Антинародни режим показује своје злокобно лице. Домаћинска политика, која разуме да је потребно оздрављење друштва, морална обнова и одговорно пословање предуслови су окончања и других видова окупације
Слободан Јанковић (Фото: Медија центар)
Да ли и како можемо нешто да променимо?
Да, промена почиње од разумевања стања у коме се налазимо и због чега је то тако.
Пресек стања
Ми смо у стању окупиране територије, која је предата на грабеж.
Показало се отворено да картел – формално на власти, а стварно у служби странаца – неће ништа, ама баш ништа, урадити да заустави прогон Срба, Србије и српских држављана са Косова и Метохије, али нису спремни, исто тако, да ишта учине све и да хрватска полиција или војска уђу у Апатин или Сомбор.
Окупатори узимају све што им је потребно од ресурса. Извожени су људи за рад у иностранству, спортисти одлазе са 18 година, предата је света српска земља, Косово и Метохија, дакле и земља и наши људи са све светињама. Позајмљене су на неодређено и све наше светиње у садашњој Северној Македонији, а онај који је то урадио је опрао руке, као Понтије Пилат, од оних који су веру сведочили и за њу били прогањани.
Стање духа је лоше. Углавном смо стари, када се погледа просек година. Што је још горе – дух је клонуо. Пуно људи је пристало на издају још 2008. године када се уљуљкало да је могуће задржати Косово и кренути на вечну странпутицу звану Европска унија. То је била она парола Бориса Тадића „И Косово и Европска унија”. Када је најцрњи кадар 2012. добио власт, јер су обећали да ће испунити и издати више него „жути“, тада је део људи пристао да за посао, привилегију… виче како цар није го и како је Александар Вучић мудар државник, а не тек подводач Србије и народа.
Предата су за багателу – а свеједно је и да су за велики новац – изворишта минералних вода, загађују се реке са распродајом рудних налазишта. Тако је, уместо да смо имали полицију и тужилаштво који би ухапсили и судски процесирали оне који су Мајданпек довели до банкрота и водили пословање рудника у Бору у минусу, становништво окупиране Србије доведено до тога да се за његов новац од пореза српско злато откупљује од Кинеза, а сутра вероватно од Аустралијанаца са налазишта у Рашкој и на Хомољу. Најава велике пљачке зване Експо 2027 и тровања Србије путем метода екстракције који представља такву претњу да би дошло до прекида ланца живота на широј територији наше Србије, само су део наставка разарања територије која је окупирана.
Зоран Б. Ђорђевић: Рударски и други закони за уништење земље и народа
Странци су дали криминалном картелу да повремено организује изборе и јавља се као извршна рука гувернера Кристофера Хила. Могу да пљачкају, корумпирају, постављају најгоре људе на најодговорнија места, криминализују јавне службе, јер то и одговара окупаторима.
У стању опште неправде, ширења неморала, а преко власника розикастог медијског царства што мирише на сумпор, сада и отвореног сатанизма, криминал се вратио на ситуацију из деведесетих година – а тада је још постојала држава и тада смо били под санкцијама УН.
Косово и Метохија су издани путем споразума који је потписала црвеноцрна коалиција напредњака, социјалиста и јединственог Палме у Бриселу 2013. и 2014, а настављено је потписивањем Вашингтонског споразума, пристанком на све прерогативе државе албанској сецесионистичкој шверц творевини под контролом НАТО и коначно пристанком на Француско-немачки (уз подршку Вашингтона и Лондона) план и Охридски споразум, према коме Србија неће ометати чланство своје јужне покрајине у међудржавним организацијама.
Miroslav Lajčak: Nije dovoljno rađeno na implementaciji Ohridskog sporazuma https://t.co/b1QIJulS16
— Danas (@OnlineDanas) August 30, 2024
Занатлије, лекари и медицинско особље су предавани Немачкој, Шведској, Словенији… на основу међудржавне сарадње са Немачком, Словенијом и другим државама.[1]
О бањама, водама, а спремају се ЕПС, Шуме Србије, видимо са Макроном и распродаја водовода и канализације уз небројене нове милијарде евра дуга, шта рећи?
Шта можемо?
За почетак потребно је ујединити политичке снаге које су вољне да донесу Закон о пореклу имовине којим се предвиђа испитивање имовине не само носиоца јавних функција и са њима повезаних лица (кумова и родбине) него и предузећа која су добијала јавне послове изнад одређене суме, па би се враћала у јавну својину она имовина која је бесправно стечена. Потребно је донети и Закон о заштити државе који би се обрачунао са крупним политичким, привредним и организованим криминалом. Власт која би привремено морала да суспендује поједине законе и уставне одредбе, а на основу Закона о заштити државе, би морала по хитном поступку да усвоји Закон који би регулисао минимум 51 одсто државног учешћа у стратешким предузећима (ЕПС, Телеком, НИС) као и ревитализацију путарских предузећа и већинско власништво у рудницима.
Прогласити као нежељене (persona non grata) оне дипломате који се отворено мешају у унутрашње послове ослобођене државе Србије и ‘саветују’ нас да признамо као независно албанско Косово и Метохију.
Срамотне изјаве француског председника – који је у сред Београда причао како Срби могу да живе мирно ако поштују Законе албанске НАТО творевине – могуће су још једино на Балкану. У Африци то више не може. Европска унија је бедна робиња Вашингтона, презрена на другим континентима, а сам Макрон је оличење антидемократске, технократске власти изопаченика, који и поред парламентарног пораза не предају власт.
Дипломатско, пропагандно и оружано дејство против наоружаних сецесиониста је могуће и не сме се искључивати. То би, до повољнијих прилика и потпуног ослобођења Косова и Метохије, имало одвраћајући карактер. Заједно са блокадом трговине КиМ и проласка лица са личним документима које је издала НАТО колонијална структура у Приштини, то би довело до побољшања положаја наших сународника и држављана који су тренутно пуштени на одстрел и лов у Косовском Поморављу, Митровици, Звечану, Грачаници, широм Косова и Метохије.
Постоји још низ мера чије би навођење оптеретило текст дужином. Суштина је да мере постоје, а предуслов за њихову реализацију јесте склањање картела са позиција номиналне власти у Србији.
Корумпирани и антинародни режим показује све више своје злокобно лице. Одговорна политика, домаћинска, која разуме да је потребно оздрављење друштва, морална обнова и одговорно пословање предуслови су окончања и других видова окупације. Протести против тровања Србије, тј. копања литијума, али и овакве експлоатације злата на Хомољу, немилосрдног уништавања околине Бора и Смедерева, јесу шанса за мирну промену.
[1] Директор Националне службе за запошљавање, Зоран Мартиновић (проверени кадар), изјавио је 2019. да Србија већ има сарадњу са Немачком, а спрема се и са Словенијом у области запошљавања. Извозили смо највише лекаре, медицинско особље, возаче… Нови закон ће олакшати запошљавање у Немачкој, НСЗ,
https://www.nsz.gov.rs/live/info/vesti/novi_zakon__e_olak_ati_zapo_ljavanje_u_nema_koj.cid58955
Categories: Гостинска соба
Јасно је да је све ово тачно, али суштина приче је у томе да ми више немамо државу и да морамо да се ослободимо и је оснујемо испочетка. Исто као Карађорђе. Потпуна мимикрија је тврдити да овде постоје трагови државности. Немамо државу, немамо војску, немамо институције. Имамо колонијалног управника, који нас сатире изигравајући визионара и државника, али издаја, криминал и корупција су у потпуности елиминисали сваки елемент уређеног друштва. Ово што се зове држава Србија је управо оно што је пројектовано на западу. Сва блага ове земље су предата странцима, а сви проблеми су остављени тој наводној држави. Управник је неспособан и незаинтересован да организује било шта осим пљачке, а странци немају идеју да се баве ничим другим, осим исисавања свега што вреди. Значи, не можемо обновити нешто чега нема. Србија је данас географски појам, она формално постоји само зато што је управо таква потребна странцима. Лешинари черупају мртво тело и потребно им је да своју пљачку умотају у формалне договоре са формалним властима. Оно што су биле дахије у турско време, данас је СНС, оно што је био Стамбол, то је данас ЕУ. Ми смо раја, која се мора ослободити. И као и онда, морамо имати подршку оних чији је интерес исти као и наш, јер сами не можемо. Данас су то само Руси. Они очигледно још нису у стању да остваре своје циљеве и зато својим поступцима и изјавама помажу опстанку злотвора на власти иако су свесни ко је он и шта ради. То раде зато што процењују да су друге опције које тренутно постоје овде горе по њих. Или морамо издржати док Руси не буду у прилици да мењају ствари или им се морамо додворити да нас подрже, а сами завршити ствари овде. Јасно је да ће, у случају свргавања овог режима народ овде бити изложен тешким санкцијама, а вероватно и оружаном насиљу. Значи или ћемо трпети зулумћара на власти или тешко насиље и отворену окупацију НАТО. Битан је договор са Русима. Наравно, ове екскурзије ******* Вулина и сличне будалаштине су само представа за српску и руску публику, која баца прашину у очи и Србима и Русима. Конкретан договор је само онај који каже шта можемо да добијемо кад кренемо да суштински мењамо ствари.
Да ли се ико ослободио од колонизатора и њихових полтрона и извршитеља без грађанског рата уз страну војну интервенцију?
„Ми смо у стању окупиране територије…“
Ово је суштина.
Међутим, заборавља се да у стању окупације државотворне и родољубиве снаге не могу спроводити било какве реформе за добробит државе, које би водиле ресуверенизацији и (поновној) изградњи (девастираних) институција, а тиме и опоравку и бољитку државе.
Замислите да су под немачком окупацијом у Др. светском рату предлагане мере за ресуверенизацију и изградњу институција у Србији?! Да ли би спровођење таквих мера допустио било који окупатор, па и садашњи?
Па ми нисмо успели да отерамо са факултета једног Динка Глухоњића који отворено заговара сецесију дела државе и о Србији говори све најгоре, а камоли да донесемо неки закон који би угрозио интересе окупатора. Па управо нам окупатори намећу штетне законе.
О овом моменту, доношење закона на добробит Србије је немогуће. Замислите да се неко дрзне да предложи доношење Закона о страним агентима. У тексту, чини ми се, недостаје (бољи) закључак.
Ми смо (демократски) окупирана држава од стране „колективног запада“, острво опкољено земљама-чланицама ЕУ и НАТО. На суптилан начин смо окупирани и поробљени, али тога није свестан већи део популације у држави, због тога што формално нисмо под „туђом чизмом“, осим на КиМ. Чак и већина од оне мањине која је тога свесна, немоћна је да било шта промени у овим околностима.
Доста људи је зомбирано лажима које се као „вести“ емитују на ТВ, и загледано у ријалити програме, ТикТокове, неспособно да прочита текст дужи од твита од 15 – 20 речи. Нема критичког размишљања.
Централно је питање – како пробудити ту незаинтересовану већину, која „мртвијем сном спава“, несвесна стања своје окупације ? Признајем да је текст добар покушај да народ почне да се буди.
Бојим се да ће право буђење почети тек када већини „догори до ноката“.
Можда је део решења, да се већ сада родољубиви и слободномислећи људи окупљају и, мимо очију јавности, сачињавају план мера за „дан после“, зато што се драматично мења геополитичка слика света у коме „колективни запад“ евидентно губи моћ и утицај, осим у свом дворишту у коме је и наше „острво“. А онда ће колебљиви (који већ сада виде праву слику, али су опрезни) и они који се буду пробудили, постати субјекти друштвених дешавања и промена, а не само објекти испред ТВ, компјутера и моб. телефона са којих неселективно упијају смеће које им се сервира.
Промене у Србији ће се сигурно десити када дође до преломних промена у геополитичким односима великих сила, на штету „колективног запада“.
Све у свему, одличан текст који буди наду да није све изгубљено и показује да има слободномислећих који се не предају, и који нуде и решења, а не само да критикују лоше стање у држави.
Неки кажу да Карађорђе није био само трговац, него да је био и официр аустријске војске, специјалних јединица. И да оружје и муницију устаници нису сами правили, него су добијали из иностранства. Осим малог топа, од трешњиног дрвета.
Ja polažem nadu u našu apsolutnu nepredvidljivost. Neka potpuno glupa i nebitna stvar, koju će hteti da nam nametnu, biće kap koja preliva čašu. Dobićemo tada i vremena onoliko koliko taj cunami bude trajao, jer niko neće biti spreman da ga zajaše.
Да ли смо се упознали кроз дисање на трску?
Устати или нестати, питање је сад?
При томе се устати може на разне начине. Ако свако уради колико може биће доста.
Када дођу покуцати на наша врата тада ће бити касно за било шта.
Једна прилично дугачка дискусија али веома занимљива.
https://m.youtube.com/watch?v=Jtdb4xeggbU