Слобода сигурно неће умети да пева као што су сужњи певали о њој ако сви остали делови програма буду сјајни и бајни, а буде ли преживела Озна/Удба у било којој својој манифестацији
Извор: Радио Сербона
Подржавали смо свим срцем студентски протест и Студентску листу, а то није било баш лако: проф. др Јован П. Антовић је доспео до заштите шведске полиције због претњи а Александру Лазићу је Удба, преко високо котираног „спавача“, поручила да је на платном списку ЦИА. Баш зато имамо право да кажемо да новој власти не дајемо ни сто дана предаха од конструктивних критика, да за себе не тражимо ама баш ништа – али тражимо за Србију:
Да се отворе тајни досијеи и расформира Удба!
Слобода сигурно неће умети да пева као што су сужњи певали о њој ако сви остали делови програма буду сјајни и бајни, а буде ли преживела Озна/Удба у било којој својој манифестацији. То је и основни, уверени смо, разлог пропасти 5. октобра: различити делови Службе прикачили се водећим политичарима и успели да их заваде и онемогуће промену система. Дакле, није случајно што се и за удбаше може рећи оно што важи за њихове газде: ако видите да се две рибице свађају у акваријуму, сигурно је у близини неки Енглез.
Све што је Студентска листа до сада урадила било је (скоро па) савршено. Управо зато сада не смеју да погреше. Ово није шанса генерације, ово није шанса „once in the Lifetime” – ово је сасвим сигурно јединствена шанса од 20. октобра 1944.
Наша генерација није успела ни 1991, ни 1992, ни 1996. ни 2000. године. Управо зато Студентска листа у овој причи нема право на грешку. Скоро 2,5 милиона људи им је дало поверење да се изборе са корупцијом, али и неправдом и неправом.
Не мирише само на људски, већ и на духовни препород. Али, њега неће бити ако се не рашчисти са Удбом. Једина земља која је у бившем источном блоку то успела је Чешка и данас је зато ту где јесте – упоредите је само са суседном Словачком.
Можда и не успеју – то је хидра са сто глава. Међутим, оно што је људима немогуће, Господу је могуће. Ми да урадимо шта је до нас, Он ће се побринути за остало. Студентска листа не сме да заборави да има највећу шансу у последњих стотинак година да суштински промени систем. Ако макар не ПОКУШАЈУ – историја им то неће опростити.
Стање ствари: Предлог програма будуће (експертске) Владе Србије
Како чинили тако нам свима Бог помогао.
проф. др Јован П. Антовић, Шведска
Александар Лазић, Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Није у питању само Чешка, већ и Источна Немачка (ШТАЗИ), Пољска (СБ), а у највећој мери и Румунија (Секуритатеа). Заједничко је то што су на њиховој ликвидацији – из разумљивих разлога јер су били везани деценијама за КГБ – најхитније радили заједничким снагама (након пада Берлинског зида) ЦИА и МИ6.
Код је ситуација драматично друкчија, услед познатих геополитичких околности, јер од 1951. ЦИА и УДБа раде ”руку под руку”, односно УДБа ради апсолутно некажњено убиства, прогон, и терор над грађанима тадашње државе, а пре свега према Србима. То се наставило и након распада СФРЈ, а наставило се и након ”пада Милошевића” а затим и убиства Ђинђића.
Како се то одигравало са размонитрањем ШТАЗИ-ја могло би да буде добар образац за данашње промене у Србији, када коначно имамо прилику да ”змији одсечемо главу” – уколико то допусте ЦИА, МИ6, па и БНД:
——————————————
Размoнтирање ШТАЗИ-ја (Министарства за државну безбедност ДДР-а) сматра се једним од најуспешнијих и најрадикалнијих примера суочавања са тоталитарном прошлошћу у историји. Немачка је применила комбинацију грађанске храбрости, правних реформи и потпуне институционалне транспарентности.
Процес се одвијао кроз неколико кључних корака:
1. Грађанско заузимање архива и спречавање уништавања докумената
Када је Берлински зид пао у новембру 1989. године, агенти Стази-ја су схватили да је режим готов и почели су масовно да уништавају досијеа. Пошто су се електрични резачи папира прегрејали и покварили од прекомерног рада, агенти су почели ручно да цепају документа и пакују их у џакове.
2. Закон о Стази документима (Stasi-Unterlagen-Gesetz)
Након званичног уједињења Немачке крајем 1990. године, донета је политичка одлука која је била преседан у свету: архива тајне службе неће бити запечаћена, већ отворена за јавност.
3. Формирање независне институције (BStU)
Немачка влада је основала посебну, независну савезну агенцију познату по скраћеници BStU (Канцеларија савезног комесара за Стази архиве).
4. Лустрација и провера јавних службеника
Закон је омогућио обавезну проверу прошлости (лустрацију) за све запослене у јавном сектору новоуједињене Немачке.
5. Ликвидација мреже доушника и судски процеси
Стази је имао око 91.000 стално запослених агената и мрежу од преко 170.000 активних доушника. Сама институција је званично распуштена и укинута. Официри Стази-ја су остали без посла, а њихове високе пензије су драстично смањене на ниво обичних грађана како не би били привилеговани. Кључни руководиоци, попут шефа службе Ериха Милкеа (Erich Mielke), изведени су пред суд и осуђени за злочине почињене током режима.
6. Реконструкција поцепаних докумената
Немачка држава је уложила милионе евра и деценије рада у састављање ручно поцепаних докумената из оних 16.000 џакова које су активисти спасили 1990. године. Ангажовани су стручњаци који су прво ручно, а касније уз помоћ специјалних компјутерских алгоритама (e-Puzzler) успешно реконструисали милионе страница уништених досијеа како би истина изашла на видело.
Резултат: Захваљујући овом радикалном резу, Немачка је успела да потпуно неутралише било какав политички или друштвени утицај бивших структура Стази-ја. Године 2021. мисија BStU-а је успешно завршена, а преостала архива је трајно интегрисана у Савезни архив Немачке (Bundesarchiv), где је и даље доступна истраживачима и грађанима.