Глади нам уклони до круха једнога, / само брата нека жуди сестра душа, / и избави нас из загрљаја Злога
Зоран Старчевић (Извор: Лична архива)
Нека мркне тама, трне зрака бледа,
Васељене гробна нек падне прашина
на нечисти сина што зрцало гледа
и место мизере праха призри џина.
Кад срам од јеке звона у кам утиша,
нека у срцу сунце милости сине,
дажд нек нас измије, од потопа киша,
чиста душа лака увис да се вине.
Жажди плота успи вина причеснога,
милости да точи сваки што га куша
и бесове сатре земног битка свога.
Глади нам уклони до круха једнога,
само брата нека жуди сестра душа,
и избави нас из загрљаја Злога.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар