Пред Кинезе, Русе и друге угрожене цивилизације и државе поставља озбиљан задатак да изуче ово наше искуство и у складу са њим развију озбиљне контраобавештајне системе
Миша Ђурковић (Извор: ИН4С)
Прошло је две недеље од избора на којима је Вучић предао власт, и Србија се још налази у почетном бунилу. Овај дириговани хаос у коме се дешавају невероватне ствари, попут тога да нижи полицијски официри хапсе више, или у коме неке јутјуб фигуре могу да изазивају општу панику терајући људе у редове да подижу новац, трајаће док се не конституише бар скупштина и док људи не виде неку формалну власт.
Илуструјмо једним примером где смо. Ево, мој син ће следеће године да постане студент. Дакле, по лудилу које је сада завладало, ја бих требао да му тада предам на управу цело домаћинство. Пошто студенти и наша деца боље знају од старијих људи, и они треба да одлучују о безбедности, финансијама, радним односима итд, наш студент би требало да преузме да одлучује о томе коме ћемо да поверимо управљање нашим домаћинством. Дакле, ја са 55 година нисам способан и не знам ништа, па треба да овластим сина студента да он изабере особу која ће у будућности да управља нашим домаћинством, финансијама, васпитањем деце, евентуалним задуживањем, предајом делова имовине итд.
Да ли бисте ви рекли да сам ја нормалан ако то урадим? Е ви сте браћо и сестре управо то урадили са целом земљом, јер су вам Немци, Енглези и УСАИД, преко својих друштвених мрежа, објаснили да то треба да урадите и да је то фантастичан нови модел који ће се прво код нас испробати.
Очекивани правци
За разлику од вас, међутим, остали врло добро знају шта се овде десило. Два дана након избора многи су почели да испостављају захтеве, сматрајући да је Србија сада трајно разваљена. Јанша се после 35 година од њихове сецесије сетио да ултимативно тражи архиве југословенске УДБЕ, Пленковић вас је изгрдио што нисте донели заставе ЕУ на прославу победе, Европска комисија је, уручујући извештај својим невладиним организацијама, а не представницима државе, што је још једно понижење за читаву Србију, дала попис нових задатака, укључујући то да се немачком издавачу обнови монопол на издавање уџбеника.
Наиме, Вучић је, након силних обећања, стандардно кукавички ретерирао пред притисцима из Брисела, и од седам уџбеника за које је најављивао да ће се вратити државним издавачима, свео то само на два. Е па сад не може ниједан, поручује Европска комисија. Све уџбенике за српску децу мораће да штампају странци.
С обзиром да иду и председнички избори, очекивано је да почетно револуционарно одушевљење, са све беспризорним шлихтањем новим властима, траје бар пола године, а требаће бар годину дана да људи дођу себи и почну да схватају шта се заправо десило и у чему су са одушевљењем учествовали, мислећи да се боре за правду, слободу, а неки чак и за национални интерес.
Но, за ових петнаестак дана, већ смо, наравно, видели очекиване правце у којима би нове власти могле да усмеравају земљу. Чули смо да су Срби мањина у Црној Гори, чули смо да би требало мењати календар, чули смо да ће да питају народ о санкцијама Русији, да ће са околним државама приоритетно да раде на побољшању односа које је претходна власт покварила итд. Наводно су због оваквих изјава Срдановићу студенти забранили даље јавне наступе у њихово име.
Видели смо, наравно, да се аутовао и хрватски професор, иначе члан одбора за контролу служби безбедности те земље, као што су и после пуча 2000. Британци пожурили да преко књиге новинара и обавештајца Тима Маршала, Игра сенки, објасне да је такозвана демократска револуција, као и 27. март, њихових руку дело.
