Јелена Ковачевић: Пут

Ударићу на слабости, Господе. / Помислим ли да си лице од мене окренуо изгребаћу лице своје. / Немоћ удавићу молитвом и Твојим именом подићи ћу тело / и ходаћу и видећу светло

Јелена Ковачевић (Фото: Лична архива)

Цело поље прекривено лешевима, леш до леша.
И једно празно место. Знам, мене чека.
Разапеће ми тело и сећи део по део.
И руке и ноге и главу убациће ми у врелу воду и срце у огањ бацити.
Нећу се дати. Срце моје у молитви ће сагорети.
Нећу стати, ни раздељена, ни исечена.
Ударићу на слабости, Господе.
Помислим ли да си лице од мене окренуо изгребаћу лице своје.
Немоћ удавићу молитвом и Твојим именом подићи ћу тело
и ходаћу и видећу светло
и пред светлом пашћу да устанем у вечност.

Из збирке „Страдање“



Categories: Аз и буки

Tags: , ,

1 reply

  1. Браво!
    Све похвале за дивну пјесму.
    Пјесму која је већ узлетела ка небу вукући ауторку са собом, узлетела ка вјечности!
    Сретно!!!!!!!!!!!!

    13

Оставите коментар