „Страдање“
Јелена Ковачевић: Испраћај
Црни јахач на црном коњу јуриша и на тамбури свира / свити певача која се у коло окупља да игра. / Није то сабор нарикача, песма је то за испраћај Срба
Јелена Ковачевић: Гордост
С ногу од умора није пао док је сатима тело разапињао и / клао. / А онда је у цркви клањао пред иконом подераном. / Син са ње је нестао, дизао се ђаво и / клао
Јелена Ковачевић: После Литургије
Убица сам постала. / Он је победио. Мрзитељ и тама. / И ево, кријем се данима. Њега кријем. / Из себе му не дам. Господе, ослободи ме
Једна могућа аутобиографија – изабране приповетке Милице Јанковић
У књизи коју је приредила Славица Гароња Радованац налази се 60 приповедака Милице Јанковић организованих у 6 целина: Детињство; Београд, школовање; Љубавне, позив; Ратне приче; Јадранске и париске слике; Болест
Александар Лазић: „Страдање“ или Удео чуда и труда
Неизговорена реч на неодржаној промоцији збирке Јелене Ковачевић „Страдање“
Јелена Ковачевић: Молитва пред косидбу
Ако замахне више и на врат удари онда ћу одмах и сигурно умрети. / Само да коса није тупа па да ми врат засече./ Крв ће онда дуго отицати и споро ће се умирати. / Само да буде брзо, Боже
Православље: Пјесма као свједок страдања
О збирци Јелене Ковачевић „Страдање“, Бања Лука, УГ „Јадовно 1941”, 2021.
Јелена Ковачевић: Бројалица
Муж ми је жив у штали сагорео, / нека ми крв истекне над његовим пепелом. / Отац ми је заклан, / нека ми крв истекне у врат његов
Јелена Ковачевић: Да буде воља Твоја
Смилуј се, изађи пред лице моје и засијај, / да се у страху од Тебе не разлучим и са сатаном вежем. / Засјај Господе, да не видим ништа до Тебе, / крст свој да узмем и за тобом да кренем
Јелена Ковачевић: Сусрет са Милицом Јанковић
Очи су те одале. / У дубине тамне урасле, небо само гледају. / Само да си видела свој осмех… / Не би никада за себе рекла да ниси лепа
Јелена Ковачевић: Пут
Ударићу на слабости, Господе. / Помислим ли да си лице од мене окренуо изгребаћу лице своје. / Немоћ удавићу молитвом и Твојим именом подићи ћу тело / и ходаћу и видећу светло
Јелена Ковачевић: У јами
И опет склопим очи, па се пренем, / требала бих леш са себе да склоним, један, други, / леш са леша да преметнем. / Знам, деца су ми овде негде. Чујем их, чујем како плачу
Јасна Поповић: Још једном о Јелени и „Страдању“
Реч на промоцији збирке „Страдање“ Јелене Ковачевић у Деспотовцу
Славица Гароња Радованац: О збирци песама „Страдање“ Јелене Ковачевић
Јелена Ковачевић је испевала уистину узбудљиво, снажно и високо естетизовано дело – управо оно недостајуће у савременој књижевности – дајући наду, да то није само тема једне генерације, већ и свих будућих, младих генерација
Јелена Ковачевић: Покајница
Није то вода из река, из потока, / није се дигла из подземља, са извора, / то је капља једна са лица / мајке, оца, сина, ћерке, сестре, брата, / што у долини плача / реке и потоке исплакују
Јелена Ковачевић: Чојство
Ножу се клањају, крвавим ножем се хвале. / Пред очи своје срце и бубреге ваде. / Ђавола на делу показују. Они хоће да владају. / Боже, видео сам Сатану у детету
Јелена Ковачевић: Пред Твојим ликом
Лакну ми у души. / Овде Бог боље види, мислим. Неће зло у Божијој кући починити. / Немају се овде где заклонити. / Из сваког угла, са сваког зида, одозго Бог гледа
Јелена Ковачевић: Причешћивање Лазарево
Један за другим идемо / молећи се да издржимо
Јелени Ковачевић награда за уметност Вукове задужбине за збирку „Страдање“
Страховити архипелаг смрти расут од Јасеновца до неизбројаних јама и губилишта народа српског, Јелена Ковачевић ослушкује изузетним духом и душом, пише у образложењу
Боривој Рашуо: Певање и страдање или Лет у дубине
У опеваном Српском Страдању Јелене Ковачевић видим разлоге Српском националном надању
Јелена Ковачевић: На Косову и Метохији
Из чежње се моли, а Он, био је ту. / На сваком месту