Треба приметити и дешавања са РЕМ. Ако се сећате, одавно сам указао на то да је Вучић већ предао РЕМ странцима и да ће управо ово да се дешава. Наиме, четворо директних представника странаца је СНС скупштина поставила у ово тело, лишавајући себе већинског гласа. И наравно, чим су се промениле околности, и остали су се прилагодили, тако да је само један човек био против забране Информера. Стога Вучићевић и они несрећници што протестују испред РЕМ-а, треба, заправо, да иду код свог газде Вучића и да га питају зашто је одавно предао ову институцију странцима. Ово се уклапа у хипотезу да је он, дакле, одавно почео са странцима договорену предају власти лево-либералним структурама, о чему сам недавно говорио у подкасту на Јутјуб каналу Новог стандарда.
То гостовање је иначе један од занимљивијих феномена протеклих дана. Без икаквог плаћања промоције отишло је на преко 350.000 прегледа у тренутку кад ово пишем. О њему се расправља од сарајевских медија, преко хрватске националне телевизије, до других медија у региону. Писали су ми и претили неки посланици нове власти, а једна моћна страна служба, доста укључена у овдашња дешавања, послала ми је не баш суптилну поруку. Но више од свега ми је значило појављивање Кори Удовички у „ослобођеном“ Дневнику РТС-а, буквално дан након што сам је најавио у тој емисији.
Глобални значај
Али, овде бих да се вратим на глобални одјек овог што се десило код нас. Треба потцртати епохални значај и огромну опасност овога што су странци произвели. Ми смо, нажалост, први успешан експеримент у коме је анархистички, дигитално организован, безлидерски покрет, освојио власт. Узгред, управо због оваквих могућности је важно ко и како контролише и развија образовни поредак и систем вредности у једној земљи.
Ако после свега у школама и даље учите децу да је 27. март био величанствени спонтани народни покрет, уместо да им објасните да је то завера страних служби изведена преко енглеских слободнозидарских ложа и агената из војне структуре, која је произвела распад земље, укидање српске народне династије, бројна страдања, више од милион побијених Срба и коначно наметање комунизма, онда ћете наравно имати припрему да се исте трагедије понављају и у другим облицима. На пример у облику дигиталне, хоризонталне, безлидерске демократије.
Зато је идеологија важна и зато се многи наводни десничари сада лепо разоткривају као суштински анархисти, анархосиндикалисти, левичари и комунисти разних боја. Да не говорим о трагедији да је у то укључен и представник исте те династије Карађорђевић, номинални претендент на српски престо, а колико чујемо и један од могућих кандидата за председника, близак херцеговачким другарима.
У прошли понедељак сам на МЦЦ-ју организовао округли сто о току, значају и последицама ових избора у Србији. Колега који ради на будимпештанском Институту за међународне односе дао је леп преглед досадашњих безлидерских покрета и истакао да је ово први пут да је један такав покрет победио и освојио власт на изборима.
Хајде да се подсетимо тих покрета. Арапско пролеће је донело те масовне безобалне, хетерогене покрете, кад је на каирском тргу Тахрир било свашта, од бившег челника Међународне организације за атомску енергију, преко студената до активиста Муслиманског братства и активиста које је тренирао Канвас.
Касније смо сазнали да је цео процес, наравно, пратила и подстицала ЦИА, са директном употребом Фејсбука и надгледањем алгоритама. Своју улогу је имала и египатска војска и сви заједно су оборили потрошеног и делегитимисаног америчког клијента Мубарака. На изборима је власт, међутим, преузела врло озбиљна партијско-политичка структура Муслиманског братства са председником и већином у парламенту. Након познатих дешавања у наредних пар година њихове власти, војска је државним ударом вратила стари поредак диктатуре, са генералом Ал Сисијем на челу.
За наша дешавања је можда најзанимљивији сорошевски, левичарско-анархистички покрет „Окупирајмо Волстрит“, који је, с јесени 2011. године, избио у Њујорку и угасио се након 59 дана. На њега је велики интелектуални утицај у почетку имао антрополог Дејвид Гребер, али су организационо инсистирали на максималној хоризонталној децентрираности, са узалудним бесконачним понављањем и преношењем ставова преко „људских микрофона“ до оних који седе далеко, са неефикасним пленумима итд. Покрет се и угасио због своје неефикасности и недостатка координације. Кристофер Нолан је последњи део своје трилогије о Бетмену из 2012. радио и као рефлексију на анархизам овог покрета.
Француску је у јесен 2018. захватио талас протеста такозваних „жутих прслука“, који је такође био децентриран, хоризонталан и састављен од популиста са обе стране спектра, али без директне политичке подршке и без подршке синдиката. Овај чудан, хаотични покрет, који је такође координисан и усмераван преко друштвених мрежа, настао је на протесту, петицији поводом повећања цена горива, али и других најављених економских реформи и поскупљења.
Био је веома насилан, без јасног вођства, али је у једном тренутку имао подршку чак три четвртине популације. Конспиролози су указивали на неке претерано суверенистичке идеје председника Макрона у вези са европском војском у то време, па су поучени искуством 68-е и Канваса, гледали преко канала тражећи стварне покретаче.
У међувремену је читава плејада левичарских корпоративних миљеника, попут Јаниса Варуфакиса, Славоја Жижека, Бориса Будена итд. промовисала такве идеје, ширећи их посебно преко друштвених мрежа. Подемос и Сириза, иако чеда истог идеолошког спектра, ипак су функционисале као праве, регуларне партије.
Начини одбране
Но, студентски и ученички покрет у Србији у периоду 2024-2026, који је поновио, чак и физички, многе од елемената из претходних покрета, укључујући и бламантно махање рукама које су демонстрирали у Утиску недеље, постао је први безлидерски покрет који је освојио власт на изборима.
Великим делом ово је било могуће због страховитог напретка друштвених мрежа и вештачке интелигенције, где се сада шаљу групне и персонализоване поруке за сваку категорију и за сваког појединца. Врло је могуће ово што тврде поражени, да је масовна пропаганда и преусмеравање алгоритама током изборне тишине додатно преломило гласање и повећало разлику. Уз то занимљиво би било видети ко је и преко којих инфраструктура подизао медије, и како је гомила неких опскурних ликова из „алтернативних медија“ одједном добила огроман простор и постала важна у преумљивању посебно неопредељених и националних бирача.
Срећко Максимовић: Посланицa једног Мише или Када је Вучић бољи од сваке промјене
Дакле овај експеримент који је код нас спроведен, тек ће бити озбиљно изучаван и анализиран из перспективе унапређених механизама оног што сви данас називају хибридним ратовима и општом секјуритизацијом. Све је постало политика и сваки сегмент живота се преко мрежа и уз помоћ вештачке интелигенције може користити за преусмеравање јавног мњења. Западне службе су, у координацији са биг-тек махерима, створиле свепродируће психолошко и социјално оружје које је далеко разорније од атомске бомбе и које ће продужити њихову глобалну владавину бар за коју деценију.
Отуд се пред Кинезе, Русе и друге угрожене цивилизације и државе поставља озбиљан задатак да изуче ово наше искуство и у складу са њим развију озбиљне контраобавештајне системе, у којима је прва и основна ствар да се сузбија деловање западних друштвених мрежа и дигиталних инструмената на својој територији. Штавише, мислим да ће вероватно чак и озбиљније западне земље почети да размишљају о забрани рада друштвених мрежа током изборне тишине, јер су оне постале важнији медији од телевизије, радија и новина, а зна се чије су и ко их држи и усмерава.
Други сегмент је додатна забрана рада тзв. невладиних и филантропских организација на својој територији што је већ, великим делом, и урађено у угроженим земљама, односно њихово обавезно регистровање као страних агената по Америчком ФАРА закону из 1938. године. И посебно се мора развити заштита од манипулативног деловања према младима и студентима, укључујући изградњу озбиљне контраобавештајне мреже заштите на факултетима.
Годинама уназад сам писао о томе да ће последица оваквог корозивног инструментализовања демократије од стране западних субјеката бити раст ауторитаризма у свим угроженим државама, јер само озбиљно утегнути системи, са јаком заштитом свог менталног и дигиталног простора, могу да преживе и да се не претворе у колоније западних биг-тек и корпоративних владара.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар