Стручњаци саветују Макрону да се ипак одлучи за само једну личност и да то буде Хитлер. Тако Руси не би морали долазити чак до Париза. Берлин је ипак ближи руској широкој словенској души
Мим са друштвених мрежа
Дволичних људи је било и биће их од како је света и века. Право су благо, пребогат мајдан типова за изучавање човековог лика у дупликату. Никада се не зна где им је реп, а где глава. Таман их ухватиш за реп кад оно глава. И обрнуто. Они сматрају да им је управо то обрнуто предност и чини их дупло јачим. Код њих pro не иде без contra. Увек може да буде, али никада не мора и да значи. И то је цела филозофија дволичног постојања.
На остали свет дволичњаци гледају са висине сопственим двогледом и мисле да су једноумници мученици са лицем али без наличја, да живе у једнопартијском систему, да сви исто мисле, а када сви исто мисле, онда не мисли нико и, на крају, када су сви на истој страни чамац се најлакше преврне што им се већ и десило. Посебно у Црном мору.
Предност дволичних јесте што су кадри стићи и утећи (једна страна стигне, а други утекне) док је једнообразним остало само „на страшном месту постојати“. Тако им и треба.
Сви једнолични су исти и сви слични као јаје јајету тако да човек, колико год да је дволичан, не успева да разликује свеже јаје од мућка. Како ће кад су, као што рекосмо, увек исти и једнообразни. До образа им је стало више него до сопственог лика у огледалу. За њих двоумити се значи два пута се умити и остати чистих руку, што је по закону чисте логике немогуће. Јер, како се може објаснити да човек није дволичан а има две руке, две ноге, понекад и две жене и два уха при чему на оба исто чује хвалећи се како је тако уверљивије послушан.
Радисав Ристић: Капитулација Бугарске 1918. године и бугарска промена страна
У политичком смислу, на дневном нивоу, бити дволичан је веома пожељно и исплативо. Дволичност омогућава да се у исто време легално и легитимно буде члан две странке без потребе за прелетањем чиме се чувају оба крила за злу не требало. Било би, поред тога, по људској, ако већ не може и по Божијој правди, да се глас сваког дволичњака множи са два чиме би њихов политички рејтинг још више узнапредовао. Бар дупло.
Друга, а не и мање важна предност дволичних јесте што у исто време и о истом трошку могу бити две личности, свака са својим особеностима. Најеклатантнији пример таквих случајева је сасвим случајно управо председник Француске Емануел Макрон (неки кажу и Микрон, али њих убрајамо у малициозне и за овај конкретан случај нису од неке посебне важности).
Наведени Емануел би, по правилима игре коју практикују дволични, у исто време могао бити и Наполеон и Хитлер. Има своје трупе, има Русију као циљ који је тешко промашити и има намеру да надмаши наведене историјске величине са добро познатим учинцима на плану међународних односа.
Извор: Политика
Стручњаци из области игара без граница саветују Емануела да се ипак одлучи за само једну личност и да то буде Хитлер. Тако Руси не би морали долазити чак до Париза. Берлин је ипак ближи руској широкој словенској души.
Двоструки аршини, дупли стандарди, двосмислене изјаве, редовна подједнака оптужба обе стране у конфликту, наводе на закључак да су алкохоличари у праву кад тврде да је тачно да они, због интензивног напајања алкохолом, краће живе али зато дупло виде. Тако једно покрива друго и опет су на истом. Запад је већ дуже време опијен својом лепотом, војном снагом, недискутабилном демократијом и да су увек у праву и у случају „да“ и када се ради о наредбодавном „не“. Крајњи резултат свега двоструког у њиховој глави по правилу се завршава као дупло голо. Чекамо.
Уколико би Пикси са својим орловима извојевао победу у Русији, не гине му ускоро упражњено место генсека НАТО-а. Тако би НАТО најзад почео да личи на нашу фудбалску репрезентацију што би значило да би тешко кога могао да победи.
За кого болеть, если играют две твоих страны? Самый сложный выбор в жизни Биковича 🇷🇺🇷🇸
Братский матч Россия – Сербия уже совсем скоро!
🇷🇺 или 🇷🇸? Како се одлучити за кога навијати? Најтежа животна одлука Милоша Биковића. 😅
Братска утакмица између Русије и Србије – ускоро! pic.twitter.com/MLeyVjcUFO
— Сборная России (@TeamRussia) March 18, 2024
За то време Шиптари на Косову и Метохији, уз несебичну помоћ и нескривене симпатије истог тог Запада, Србима укидају динар, и онај последњи, укидају лекове, храну, воду, ваздух. Остављају им широке могућности да уживају у демократији а ла Курти у којој се човек, поготову ако је Србин, најсигурније, најбезбедније и од свега заштићен осећа само ако је у затвору.
Поред дволичних и једнообразних, постоје и они трећи – безобразни али они не заслужују никакву пажњу будући да су огромна већина свуда и на сваком месту.
Categories: Гостинска соба
Врло духовито. Мислим да ћу од сада француског председника звати Микрон.
na Makronovu pretnju da ce poslati trupe u Ukrajinu, glupavi Medvedev kaze da ce te trupe biti glavni cilj, ne preti udarima po Francuskoj, jer nece da „uzbudjava“ pucanstvo kod kuce, da pomisli da je Rusija u nekom ratu! Rusi su pali na svakom testu. U Ukrajini su izgubili samim tim sto ratuju, a rat je pokusaj kontrole stete. Francuska i Nemacka su odbile da ucestvuju u napadu na Irak 2003 (secamo se kada su Amerikanci preimenovali pomfrit iz French fries u freedom fries), odbili su evropsku protivraketnu odbranu usmerenu protiv Rusije, Francuska je pravila nosace helikoptera za Rusiju (toliko potrebne za iskrcavanje na cuveno Podunavlje) i kako se doslo dovde? Sta je Rusija cinila, kada je videla da stvari pocinju da idu u kontrasmeru? Kada su SAD rusile „Sredozemno partnerstvo“ (analog „Istocnom partnerstvu, gde su sve ratne zone) kroz „Arapska proleca“, Rusija je cutala, jer je i ona imala isti cilj, da EU ne diverzifikuje izvore snabdevanja gasom i naftom, sve dok nije doslo do Sirije, gde se javila mogucnost da ide gasovod iz Zaliva, tada se ukljucuju Rusi i sada kohabitiraju sa Amerikancima tamo! Ruska diplomatija nista ne cini da ispegla probleme izmedju svojih „saveznika“ Kine i Indije, Kine i Vijetnama…, pa ce se cuditi da pocnu da se okrecu protiv nje! U Jermeniji, gde imaju svoju vojsku, dogodio se Pasinjan (kao kod nas Upisinjan), a kao njegov kljucni saveznik se pojavljuje Francuska, ali zato Niger…
Ono sto karakterise nase i rusko drustvo je paralizujuca neverica! Kod nas ona traje od gledanja kako se spaljuju Skupstina i RTS i prepiranje Pavkovica i Stojiljkovica oko toga sta je ustavna uloga vojske, a sta policije, dok je kod Rusa to od, najkasnije, Majdana 2, kada su, valda, verovali da se Ukrajinci zezaju i da je to samo jedan od Majdana. Ova paraliza je ista ona koja je Srbe primoravala da cekaju svoj red ispred ustaskih jama, kao sto sada cekamo da nam uzmu Kosovo, sukobe sa Rusijom, zatruju i ozrace zemlju… Izduvni ventil je jutjub na kome se Pavkoviceva i Stojiljkoviceva rasprava razvila u raspravu o statusu usmenog dogovora u medjunarodnom pravu! Sledeca faza je rasprava da li je to Vucicev potpis, da li je „A“ napisao drugacije da bi buduce generacije mogle da tvrde da potpis ne vazi.
Drzavne institucije su pune stranih slugu, npr. kada Fakultet politickih nauka hoce da organizuje naucnu tribinu sa „naucnicima“ sa „Kosove“ (kao da Medicinski organizuje tribinu sa dr. Mengeleom) i na protest dobije podrsku od Filozofskog fakulteta (ili kada dovede, ili cak da pocasni doktorat, Aleksandra Korba, ustaskog revizionistu koji tvrdi da u NDH nije bilo genocida), niko nista ne sme. Drzava cuti, studenti cute, jer Zapad ne daje novce za patrotski „Otpor“…
Ostaje jos samo nekrofilska politika iskopavanja Tita. Dok velike kulture poput ruske ili americke uspevaju da prevazudje suprotnosti (gradjanskih ratova) i sublimiraju ih, mi ostajemo u vecitom krugu negacije negacije (…negacije negacije negacije…) koje nije neko prevazilazenje i uzvisenje, vec upravo tonjenje (ronjenje) u podzemlje nekropolitike.