Већ свира пружена рука прве кћери, / Колевке песму што се у мајци вила, / Изнад Дечана звоне Небеске Двери, / И звуци дижу новим тићима крила
Северна врата Дечанске цркве (Фото: decani.org)
Колибу остави пред ђавољим трагом,
За сеобе Рода нацрт је у крви,
Кућевна змија под новим чека прагом,
Икону свећену уз груд само привиј.
Па клекни пред ватру, молитву изусти,
душе да предака пламичке сохране,
угљевље не гаси, грумен груди пусти,
крст дигни и крочи јер креште већ вране.
Путем узми крушке калем гране,
Скупи семе јединог дединог дуда,
Прву бразду ораћеш где прво сване,
Њиве удисати залогаје труда.
Под стрехом где је будна снивала драга
Из успаванке расте заветна зова
И песме почиње Мудра испод прага,
Сотајница твојих кћери и синова.
Ту свиралу рука складно деље,
С прадедом до сињег се пробила трона
И коло прела из бабине кудеље
И јецаје пратила вековних звона.
Већ свира пружена рука прве кћери,
Колевке песму што се у мајци вила,
Изнад Дечана звоне Небеске Двери,
И звуци дижу новим тићима крила.
Трепет душе, благодарни спокој жића,
још реком тражи, на хриди орла брата,
У крошњи где крилата тихују бића,
у предасима до твог следећег рата.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар