Овај пламен не осветљује таму / нити је молитва за душмане / можда и не допире до неба / он је ту да причека наду

Фотографија је настала у срушеној породичној викендици на језеру Газиводе моје пријатељице Мирјане Пачариз, чији је отац био наш песник Никола Пачариз и своју последњу збирку песама је написао у овој викендици. Оно што гледате на друштвеним мрежама није само вест, то су срушене успомене, домови и наде (Фото: ФБ Невене Милосављевић)

Устукли кораци ипак не узмичу
пред панорамом нашег безнађа
нисам мислила да ћу икад да се радујем
што нешто ниси дочекао

ужарено сунце суши трагове суза
док размичем остатке рушевине
што се некад звала кућа

греде нису пале од старости
нити је кров уступио место киши
зато што је био уморан
овде је сила размакла зидове
неправда је избила прозоре из оквира
а туђа рука расула дом

сада, у отвореној рани собе
лежи срча
и сред ње упаљена свећа
то је гробница наших нада
које су без опела покопане

овај пламен не осветљује таму
нити је молитва за душмане
можда и не допире до неба
он је ту да причека наду
кад дође време да се врати
у наша уморна срца

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Невене Милосављевић)

Categories: Гостинска соба

Tags: КиМ, Невена Милосављевић, поезија