Долази ми једна особа, која ме не познаје, и каже: „Видјела сам једну слику, као карту БиХ, и у једном дијелу видјела сам степенице, и душе како силазе у земљу“, казивао Мато Ивановић
Мато Ивановић (Фото: Снимак екрана)
Према свим виђењима и мистичким доживљајима сам увијек био подозрив, готово увијек се ради о демонској прелести или душевном поремећају.
Послаше ми овај снимак неке римокатоличке дружине из Орашја[1].
Не улазим у њихову духовност – све су то нека виђења у вријеме молитве, нешто што православнима већ на први помен звучи опасно. Међутим, запањен сам да је овај говорник (и још пар његових познаника) САЗНАО ЗА УСТАШКЕ ПОКОЉЕ СРБА кроз неко своје „мистичко искуство“. Римокатолик се зове Мато Ивановић, и о томе говори од 30. до 36 минуте:
„На крају програма, долази ми једна особа, која ме не познаје а ни ја њу, и каже: ’Видјела сам једну слику, као карту БиХ, и у једном дијелу видјела сам степенице, и душе како силазе у земљу.‘ Дајем јој на телефону карту БиХ и кажем јој да покаже гдје то видјела, очекивала сам да је то са нашим крајем, са Орашјем, али ми је показала на Бањалуку. Пита ме какве везе имам са Бањалуком, ја кажем да немам никакве, не знам јесам ли икад био у Бањалуци, а она каже: ’Сигурно имаш некакве везе.‘ И онда се сјетим да сам једном био у Бањалуци, кад је бискуп (Фрањо – прим. СтСт) Комарица позвао све заједнице из БиХ да Духовско бдијење. ’Ето видиш да имаш некакве везе‘, каже. Ја кажем да не знам какве везе имам ја са Бањалуком, какве степенице, она одговара: ’Не знам, моли – нека ти Бог покаже.‘
Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом
Када сам се вратио кући, размишљао сам какве то има везе са мном, и одлучујем ићи на свету мису и приказивати то док ми Бог не одговори о чему се ту ради. Када је миса завршила, излазим из цркве, и сусрећемо се ја и једна часна сестра, и чујем у свом срцу глас Питај њу. ’Ајде, питаћу. И ја је питам: ’Знаш ли ти нешто за Бањалуку, је ли се тамо нешто некад десило, треба ми некакав траг?‘ Она одговара: ’Дијете, како не знаш, па тамо је било крви до кољена. Тамо су многа дјеца убијена.‘ Она је журила, рекох: ’Добро, довољно си ми рекла, сад ћу ја потражити.‘
Одем кући, на интернету сам лако нашао. Шта се тамо, у Бањалуци, заправо десило? Седмог вељаче (фебруара – прим. СтСт) 1942. усташе су направиле покољ у селима Дракулић, Мотике и још једно село (Шарговац – прим. СтСт), те у руднику Раковац. Тамо су убиле 2300 особа у једном дану, све хладним оружјем. Мислим да је било око 500 дјеце. Дословце је било крви до кољена.“
Како је могуће да Хрвати (чак и они у Босни, који живе поред самих стратишта) никад нису НИ ЧУЛИ за ове злочине, него о њима сазнају преко некакве своје мистике?! Несхватљиво, заиста. Очигледно се то међу њима крије, бришу све трагове, не смије о томе ни да се зуцне.
[1] Прим. СтСт: Орашје је градско насеље и седиште истоименог града на крајњем североистоку Босне и Херцеговине, на реци Сави. У градском насељу је 1991. живело око 3.900 становника, а у граду близу 28.000 становника. Мост преко Саве спаја БиХ са Хрватском.
Орашје на карти Босне и Херцеговине (Извор: Википедија)
Categories: Гостинска соба
Не вјерујем да је ово усамљен случај, требају и остали да проговоре о ономе што их тишти и што их узнемирава. Без самоспознаје нема покајања ни окајања, нити искупљења и опроштаја гријехова, које им само Господ може опростити. Огроман је злочин који су извршили над невиним српским народом а огроман је и баласт који носе. Ирационална мржња је слаба утјеха за геноцид који су починили, од кога би се и сатана постидио. Остаје отворено питање да ли ће када дођу до своје суштине и самоспознаје исту моћи поднијети. То је и разлог зашто су тако агресивни, зашто се баве ревизијом историје и умањењем и релативизацијом почињених злочина над српским народом, зашто се и даље доказују у злу. Једноставно, лакше им је тако а истина је Богу мила и једино истина ослобађа то морају знати. Нека пролију топле сузе покајања и нека моле Господа за милост!
Više od 80 godina se govori, komentaise o tome poluglasno, tiho, ali se prica, pise. Ako je to tabu tema za njih, krije se, mogli su procitati, cuti od nase strane koja, iskreno i nije bila toliko glasna. Hocu da kazem da je laz da nisu culi makar povrsno, poluglasno. Takav zlocin je nemoguce sakriti. Jednostavno beze od toga i nadaju se da ce to samo od sebe nestati. Ipak su to krvati, najgori od svih srba.
Davno sam odlazila u jednu radnju gde je radila jedna Srpkinja mozda je imala toda 40 godina . Bila je razvedena , bivsi muz Hrvat. Nisu se razveli zbog mesovit brak nego svadje I tuca stalno, ona ga je mlatila isto. Posle nekih desetak godina Hrvat se razboli od raka, napravijo je velike pare radeci u rudniku na severu I kupovao udeo . Hratske organisations valda su ga pritiskale da ostavi sve njima . Hrvat umre a sav novac, nekretnine ostavi bivsoj zeni Srpkinji.. Nije bila lljubav prema njoj. Nesto, drugo. Pokajanje. Srpkinja je otisla da zivi mislim u Danska .
Znaju latini.
Od 1054 godine.
Domoljubno pučanstvo zna od Aneksije 1908 godine i prve civilne „gozbe“ nad Srbima u Tamnom Vilajetu.
Domoljubno pučanstvo i insani znaju od 1914 godine i prve vojne „gozbe“ nad Srbima u Tamnom Vilajetu i Kraljevini Srbiji.
Domoljubno pučanstvo i domoljubni insani znaju od 1941 godine i druge vojne „gozbe“ nad Srbima u Tamnom Genocidnom Vilajetu, Groznoj Ovisnoj Genocidnoj Njihovoj i Sremu i Bačkoj.
Domoljubno pučanstvo i domoljubni insani znaju od 1991 godine i treće vojne „gozbe“ nad Srbima u Tamnom Genocidnom Vilajetu i Groznoj Ovisnoj Genocidnoj Njihovoj.
Znaju latini „fratizani“ i „fraturuce“.
Znaju latini i „uvik“ kažu „međsobom“ da nečuju Srbi :
Znamo da nije „kršćanski“ al’ boli nas k….
Znaju sve generacije latina.
Bez izuzetaka.
Naravoučenije.
Kako je moguće da Srbi koji su potomci Srba
„preostalih“ od jedne civilne i tri vojne „gozbe“ u prošlom veku se i dan danas u 2025 godini pitaju da li su Katolici Krvati „čuli“ ili „čuhli“ za
genocid nad Srbima ( nikako za nekakve zločine ).
Neshvatljivo zaista.
Nepojmljivo.
Neumljivo.