Нико нам није дао право да, у име покланих и побијених на правди Бога, Срба Седамсто Тисућа, праштамо кољачима нејачи, девојака, одојчади, свештенства, владика, стараца – хулитељима светиње
Свети новомученици јасеновачки
„Због једног убиства Каин проклет оста,
Колико л’ проклетство навукоше на се,
То убише Срба Седамсто Тисућа,
На веки проклета остаће им кућа.“
Ђердан од мерџана, Служба јасеновачким Новомученицима Светога Николаја (Велимировића), владике Охридског и Жичког
Приликом освећења храма Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, 2. септембра 1984. године, патријарх Герман је, између осталог, рекао и следеће: „Браћо, да праштамо – морамо jер jе то jеванђелска заповест, али да заборавимо – не можемо.“
Ову, „политички коректну“, изјаву, и тада као и данас, после осамдесет година Србске земље и робља под окупацијом, у мраку смутње и безнађа, рециклирају („опростити морамо, заборавити не смемо“) и папагајски понављају потомци Гога и Магога.
Фото: Снимак екрана
На праштање сагрешења личним непријатељима позвани смо и обавезани речима молитве Господње – Оче наш: „И остави нам долги нашја јакоже и ми остављајем должником нашим.“ Или, како записа Свети владика Николај (Велимировић) у Духовној лири: „Простимо људима да Бог нама прости, сви смо ми на земљи привремени гости.“
Међутим, нико нам није дао право да, у име покланих и побијених на правди Бога, Срба Седамсто Тисућа, праштамо кољачима нејачи, девојака, одојчади, свештенства, владика, стараца – хулитељима светиње… Њима, ако може, нека у Геени огњеној опрости њихов отац и инспиратор папа Francisko.
А ми, Срби, да би остали и опстали, урежимо у срца Богонадахнуте речи Светога Филарета Московског: љуби непријатеље своје, непријатеље Божије презири, непријатеље Отачаства сатири (Люби врагов своих, ненавидь врагов Божиих и бей врагов Отечества).
Зоран Стојиљковић
︎☦︎породица.срб
Прочитајте још
Categories: Гостинска соба
„А ми, Срби, да би остали и опстали, урежимо у срца Богонадахнуте
речи Светога Филарета Московског: љуби непријатеље своје,
непријатеље Божије презири, непријатеље Отачаства сатири
(Люби врагов своих, ненавидь врагов Божиих и бей врагов Отечества).“
“Тако је говорио отац Тадеј…“():
“Многи су долазили код оца тада и питали га:
– Зашт то Господ допушта рат?
Отац Тадеј одговара наводећи пример из историје Цркве када је
делегација Цариградске власти отишла код Сарацена.
Они су их питали:
– Зашто Хришћани не испуњавају закон Божији – не убиј?!
Отац Тадеј наводи Светог Кирила који им је одговорио:
…’Ако су у једном закону дате две заповести, који ће човек бити
бољи извршитељ, онај који испуни једну или онај који испуни обе?!’
Сарацени одговоре: ‘Несумњиво онај који испуни обе заповести’.
Свети Кирило им каже:
“МИ КАО ПОЈЕДИНЦИ ОПРАШТАМО НЕПРИЈАТЕЉИМА, А КАО
ДРУШТВО ПОЛАЖЕМО ЖИВОТ ЈЕДНИ ЗА ДРУГЕ. Јер нема
веће љубави него да неко положи душу (живот) за пријатеље своје.’
И Кирило им каже, наставља отац: ‘Ви хоћете да нас заробите не
само физички већ психички и духовно’. “
Нема усташама опроштја ни на овом ни на оном свету!
Њима ни Бог не може да попрости, јер они, једноставно,
не траже опроштај! Како опростити ономе ко не тражи
опроштај – не исповеда свој грех и не каје се?
“Олујом“ и “Бљеском“ су само наставили убијање и протеривање
православних Срба, и тиме показали да не желе и не траже
опрост.
Обавеза Православних потомака побијених предака је да НЕ МРЗЕ
усташе, али да им не могу и не смеју праштати, а поготово не
појдинци – државни или црквени прваци, па мамкар то били и
патријарси.
Говори Гопод:
“Крв неправедно проливена вапије пред Господом!“
Говори Господ: “Освета је моја!“
() “Тако је говорио отац Тадеј…“ (Оливера Јовановић), стр. 326, 327,
“Атеље Света Катарина“, Београд, 2024.
Од Мишар поља до Кнеж поља.
Од Шабца до бездан јама.
Нема заборава.
Нема праштања.
Никоме.
Никад.
13 августа 1806 године са леве стране реке Саве од села Кленак срез Шабац креће један од првих напада на Србију и Србску војску Црног Ђорђа.
Турци Османлије Балије са Француским топовима и Француским ђуладима и барутом и Француским официрима и Потурицама Босанским Балијама нападају Шабац и Србску војску Црног Ђорђа.
15 августа 1806 године Србска војска на челу са Србским Вождом Црним Ђорђем потуче до нога Турке Балије Французе Католике и Потурице Босанске Балије.
9 августа 1914 године са леве стране реке Саве од села Кленак срез Шабац креће стравична артиљеријска канонада Аустроугарских топова мерзера и хаубица
на Србију и Србску војску Краља Петра првог Карађорђевића.
Немци Мађари Крвати Католици и Босанске Потуруце Балије нападају Шабац и Србску војску Краља Петра првог Карађорђевића.
12 августа 1914 године Аустроугарска Католичка војска улази у потпуно разрушен Србски Шабац.
Одмах затварају 200 Србских цивила у полу срушену Србску Православну Цркву
у Шабцу.
Без икаквог разлога.
После три дана држања Срба у Цркви први пут им дају воду и храну.
Заборавити ?
Опростити ?
23 августа 1914 године само дан пред ослобођење Краљевине Србије и Шабца од Аустроугарске Католичке Монархије опет затварају 200 Србских цивила у полу срушену Србску Православну Цркву у Шабцу овај пут из ОСВЕТЕ због сазнања да их Мала Србија и Србска Краљевска војска
ПРОТЕРУЈЕ из Србије ПОБЕЂУЈУЋИ их на свим фронтовима.
Срби заточени у Србској Цркви чувши звукове Србске Артиљерије и пуцњаву Србске Пешадије на прилазима Шабца из свег срца запеваше песме и повикаше :
Живела Србија !
Живео Краљ Пера !
Аустроугарски Католички Војници слепи од беса и мржње према Србији и Србима изводе заточене Србе из Цркве и стрељају их у дворишту Цркве са митраљезом.
24 августа 1914 године Србска Крсљевска Војска улази у потпуно разрушен али ослобођен Шабац.
У дворишту Србске Православне Цркве налази 157 лешева.
Од 10 година до 80 година старости.
Заборавити !
Опростити !
Слепи Филип Вишњић на гуслама испева песму Бој на Мишару.
Да се не заборави.
Да се не опрости.
Скендер Куленовић написа песму
Стојанка Мајка Кнежопољка.
Да се не заборави.
Да се не опрости.
Иван Горан Ковачић написа песму
Јама.
Да се не заборави.
Да се не опрости.
Марш са Србске реке Дрине.
Сви не позвани.
Марш на Србску реку Дрину.
Сви позвани.
Шабац 1806 године. Сава.
Шабац 1914 године. Дрина.
Јасеновац 1941 године. Сава.
Јадовно 1941 године.
Пребиловци 1941 године. Неретва.
Сијековац 1992 године. Сава.
Да заборавимо !
Да опростимо !
Никоме.
Никада.
Ни за шта.
Ни у било које друго време.
Ни у било које друго име.
Нико никада у Србији и Србском народу нема права да тражи да :
Заборавимо.
Опростимо.
Од Косова Поља 1389 године.
До Косова Поља 2025 године.
До краја Космоса.
Ако га има.
Нико.
Никада.
Од Срба и Србкиња.
*Тропар Светим Мученицима Јасеновачким
Због верности Богу и Божјој правди пострадасте телом – земља се растужи;
ал’ спасосте душе – Небо се весели.
А преци се ваши распеваше Небом, на капији Раја сретоше вас песмом:
Имена су ваша у књизи вечности, улазите у Рај, децо бесмртности!
Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите за нас!*
„Логично“ јесте што сте нас упутили на тропар који се званично користи у нашој Цркви, али ипак не би било згорег да прочитамо оригиналну верзију коју је написао српски Златоусти наше Цркве у делу Ђердан од Мерџана (https://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/index.php/ctenie/nebeska-srbija/153-sluuba-novomucenicima-jasenovackim), Свети Николај Охридски:
Тропар
Глас 8.
Због верности Богу и Божијој правди,
Пострадасте телом, земља се растужи;
Ал` спасосте душе, небо се весели,
А претци се ваши небом распеваше,
На капији Раја сретоше вас с песмом:
„Имена су ваша у Књизи вечности;
Улазите у Рај, децо бесмртности“.
Сад у царству вечном, где је вечно Данас,
Без Јуче и Сутра, молите се за нас.
Дакле, све је исто осим последњег стиха. Уместо јасног исповедања да САДА у ВЕЧНОМ ЦАРСТВУ Христовом постоји ВЕЧНО ДАНАС, неки паметњаковић се усудио да, мењајући богонадахнуте речи нашег великог светитеља, убаци сладуњаву површну риму: „Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите за нас!“
И ако се запитамо, зашто, одакле потреба за оваквом небивалом кривотворином, одговор је једноставан: за разлику од Светог владике Николаја и стотине и хиљаде наших светих православних отаца и предака, наши несретни новотарци не верују у бесмртност душе, не верују да су душе јасеновачких новомученика САДА живе и да могу да се моле за нас!
А шта је то друго до јерес?
Јел… јел ово поента?:
„На праштање сагрешења личним непријатељима позвани смо и обавезани речима молитве Господње – Оче наш: „И остави нам долги нашја јакоже и ми остављајем должником нашим.“ Или, како записа Свети владика Николај (Велимировић) у Духовној лири: „Простимо људима да Бог нама прости, сви смо ми на земљи привремени гости.“
Међутим, нико нам није дао право да, у име покланих и побијених на правди Бога, Срба Седамсто Тисућа, праштамо кољачима нејачи, девојака, одојчади, свештенства, владика, стараца – хулитељима светиње… Њима, ако може, нека у Геени огњеној опрости њихов отац и инспиратор папа Francisko“
Па, чика Зоране, честитам, пирнуо си још једном у стари жар, и затињао ватрицу. Клуб оних који „опраштају али не заборављају“ остаје у лиги шампиона. Али… зашто не напишеш текст: „шта за тебе значи опростити, а шта заборавити“ да видимо како владамо са овом терминологијом по дубини. А за најбоље ђаке додатно питање за петицу: „коме си ти кад нешто опростио, и у чему се састоји опрост и памћење“?
Најјаче од свега су шпагати: „опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим“ (завртеше се бројанице на ретровизорима, паде метанија на лицу места)- алли – „као што рече (увек неки репрезентативни) мудри Х из места У ко се не освети тај се не посвети“
То ме подсећа на оно „ја сам за добро много добар, душу ћу да ти дам, ал за зло сам много зао, и баш оно, незгодан тип“. Добро бачаја, кад си тако категоричан у праведности – а јеси ли ти у стању да разликујеш добро од зла, или си ти од оних коме су други криви за све? Потоњих знам пуно…
Ево, док „не заборавите“… поједите мању пљескавицу, или је дајте неком детету целу, а ви попијте чашу ладне воде. Или уплатите неки динар за СтСт. Можете и донирати неко КУД у Србији, или повести своју и комшијску децу на излет. Они су ти који су преостали од бајонета мрских окупатора кроз векове.
А ако хоћете да „неком опростите мало“, кад се већ кунете, па опрости укућанима, па брату, сестри, оцу, мајци.
Има ту и за опраштање и за памћење, пред носом, не морамо то баш чувати за, ево нпр Хрвате.
Кад год чујем за „О али не З“ имам пред очима неког месара, са окаченим златним крстом до пупка, како оштри сатаре и тресе главом, а образи и подваљци му трепере ко питије. За „добро“ много доброг човека…
А то за усташе? Па то су само механизми који се код одређених структура пале или гасе под одређеним надражајима. Човек је робот. Ајде сада да видимо како ћемо са овим што је преостало од људи.
Кардиналу Ришељеу се приписује изрека:
„Дајте ми шест линија написаних руком најчаснијег човека и ја ћу наћи нешто због чега може бити обешен.“
Код Вас је изгледа жив овај таленат чувеног кардинала. С тим што верујем да кардинал не би на основу само једне реченице одмах крикнуо „јерес“ или „јеретик“.
Наш Златоусти не би био то што јесте да није имао и дар свише да сажме у један стих чак и дубоке догматске истине. Али, у случају текста тропара, ствари су ипак просте. Наиме, промењен је задњи стих, при чему у „Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите за нас“ – употребљено је управо садашње време, тако да ваша оптужба за јерес изгледа претерано и без основе. Осим ако не знате ко је аутор ове верзије тропара и да је измену направио управо из новотарских побуда?
Са геноцида над живим Србима усташе/Хрвати су прешли на
геноцид и над мртвима Србима!
VIDA info – Na Mirogoju nestaju pravoslavni grobovi
Честити Жарко Видовић је кристално јасно написао: „Човек има право да прашта само ономе ко је њему лично нешто учинио…“, а о греху какав је Јасеновац и слични може да суди само Бог. Тако је упаљен луч, који освјетљава погрешну мантру „опростити, а не заборавити“, и кога је данас, на овај свети дан посвећен светим Јасеновачким мученицима, подигао наш брат Зоран Стојиљковић.
Ко може опростити онима који и до данас на разне начине убијају убијене?!
Хвала Ти, драги брате у Христу, на подсјећању!
@Божидар Бјелица Јапан
„Човек има право да прашта само ономе ко је њему лично нешто учинио…“,
само под условом да се опроштај затражи, а ако тога нема, не може му се
опростити. Оно што нас, као народ, обавезује, појединца и заједницу , јесте
да непријатеља не мрзимо, што је први степен љубави – НЕ ВОЛИШ ГА,
АЛИ ГА НЕ МРЗИШ. То је Божија мера љубљви – не мрзети непријатеља који
свесно не тражи опроштај.
Због тога крилатицу “опростити, али не заборавити“ треба схватити и тако
поступити – не мрзети, али не заборавити“.
Дуг према Богу је – НЕ МРЗЕТИ, а дуг према прецима је – НЕ ЗАБОРАВИТИ!
Ово што ради тзв. епископ Јован (Невен) Ћулибрк је атаковање – напад на Отечество, ( прећутно одобравано од врхушке власти СПЦ) и томе се треба супроставити СВИМ СРТЕДСТВИМА, сходно речима Св, Филарета Московског:
“Непријатеље Отачаства сатирати.“