Јелена Ковачевић: Чојство

Ножу се клањају, крвавим ножем се хвале. / Пред очи своје срце и бубреге ваде. / Ђавола на делу показују. Они хоће да владају. / Боже, видео сам Сатану у детету

Јелена Ковачевић (Фото: Миљко Радановић)

Боже, јунаштво доказују.
Прсте одсечене, делове лица, очи ископане испред себе стављају.
Ножу се клањају, крвавим ножем се хвале.
Пред очи своје срце и бубреге ваде.
Ђавола на делу показују. Они хоће да владају.

Боже, видео сам Сатану у детету.
Одсекао је прст старцу и у уста му прст ставио уместо дувана.
Старац је свој прст пушио.
Одсекао му је усну са брковима и бацио у прашину,
газио и гњечио, па у уста старцу уместо хлеба гурнуо.

Боже, ђаво је устао! Поробио Човека.
Не дај ме, Боже, ја Тебе не дам.
Ја сам спреман себе да положим. Нећу да владам, хоћу да служим.
Снаге ми, Боже, дај, другог човека од себе да сачувам.

Зверство гимназијалца Давида Прше над старцем из села Хргара (Бихаћ), јул 1941. године

Извор: Гугл мапе

Крајем јула 1941. године у срезу Бихаћ усташки покољ Срба достигао је „највећи замах“. Похапшени су „сви Срби из града и најближе околине Бихаћа и позатварани у све затворе града,“ где су препуштени „најкрвавијим мучењима. Ти усташки зликовци су да би што боље доказали и показали та своја звјерства, која су по њиховом схватању представљала јунаштво, на пијанке на вече доносили одсјечене дијелове тијела као прсте, дијелове лица и ископане очи и остало и показујући присутнима хвалили се. Те своје пијанке усташе су приређивале у хотелу „Босни“… Давид Прша, иначе гимназијалац, са чекићем и ножем у руци мучио је жртве. Ишао је од једног до другог затвореника у дворишту куле и ударао сваког гдје је стигао, а најчешће по глави. Кад је пришао једном старом човјеку из села Хргара и упитао га: „Пушиш ли стари, би ли запалио?“Јадни човјек и не слутећи шта га чека одговорио је да би запалио – када би имао. На то му је пришао зликовац Прша Давид, одсјекао му један прст и метнуо му га у уста као да пуши. Јадни старац је скоро губио свијест, а усташки зликовац му је тада отсјекао усну са брковима, бацио на земљу и у прашину, згњечио ногом и гурнуо старцу у уста и старац је морао то да поједе, јер му је више главе стајао Пршин чекић. Усташки зликовац остављајући ову жртву у крви наставио је да се „забавља“ над другим жртвама. Тако су чинили сви  редом просто натјечући се са насладом ко ће бити крволочнији.“

Преглед масовних злочина усташа у 1941. години на територији Бихаћког и Травничког округа, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату (Злочини Независне Државе Хрватске 1941-1945), зборник докумената, том I, Београд 1993, 982–984.



Categories: Аз и буки

Tags: , , , ,

Оставите коментар