Победу ко зрно новог рата / још не изрица пророк ниједан, / то крвљу писа што уби брата / људскоме роду претеча бедан
Зоран Старчевић (Извор: Лична архива)
Казиваху вељег биће рата
сви кључари вечна коловрата,
видовњаци, избрани пророци:
врисак Неба и крви потоци.
Тарабићу с Таре беше дато
кад ће Срба потамнети звезда,
и здухаћ знаде Глушац Мато,
земља ће ко престо да се преда.
Сељак ће мору кроз муке пасти,
студен, згрчен, унутра гареж црн,
од старе ће славе рањен расти,
ко од дрена тврд и оштар ко трн.
Фото: Зоран Старчевић
Крај древног двора покрет да чека,
распет на жару ратнога котла,
да јурне ко у бујици река,
лав рањени, кроз ватрена гротла.
Да ће доћи крај ратних страхота,
у сну се каза Митру крај бора,
пошто мине од Кремана прота,
погибељ страшна Србину зора.
Победу ко зрно новог рата
још не изрица пророк ниједан,
то крвљу писа што уби брата
људскоме роду претеча бедан.
У Бечу, 11. 6. 2024
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар