А кад једном, место сјајна света, / само срцем видиш своје село, / то те назад зову обојица, / Ускок Иво и Мали Радојица, / где и они да одмориш тело
Извор: Снимак екрана
За гриву се држећи, круг
Ако се родиш на Велики Петак,
у зору и руке старе мајке,
на љуту вуну падне почетак,
док сањиви ђед скупља суварке
са бунара да воду угрије,
рујног јутра за прво купање,
док неумитно напољу вије
и грли ранке пупело грање,
и још си лицем на Сјеверово
испод бујне букве прогледао
на рзавско краљевство орлово,
кад буја машта ту столовао,
и онда ти прве падну у руке
повест аге и Сенковић Ива,
и Радојицу на какве су муке
грозне стављали и пекли жива,
на дора гола ђипи и јаши,
миром у галоп док жудње тече,
ерску шалу и мудрост паши
да започнеш и зачиниш вече,
а кад једном, место сјајна света,
само срцем видиш своје село,
снова душом невина детета
у сновима хрлиш у почело,
то те назад зову обојица,
Ускок Иво и Мали Радојица,
где и они да одмориш тело,
пукле поле да су опет цело.
Имање за нешто очувано
Угаслу кућу, мање имање
у замену за кола страњска,
питаш ли ме, дајем ти на знање –
ту никог нема осим маслачка,
путем трње и пчелица ретка,
па оштри алат, утврди вољу,
положи леђа, па испочетка,
ти можда и сретнеш срећу бољу,
а ми смо земљи већ рекли збогом,
дадосмо јој од тела и душе
што смо смогли у животу овом,
па нек се и кров и слеме руше,
деци тамо преко ми идемо,
ваздан раде, ал већ швапски зборе,
око унука да се нађемо,
бар с нама српски да проговоре.
У Винчи, крчећи купину крај пута, 16. марта лета Господњег 2024.
Послушајте још
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар