Убица сам постала. / Он је победио. Мрзитељ и тама. / И ево, кријем се данима. Њега кријем. / Из себе му не дам.
Господе, ослободи ме

Извор: Сајт СПЦ

Осудила сам је.
Зло јој помислила.

Притворна, лажна, прљава…
На лицу њеном сам га препознала.
У ћутању чула.
Сада знам зашто се крије.
Чега се плаши.
Горда као и ја…
Да не виде други
да Те нема, да не постоји.

Убица сам постала.
Он је победио. Мрзитељ и тама.

И ево, кријем се данима. Њега кријем.
Из себе му не дам.
Господе, ослободи ме.
Да му кажем: ,,Бежи, ја од тебе ништа немам.”

Categories: Аз и буки

Tags: Јелена Ковачевић, литургија, поезија