Кад у песми мријеш за слободу, / знаш да фраза излизана није, / већ да крилиш мајку, зрак и воду, / битак што се удише и пије
Извор: Фејсбук страница Зорана Старчевића
Ако мислиш ршум учинити
Кад у песми мријеш за слободу,
знаш да фраза излизана није,
већ да крилиш мајку, зрак и воду,
битак што се удише и пије.
Бајке нису ни стихова флеке
ни кад песник метафоре створи
да се цветом и шапатом реке
отаџбине земља с врагом бори.
Јер се војин из дечака вине
ког подоји млеко песмарице
што ко крвца капа из судбине
сужња попут Малог Радојице.
Опреми се и утврди зато
песмом што ко витез бије,
драгом што је и сребро и злато
и љубављу која гнездо вије.
Ако ли пак подморнице немаш
и к немани трошном плуташ барком,
добро ти је да се за рат спремаш,
тајном, и утврдиш нуклеарком.
Љуба Воје Танкосића
„Па кад мислиш, сине, да се жениш?“
„Мајко, моја највећа љубав је Србија.
Све друго било би превара.“
– Ожени се, мој једини сине,
да за тобом рода суза кане,
и најслађи живот очас мине
кад изброји писане му дане.
– Ожењен сам, мајко моја мила,
за Србију, сужња, срце зебе,
кад би друга невеста ми била,
ја бих само преварио себе.
Нова песма
Из таме ће по имање доћи,
стргат златне на трсима грозде,
само радост никад неће моћи,
ма ме жедна вео преко воде.
Син заповед нову печати у песку:
Васкрсења не бива без смрти,
нек се риме, вино сливају у свеску,
док се душа вечно кроз времена врти.
Наручите још
Збирку песама Зорана Старчевића „Врзина у Метоху винском“ можете да наручите директно од аутора или преко интернет књижаре Добра књига
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар