Можда нам данас, више него икада, недостаје оне тихе, хришћанске мудрости која зна да истина не постаје мања ако је изговоримо без мржње, нити човек постаје већи ако понизи другога
Фото: Фејсбук страница Братства Манастира Златеш
Чудно је ово време у којем живимо. Никада се више није говорило о правди, истини и слободи, а као да никада нисмо теже проналазили пут једни до других. Поделили смо се у мишљењима, уверењима и погледима на свет, па смо, бранећи оно у шта верујемо, понекад заборавили оно најважније – да је и са друге стране човек. Постало је важније победити у расправи него сачувати ближњег. Лакше нам је да осудимо него да разумемо, да подигнемо глас него да пружимо руку. А можда највећа несрећа једног народа није у томе што његови људи различито мисле, већ што престану да једни друге доживљавају као своје. Јеванђеље нас не учи да ћемо сви мислити исто, већ да ни у највећем неслагању не смемо изгубити љубав. Христос нас није позвао да будемо равнодушни према неправди, него да се, борећи се против зла, и сами не претворимо у оно против чега се боримо. Можда нам данас, више него икада, недостаје мало оне тихе, хришћанске мудрости која зна да истина не постаје мања ако је изговоримо без мржње, нити човек постаје већи ако понизи другога. Јер проћи ће и ове расправе, и поделе, и немирни дани. Али остаће питање: јесмо ли, чувајући своја уверења, успели да сачувамо и своје срце? И можда ће управо од тог одговора почети неко боље време. Не онда када сви станемо на исту страну, већ када поново научимо да стојимо једни поред других.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Братства Манастира Златеш)
Categories: Гостинска соба
Апостол Павле: „Да исто мислите“. (Филипљанима 2.2).
Игуман Николај: „Јеванђеље нас не учи да ћемо сви мислити исто“ (Фејсбук 28.10).
Толкованије: Јеванђеље нам даје задатке који немају решење, и кроз то нас учи да му не верујемо слепо, у потпуности и у свим појединостима – него да будемо критични и реалистични (односно да самостално и уз помоћ искусних духовника расуђујемо шта може а шта не може).
Апостол Павле: „Чувајте се оних који чине раздоре и саблазни противно учењу које ви научисте, и уклањајте се од њих“ (Римљанима 16.17).
Игуман Николај: „Боље време ће почети када поново научимо да стојимо једни поред других“ (Фејсбук 28.10).
Толкованије: Апостол Павле нам благовести да се испунило време и да је настало Царство Божје (Марко 1.15). Игуман Николај да треба да чекамо боље време, да ваља да будемо мудрији од Апостола Павла, и да се научимо да се не уклањамо од раздорника, саблазнитеља и идолослужитеља који се зову „брат“ (1.Коринћанима 5:11), већ да се научимо да стојимо скупа с њима и поред њих.
Баш онако као Хиларије Лупуловић у Ватикану, искрено, без шмире, без лицемерја, са истинском љубављу. Јер бо олвинидизлав.
Победом у расправи човек доказује оно што већ зна.
Поразом у расправи човек учи нешто ново.
Никад се не може знати колико се може научити.
@Евсевије
„Апостол Павле: „Чувајте се оних који чине раздоре и саблазни противно учењу које ви научисте, и уклањајте се од њих“ (Римљанима 16.17).“
Шта рећи на овај глумачки наступ Епископа Илариона у Асизију?
Поучити се речима Светог Гаврила Грузијског:
„Sto puta je bolje biti bludnik nego jeretik”.
„Ako duhovnik propoveda jeres, beži od njega kao od ognja”.
„Kad treba braniti veru, a ti to ne radiš, tvoja duša gine; a ako pogineš braneći veru, ući ćeš u Carstvo Nebesko”.
„Не онда када сви станемо на исту страну, већ када поново научимо да стојимо једни поред других.“
…
Морамо разликовати „заслепљене“ којима још увек нису отврднула срца и за које постоји нада да ће се покајати од „обмањивача“, који намерно шире лажна учења. Заслепљене треба сртпљиво и „благо поучавати“, ако постоји воља да слуша. Непријатељ није заслепљени, већ онај који га је обмануо.
ју
Али шта са онима који су „већ отврднули“ и намерно обмањују, који изазивају поделе, шта према вуковима који су већ ухватили плен?
„Молим вас пак, браћо, чувајте се од онијех који чине распре и раздоре на штету науке коју ви научисте, и уклоните се од њих.“ (Рим 16:17) „Јер има много непокорних, празнорјечивих и обмањивача, особито који су из обрезања, којима треба уста затворити, који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка.“ (Тит 1:10-11)
Одавно нешто овако добро, топло и братски нисам прочитао.
Постало је важније у ери дигитализације победити у брзо кликајућој (по могућности са оба палца) расправи, него сачувати дигиталног ближњег.
Пре дигитализације је постојала расправа преко машина за куцање, на којима су кликале само дактилографкиње.
Да добију право да куцају на машини за некога ко ће евентуално победити у расправи на папиру, су дактилографкиње морале да полажу тест из БРЗОГ КУЦАЊА.
На тестирању уз заглушујућу буку БРЗОГ кликања на машинама, дактилографкињама је БРЗО растао систолни и диастолни притисак, као и унутрашња температура тела.
Тест победнице БРЗОГ кликања дактилографкиње, је увек одлучивао УНУТРАШЊИ стрес.
Данас у ери дигитализације није потребан тест БРЗОГ кликања.
За било коју дигиталну расправу.
Много од њих су победници БРЗОГ дигиталног кликања у расправљању.
Бар тако они мисле.
Или су убеђени у то.
Јер не СЕДЕ ЈЕДНИ поред ДРУГИХ на тесту БРЗОГ кликања.
Да би научили ПРВО да ГЛЕДАЈУ и СЕБЕ и ДРУГЕ стрпљивије уз што мањи раст систолног и диастолног притиска и наравно и задржавање температуре тела сво време трајања ТЕСТА расправе.
Одговор на ТЕСТ СТРЕС ВРЗИНЕ кликања у расправи увек даје СРЦЕ.
И победнику и пораженом.
Једанпут или двапут.
Треће пут.
И победник и поражени су ПАЛИ на ТЕСТУ.
Расправе.
Изгубили су своје СРЦЕ.
ОБА.
ЗАУВЕК.
Да, то је то, КиМ: ол ви нид из (папа) Лав, Лав, Лав из ол ви нид…
Лава, шармантне глумце у мантијама, лафице епископице и Тајане је лако волети. Али како волети студенте који су олош, терористи, рушитељи Србије, усташе и фашисти? И њихове вође који су секташи и зилоти што намеравају да нам разоре СПЦ?