Зоран Старчевић: Христивоје, цвеће моје

Престави се Христивоје, / опет за њим пустим сузу, / свашта беше, цвеће моје, / ал је нешто у свом мужу / попут јутра кад се дигнеш

Фото: Shutterstock

Покрај мужа и свекрве
од макова зрна мања,
протурисмо дане прве
ко у лугу пањ до пања.

За вашар му руво спремим
па се наћве сужањ латим,
за задругу крува месим,
сузом солим, коло снатрим.

Престави се Христивоје,
опет за њим пустим сузу,
свашта беше, цвеће моје,
ал је нешто у свом мужу

Попут јутра кад се дигнеш,
ко погаче кора тврда,
кад те снађе и кад свикнеш,
поткожица нека грдна.



Categories: Гостинска соба

Tags: ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading