Због својих ставова и супротстављања преувеличавању био сам на мети бројних напада, укључујући и оне из саме Српске православне цркве, рекао владика Јован (Ћулибрк)
Владика Јован с учесницима симпозија (Фото: Ненад Јовановић)
Јасеновац није само академска тема, него и тема бића људског, рекао је владика пакрачко-славонски Јован завршног дана већ традиционалног, 11. по реду симпозија одржаног у Српској православној општој гимназији у Загребу у оквиру централне прославе Светих новомученика јасеновачких. Симпозиј су уз Епархију, организирали Музеј жртава геноцида из Београда и Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ-а, у сурадњи са СНВ-а, а предсједао му је в.д. директора Музеја Бојан Арбутина.
У расправи која се повела након излагања Иве Голдштајна с Филозофског факултета у Загребу о мучењу, умирању и смрти у Јасеновцу, могла се чути тврдња о 700.000 жртава тог логора. Но владика Јован нагласио је да су све такве тврдње неутемељене и увредљиве за жртве, рекавши да је и владика Николај (Велимировић) својевремено написао да је 700.000 људи укупно страдало у НДХ, а не само у Јасеновцу.
Епископ славонски Јован: Не, није истина да је у Јасеновцу убијено 700.000 људи (2017)
– Не смијемо се набацивати бројкама јер вријеђају жртве, њихове породице и потомке – рекао је Јован и додао да је у НДХ побијено много чланова његове шире породице. Рекао је да се данас жртвама рата и НДХ бави практично само Музеј жртава геноцида у Београду, као и да је због својих ставова и супротстављања преувеличавању био на мети бројних напада, укључујући и оне из саме Српске православне цркве.
– Манастир Јасеновац постоји да злочини не би били заборављени – рекао је владика.
Голдштајново излагање, које су пратили и будући матуранти, било је посвећено патњама логораша, глади, болестима и ликвидацијама.
– Уз осмишљен систем исцрпљивања, логораши су добивали тек 500 до 700 калорија дневно, због чега би већ након десетак дана пропадали, губивши и достојанство. У логору су владале бројне болести, па су многи логораши завршавали у болници, заправо бараци грађеној за 120 људи у којој је било смјештено 300 логораша који су имали само један топломјер – рекао је и нагласио да је Јасеновац, иако је био и радни логор са тридесетак погона, првенствено био логор смрти.
– Кроз логор је прошло 120.000 људи, од којих 100.000 није изашло, а дневно их је, кад не би било масовних ликвидација, умирало 10 до 15. Остали су били пуштани, размјењивани, слани на присилни рад у Њемачку или газдинства у Славонију – навео је Голдштајн.
Осврнуо се на укупне процјене жртава рата од 1941. до 1945. подсјетивши на истраживања Богољуба Кочовића и Владимира Жерјавића који су дошли до бројке од нешто преко милион жртава. Бројка од 1.700.000 погинулих којом се баратало у Југославији садржавала је и демографске губитке јер су многа мјеста по послијератном попису из 1948. биљежила мање становника него у попису 1931.
Владика швицарски Андреј представио је фотографије које је као студент снимио 3. септембра 1984. приликом освећења цркве у Јасеновцу, чему је уз свештенство присуствовао велики број вјерника, подсјетивши да је тадашњи патријарх Герман изрекао чувену реченицу „Морамо да опростимо, али не смемо да заборавимо”.
Србољуб Живановић (1933–2024): Епископу славонском Јовану – утврђен је тачан број жртава у Јасеновцу
Након централне литургије у Јасеновцу 6. септембра и освештања Саборног храма у Пакрацу дан касније, 8. и 9. септембра одржан је овај симпозиј, првог дана у Јасеновцу, а другог дана у Загребу. Симпозију су присуствовали и дипломатски представници Србије, администратор митрополије загребачко-љубљанске Кирило, ученици те њихов директор о. Слободан Лалић.
Ненад Јовановић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Српски тједник Новости, 10. 9. 2025)
Categories: Гостинска соба
Срамотна су иступања владике Јоване Ћулибрка. Претпостављам да он има своје загребачке или неке материјалистичке мотиве да ради то што ради и наноси бол огромном броју породица жртава НДХ-азије као и целом српском народу. Незамисливи су злочини те монструозне државе, извршен је геноцид над Србима, а цела покољења су заклана, затрта, нерођена и небеска. Он је стамота за нашу цркву, а не разумем како држава може држати таквог човека на функцијама које су финансиране из нашег буџета.
Владика Ћулибрк је срамота за СПЦ шта ради. Нама не требају непријатељи поред оваких ликова. Није чудо што га зову епископ Мосад-ски од како је дошао из Јерусалима.
Господин Ћулибрк је студирао књижевност и теологију, па магистрирао на тему холокауста.
Холокауст се може сагледавати из теолошког угла и смештати у књижевност, али за утврђивање броја жртава су квалификовани криминолози!
Ћулибрку је дословце било забрањено од стране Сабора СПЦ да помиње број јасеновачких жртава. Овакав поновљен срамотан наступ заслужује његово хитно рашчињење.
Ову самопонижавајућу фарсу (усред Загреба!) су организовали или у њој учествовали и тзв Музеј жртава геноцида из Београда и Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ-а. Дакле, званични представници СПЦ и државе Србије учествују и предводе у невиђеном изругивању над србским жртвама у једном од најмонструознијих злочина 20. века.
Ово је кап која би морала да прелије чашу стрпљења и најоданијих припадника СПЦ и оних најупорнијих родољуба који још увек у Србији као држави виде заштитника интереса србског народа. Чаша ће се прелити и – шта даље? Па ништа, биће понеки коментар на СтСт и још понегде, а ћулибрци и остали ревизионистички несој то неће ни приметити. Има ли дна нашем пропадању?
Jedini problem je što ljudi poistovećuju Genocid nad Srbima u NDH (sproveden u sistemu logora, na stratištima i kućnim pragovima) sa ubijanjem ljudi u jednom, najvećem logoru – Jasenovcu. Kao što nije 6 miliona Jevreja stradalo u Aušvicu no u Holokaustu, tako nije ni 700 000 Srba stradalo u Jasenovcu no u Genocidu nad Srbima u NDH. To je realno kad se pogleda topografija i metodologija tog terora i istorijski izvori.
А није се лицимер супроставио преувеличавању жртава холокауста над јеврејима ***** **** ****. Ту лажну причу је потврдио.
Ово и овакве изјаве Ђулибрка )наемогу га назвати владиком јер то не заслућује) је срамота за СПЦ и њиховео не реаговање на тај његов безобразлук и криминални акт.
Тешко се народу с оваким владикама. Срамота је уопште дискутовати колико је невиних поклано. Земаљаска конференција која је одржана одмах после рата је дошла до броја од преко 700.000. Ту је требало ставити тачку на лицитирање бројевима.
Ћулибрк заслужује пакао.
Године 1946. у Загробу (бивше Србиново) Милко Германов Рифер 1908-1972. из Осека, беше логораш у систему великохрватских истребних логора Јасеновац на Сави 1942-1943, сведочи:
„У некад мирноме славонском граду на Сави, утонулу зими у густо блато, љети у непробојну прашину, почела је године 1941. одјекивати усташка чизма и дијаболичним методама успјела из ове мирне славонске идиле створити највећи град Хрватске. Јер, у плодној тој земљи лежи преко 800.000 лешева невиних жртава, које су положиле своје животе умирући као стока, везаних руку.“ [Milko Riffer, Grad mrtvih: Jasenovac 1943, Zagreb, Nakladni zavod Hrvatske, 1946, 7-8]
Данас 2025. у Загробу Невен Хрватов Ћулибрк (презиме мајке) 1965. из Зенице пориче ово сведочење преживелог јасеновачког логораша.
Брани очевину.
У једном тексту бивши директор Музеја жртава геноцида које поставља црновладика а назначује влада Србије, тај директор написа поводом лешева Срба које је Сва носила до Београда: „У доступној документацији постоје подаци о око 1.000 обдукционих налаза. Могуће је претпоставити да би тај број могао бити неколико пута већи од броја тела над којима је извршена обдукција у Шапцу и Београду“.
Дакле, Немци су у ратно време извршили око хиљаду обдукција несрећника које је Сава донела до Шапца и Београда. Колико се тела србских мученика закачило за неку врбу пре Шапца и Београда, колико их је отишло даље до Дунава? Свакако да су Немци током рата имали другог посла а не да само стражаре и гледају у Саву како би извукли неки леш страдалних Срба. Ако „стручњак“ на функцији директора Музеја жртава геноцида каже да постоји око хиљаду обдукционих налаза, зар није логично да је број тела које је носила Сава много, много већи од „неколико пута“. Река тече и дању и ноћу, било је ратно стање и могуће је претпоставити да би тај број могао бити неколико десетина пута већи, нипошто неколико пута већи како устврди „стручњак“…
Те жртве обдукције нису имале име и презиме, као ни много већи број жртава који није дочекао обдукцију. А колико је неименованих жртава још побијено, спаљено у Пачолијевим пећима, само драги Бог зна? Али је не само неморално него је морбидно да било који човек а камоли владика СПЦ за жртве сматра само оне чије је име и презиме познато, дакле око 90 хиљада жртава.
Притом, ако је утврђено 90 хиљада имена, зашто црновладика не иступи против Голштајна и његове тврдње да је у Јасеновцу убијено 50 хиљада људи? Да ли је могуће да је орден Израелске државе јачи од части комплетног Сабора СПЦ који дозвољава оваква морбидна непочинства црновладике?
@Milos
Једини проблем је што се опадачи поистовећују са лажовима. Нити ашкенази стоје у истини, нити опадачи и лажови у истини стоје. То је реално када се погледају ћулибркова методологија и @milosevi историјски извори. Види се СРБОСЕКаграфија, кад смо већ код оружја…
https://srpskainfo.com/jasenovac-gori-od-ausvica-zastrasujuci-podaci-ovog-istrazivaca-ruse-sve-ono-sto-smo-do-sada-znali-o-logoru-smrti/
Znači 6 puta je bio veći od Aušvica!6 puta!
Priznajem ulogu crkve u našoj istoriji ali smešno je da se i danas daje toliki značaj ovakvim figurama i instituciji koju predstavljaju. Sa kojim pravom ovo lice govori u ime žrtava i njihovih porodica? Šta su njegove kvalifikacije? Na čemu se zasniva njegov autoritet? Da ne govorimo o tome kako je među ubijenim Srbima svakako moralo bili i onih koji nisu bili vernici.
Једно се Душан усудио да пише и протествије,зубар,доктор у пензији,онолики српски “хисторичари“, пишу, појављују се на ТВ, мудро зборе а кад су овакве ствари мудро ћуте…
Јадан и болестан смо ми народ, нама душмани не требају,имамо их ПРЕВИШЕ медју нама самим…
https://jadovno.com/bastasic-predsjednice-nemojte-da-cutite-na-jasan-istorijski-revizionizam-i-antisrbizam/
Бес је неадекватна реч спрам оног што осећам према том исфабрикованом уљезу и хохштаплеру, који је на том месту по антисрпском задатку. Не могу да тврдим ко га је тачно на то место изгурао, да ли су то неки јеврејски кругови или РКЦ, у сваком случају овај загребачки студент, родом из Зенице, је у константној мисији да без икаквог озбиљног истраживачког рада драматично умањи број српских мученика, да Србе обележи као митомане и реметилачки фактор, и на крају крајева помогне РКЦ да аболира кардинала Степинца и тако отвори пут његовом убрзаном канонизовању. Успео је у ових 15 година да добро позиционира своје људе на важна места у државној структури, који из личних интереса деле његове ставове. Туга је да се Додик, зарад сопственог интереса и опстанка на власти, лепо наместио да буде покровитељ овом беднику који би да је правде још пре више година био најурен из Српске Православне Цркве. Када сам сазнао за овај вампирски скуп јасно ми је било шта следи. Срамна је одлука да Универзитет у Бањалуци додели Зурофу звање почасног доктора наука, истом оном Зурофу који већ 15 година говори о 100.000 убијених у Јасеновцу, од којих је 40.000 Срба. Милораде, да ли те је имало срамота што си се прихватио домаћинства овог скупа??
Да ли има места нади да ће Црква и држава најурити овог шибицара и одузети му монополисане фукције када је реч о српским страдалницима? Бојим се, јако се бојим, да ће сва ова бура протутњати на друштвеним мрежама за пар дана а да ће он наставити неометан ни од кога да ради по старом.
Сутра, 13. септембра је Дан посвећен Светим јасеновачким Мученицима. Шта да им кажемо, када сутра запалимо свеће за њихове мучене душе?
Није битно шта усташки плаћеник прича у Загребу. Битно је шта о томе знају наша деца. Ми више немамо ни државу, ни образовни систем, наши званични представници су листом хохштаплери и издајници. Децу сами морамо научити истини. Не само ради истине, него због њиховог опстанка. Потомци покланих Срба морају знати шта који ветар доноси и не заносити се бајкама о кривици, о правди и бројевима. Срби нису починиоци геноцида, Срби су жртве геноцида. Сребреница није геноцид, Јасеновац јесте. Република Српска је саздана на српској, а не на туђој крви. Данашња Хрватска је настављач НДХ у сваком погледу.
То морају знати српска деца, а не да се баве лицитацијама и ценкањима. Злочин свих хрватских држава је максималан и никакво га шминкање не може смањити и релативизовати. Истребљење Срба (барем) до Дрине је трајна политика сваке хрватске државе. Константа која се не мења и која не сме бити прећутана и заборављена.
Резултате које је објавила Живановићева комисија могуће је побити само резултатима и доказима. Ако Јован мисли да је та комисија „надувала“ губитке нека коначно објави и саопшти колико је људи страдало, па да се види ко је „вјера а ко невјера“. Уосталом хоће ли то црни Јован да нас убеди да једино Срби морају све своје жртве да попишу именом и презименом, јер их у супротном није ни било, и да ли ће тај свој „научењачки“ став да прошири на све геноциде из Двадесетог века. Тј. да то начело доследно примени на све случајеве над другим народима: од Јермена, па до Јевреја.
Ватикански пожмиреп и чанколиз, кад лаж говори,своје говори…Господе,уразуми безумље гордоумних!
По законоправилу Светога Саве ОСМУДИТИ.
МИЛОШE svaka ti cast na postu!, Dusan jeste jedini covjek je ustao protiv podle revizije, koliko zam prije par godina je organizovao i protest u Beogradu za smjenu Ristica i Culibrka sa njihovih funkcija ali ocito NISTA!
I evo sem ovog hrabrog i plemenitog sajta ko je jos objavio o ovome?,pa niko!
Vec sam pisao ovde, nece nam ko narodu poci na bolje dok ne iskopamo iz tolikih jama,vrtaca i masovnih grobnica na Gradini i drugim stratistima mosti nasih Novomucenika cjelivamo i sahranimo ih kako Gospod zapovjeda.
Ajde sto nam ne daju na Jadovnu da silazimo u jame,to sami rade pod izgovorom ekoloskog projekta i prazne jame i unistavaju kosti,dokaz zlocina tako da ce na kraju jame po Hrvatskoj ostati prazne, „ciste“i onda ce reci pa vidite da je to sve bila laz.
ALI KO NAM BRANI DA ESKUMIRAMO HEKTARE MASOVNIH GROBNICA NA GRADINI,KO!!!
Komisija sa Srboljubom Zivanovicem je dokazala da je trecina tih zrtava ziva zakopana,tj u stanju kome nakon silnog udara maljem u glavu,ti su ljudi danima,sedmicama umirali kao i oni mucenici u jamam….
Sta ih je Sava odnijela,pored Nebojsine kule u Beogradu nema ni krsta a kamoli kapele,spomenika,sta su leseva tamo izvadili od 41 do 45…
I kako se objasnjava nepozivanje Gideona Grajfa,onakvog strucnjaka i covjeka koji je imao strucnog znanja ali i PUNO hrabrosti onakvu knjigu o Jasenovcu da objavi,svaka mu cast!
https://youtube.com/shorts/YVJSJ-foNnc?si=Fiu6Exn2RnoU_BEf
https://youtube.com/shorts/YVJSJ-foNnc?si=Fiu6Exn2RnoU_BEf
Срам да га буде и цео српски народ што га трпи.
Да ли постоји податак о томе ко је отац Невена Ћулибрка, сина Невенке Ћулибрк. Ако Владика Јован није Србин и по оцу, не треба се чудити његовој историјској науци.
Банална мудрост. Праштати је божански а заборављати људски. Ако је ико могао праштати то су жртве и преживели, а заборављати можемо сви остали.
И бројање жртава смеју радити само професионалци, форензичари и историчари. Помињати их треба скупа пале као борци и мученици јер су истовремено и неодвојиви и сви су наши.
Академик Крестић је у овом тексту све објаснио, кад нареди Зуроф отказује се дуго припремани научни скуп о Јасеновцу. Зато се не отказују ујдурме на којима учествује Невен.
http://sabornik.rs/index.php/pameternica/3420-otudjmanizacijisrbskihstradanjajovana-culibrka
@035″Праштати је божански а заборављати људски“
„Човек има право да прашта само ономе ко је њему лично нешто учинио…“,
само ако затражи опроштај! А ако тога нема, не може му се опростити.
Оно што нас, као народ, обавезује, појединца и заједницу , јесте да непријатеља
не мрзимо, што је први степен љубави – НЕ ВОЛИШ ГА, АЛИ ГА НЕ МРЗИШ.
То је Божија мера љубљви – не мрзети непријатеља који свесно не тражи
опроштај.
Христос каже: “Ако ти брат твој сагреши и затражи опроштај, опрости;
ако опет сагреши и затражи опроштај, опрости…“
Због тога крилатицу “опростити, али не заборавити“ треба схватити и тако
поступити – не мрзети, али и не заборавити“.
Дуг према Богу је – НЕ МРЗЕТИ, а дуг према прецима је – НЕ ЗАБОРАВИТИ!
НЕ МРЗЕТИ ЗБОГ ЉУБАВИ БОЖИЈЕ, А НЕ ЗАБОРАВИТИ ЗБОГ ПРАВДЕ БОЖИЈЕ
И ЉУБАВИ ПРЕМА ПРЕЦИМА:
Ово што ради тзв. епископ Јован (Невен) Ћулибрк је атаковање – напад на Отечество, ( прећутно одобравано од врхушке власти СПЦ) и томе се треба супроставити СВИМ СРТЕДСТВИМА.
Није проблем у овом бившем падобранцу прелетачу већ у његовом шефу Перићу који о овоме ћути, да ли да се чудимо јер се он са загребом воли јавно….
Ћулибрк је једна крајње одбојна појава. Нарочито начин на који, када се не користи излизаним црквизмима, бежи у играње улоге стереотипног „Босанског Човјека“. Што изгледа стварно функционише, штавише многи у Србији имају фетиш за тај наступ, естетику, како бих то назвао? Као лик из неког босанског ситкома или из Надреалиста? Обичан Човјек из кафане? Босански сељак? Сарајлија-Зеничанин-Височанин? Битно је да тип тај наступ користи као штит. Ако је питање незгодно иду алузије на “какви смо ми из мог краја”, шале или анегдоте, иронија.
Човек некада пожели да се нађе на неком скупу где би му могао поставити питање али се тада сети да неће добити одговор. Ја тачно знам у шта би се Ћулибрк повукао. Требало би да га новинар или саговорник на трибини упорно “притисне” али сви знамо да се то никада неће десити.
Методе истраживања из времена Србољуба Живановића данас може да замени једноставно снимање терена георадаром.Дошло би се до кубикаже гробница и оквирног броја страдалих.На који се касније додају процене о кремираним,баченим у Саву и др.
Други метод је слање стручњака и претраживање по страним архивама ако је остало још нешто да није већ уклоњено.
О празнику Мученика јасеновачких, а у контексту агресивног ревизионизма српскохрватског епископа СПЦ (и Моссада), чије име није долично нити разумно помињати ни у хришћанској беседи а камоли на Литургији (у Срба се змијама, ђаволу и његовим слугама име традиционално не помиње), желео бих да дам један конструктивни предлог – за дискретни правописни ревизионизам у духу истине.
Иако то многи неће схватити, предлог је сасвим озбиљан.
Најпре, јер је пригодан – долази на 80 година од успешног завршетка хрватског Покоља Срба и физичког заташкавања Јасеновца (и у тренутку историографског заташкавања од стране званичних институција српске државе и цркве – Музеја геноцида и надлежне епископије); као и на 30 година од коначног решења „српског питања“ у западним србским земљама које се данас зову (ND)Hrvatska. Односно на временској дистанци која допушта јасно виђење историјских збивања, стања ствари и трендова post /f/actum, по кушању плодова њихову непристрасну оцену, и разборито именовање ствари њиховим правим именом.
А затим јер је утемељен, заснован на научним основама – фактографским, историјским, филолошким, лингвистичким, психолошким и етичким аргументима.
Предлог је ово: да се у стандардном србском језику (што значи да Предлог није упућен Одбору за стандардизацију српског језика, него србском народу који је титулар и носилац србског језика), нова држава хрватског народа убудуће зове – Крвацка (Крватска).
Многи Срби већ подавно неформално користе реч Крватска (Крвати), и њено формално правописно усвајање („пиши као што говориш“) и стандардизовање не би требало да представља проблем (за Србе то јест, србонељубима, српским интелектуалцима и екуменистима-праштачима у туђе име то би био озбиљан проблем).
Елаборација, образложење:
1 У питању је земља крви, натопљена крвљу милиона. Који су заклани само зато јер нису могли ни хтели да промене истинску Веру за италијанску вечеру са јеретичким благословом, и тако постану чланови крвничког инквизиторско-језуитског клана који коље по свету већ безмало 1000 година. И део народа који у имену традиционално носи име крви (видети даље, 4), и који је као такав у домостроју папске државе задужен да као авангарда ecclesia-е militans пушта крв шизматика, подивљалих оваца које су побегле из газдиног тора.
2 То треба да постојано буде у свести сваког Србина, када год помене ту земљу или помисли на њу, стога и фонологија треба да кореспондира са семиологијом.
3 У питању је земља која заправо није историјска Хрватска, и зато је треба специфично разликовати од потоње: историјска Хрватска је мала земља географски локализована у Загорју и малом делу северозападне Далмације; оно што данас заузима Republika Hrvatska ван Хрватске су историјске србске земље, отете клањем („на србосјеку“ добијене, с NATO логистиком), У којима је од Срба остала само крв – углавном у земљи, и нешто у бившим Србима који себе данас поносно зову Hrvati (покварена крв, дегенерисана и отрована, али и то носи релевантну семантичку вредност).
4 Прво у историји записано име Хрватске, тачније етнонима по ком је Хрватска касније добила име, стоји у такозваном натпису Кнеза Бранимира (9. век, Спљет), и гласи овако: BRANIMIRO DUX CRUATORVM.
Латинска основа имена је CRU, од које је и cruor (крв, крварење, крвопролиће, убијање, клање), изведенице cruentus (крвав, крвожедан) и crudus (крвав, сиров, суров, бездушан, данас у енглеском cruel, etc;)
Што ће рећи, две ствари: да су и стари Латини знали с ким су имали посла, а и да су стари Хрвати сами поносно носили име крви. Иначе га не би записали у камену, на најстаријем-најдоњем камену свога народног бића, у најстаријој тапији „lijepe“ своје (три лијепе своје, таћније, једне Бранимирове, друге Павелићеве, треће Туђманове).
+Дигресија, овде треба приметити: Срби нису имали своју реч за крв, па кад су се доселили у европску цивилизацију из азијских степа у 7. веку, усвојили су латинску. Јесте мало необично да латини имају свега пар изведеница из те своје речи, а Срби преко 80 (у Речнику МС), али верујем да српски етимолози и историчари (на челу са Хрватом Радивојем Радићем, и Теодулијом) имају неко добро и интелигентно објашњење за тај мали парадокс (типа: кад су већ физички инвадирали, логично је да и језички инвадирају).
5 Чињеницу да сваки народ има слободу да етнониме и топониме другог народа у свом језику прилагођава властитом разумевању (компрехензији), граматици (фонетици), ономе што се зове словесност језика (инхерентна мудрост, смисленост, која одсликава карактерне специфичности народа носиоца језика), односно властитом предању, немогуће је оспорити. То струка и наука зову егзоним.
6 Топонимија, како је догматизује савремена лингвистика, као легитимна средства међујезичког трансфера топонима/етнонима укључује не само фонетски трансфер, него и такозвану народну етимологију (folk etymology). Притом, топонимија подразумева не само етимологију, него и лингвистичку еволуцију топонима, укључив и мотиве који су иза одређеног именовања места – историјске и географске аспекте.
Наше је право да фонетски трансфер топонима (политонима) Хрватска учинимо у духу властитог логоса, у србском слову и србској словесности. Понајпре, јер имамо сваку основу за то: пуну историјску, и фонетску, и етимолошку и семантичку акривију у трансферу у име Крвацка (а ако немамо ваљан мотив да земљу крви и зовемо тим именом, онда ништа).
7 И Правопис српског језика такву транскрипцију такође начелно допушта. Управо не само допушта, него је налаже. У поглављу „Прилагођено писање имена из страних живих језика (транскрипција)“, као начелни приступ/основна начела, стоји:
„У писању туђих властитих имена примењује се (као један од два поступка)…изворно писање, применљиво у латиници“. Изворно писање је, како смо видели, cru – фонетски аналогно и етимолошки и семантички идентично србском крв.
„У прилагођеном писању имена најважнији је циљ постојаност облика свих важнијих имена“. Име земље Крвацке Србима свакако спада у важнија имена, јер је тамо највећи србски град под земљом; дакле – најважнији граматички циљ ће бити испуњен када постојано стоји најстарије крватско име.
„Треба тражити да прилагођено писање остане у јасном односу према изворноме и да се од њега не удаљава више него што је неопходно“. Да, знамо да је Хрватима и Србохрватима неопходно да се ново име мало или мало више удаљи од изворног, да се Власи не досете (још планирана крварења нису окончана); али Срби, као прави традиционални традиционалисти, треба да транскрипцију чувају у јасном и непосредном односу према изворном имену, првој инскрипцији. Да поштују исконско хрватско име, речју. Јер тиме се поштује и истина – оно што је свагда исто, од искона до конца.
8 Хрвати веома инсистирају да њихов језик није српски. То значи да ни њихови лингвисти (много агилнији од српских) апсолутно немају право на примедбу како ћемо ми у свом, другом језику, учинити транскрипцију њиховог топонима.
9 Вероватно ће се становници Крвацке љутити кад такво своје име чују на србском, али и то је у сваком смислу веома добро: у најбољем случају, држаће их даље и још даље од нас (а и Србији неће дати да уђе у ЕУ док не буде граматичко-политички коректна).
У најгорем, навешће их да у будућности увећају своју србомржњу и опет и опет потврде да име заиста с правом носе („скверни нека се још скврнави“, Откровење 22:11).
У најфантастичнијем, вечно ће их подсећати на грех, што ће учинити да се можда неки од њих преуме, врате Божјем јату и добију ново, лепше име.
10 И на концу, али не најмање: будућности Србља ради. Када у некој будућој генерацији родитељи поведу децу у Крвацку на море, вероватно ће неко радознало дете питати: „А зашто се ово зове Крвацка?“. Да се, и када ревизионизам и екуменизам победе, не заборави.
Јер заборав је деменција. А деменција је болест будућности (видети пројекције СЗО). И асоцијативна мнемотехника се веома препоручује од стране неуропсихолога, као средство за унапређење менталног здравља и дуговечности. Штавише, назива се високим именом: ars memoriae.
Знам, сви вуковци, а и сви врлодобри ћаци експерти за српскохрватски, као и ентузијасти еуропског братства-јединства са прејемством из Титиног, једнодушно ће и скупа са усташама устати против овог предлога, јер је дилетантски, а предлагач је шарлатан (и расколник). Неки ће упитати Епископа Статусрерумског зашто допушта такве глупости на свом, некад еминентном, форуму, и рећи да сад али заиста часнареч одлазе.
Управо због тих сам изнео њихову властиту аргументацију – да покажу колико су доследни у својој научној принципијелности, и колико су постојани у правим ставовима.
Јер принципијелни су отприлике као браћа им Крвати, којима је у правопису записано да се „od obezvučivanja odstupa u stranim vlastitim imenima“, али газе то властито правило само кад треба да запишу реч србство (па пишу: velikosrpska agresija, ćujte srpski dobrovoljci bando ćetnici…).
А постојани кано клисурине – и верни заклетви коју су као мали свечано дали („Друже Тито, ми ти се кунемо, да са Твога Пута не скренемо!“).
Молим Одбор за стандардизацију србског језика, на челу са његовим Председником (ДБ, алијас Гремлин Грмљавина), да прими овај скромни Предлог и узме га у даљу разраду, до формалног усвајања и озваничења.
ПС
Може да буде и Крватска (или као дублет Крвацка/Крватска), али сматрам да је Крвацка адекватније: фонетски је аналогно имену Гроцка, а у тој форми је корен топонимијски (крв/крвца); у облику Крватска, корен је етноним, а знамо да нису баш сви Хрвати Крвати, најкрволочнији међу њима су бивши Срби.
Доказ данашњи: јасеновачки епископ СПЦ – спреман да прогута крв 666 тисућа Срба, само да докаже да Хрватска није Крвацка. И да покаже да је истина оно што је пијан зборио онај комунистичко-усташки непоменик: „Нисмо вас довољно поклали“.
+Свима срећно Ново лето Господње (па и несрећницима: да се сретну са Судом – истином и правдом Христа Истине, Бога Правде!)!
@Евсевије
Поштовани, у многом сте у праву гледе правилног именовања монстер-творевине Kroacije и прочих замеченија. Приметимо да је њихова (наводна) прва државa од једанаестог века била угробљена од стране Аустрије/Угарске, али се то чудовиште повампирило 1941-ве, да би се закратко притајено у оквиру ФНРЈ/СФРЈ, опет појавило 1991-ве.
Вашем уваженом писанију овде додајем још један пример недоследности, то јест лингвистичке безобразности србо-рвацких учењака, код примене правила слагања по звучности, а којим нам намећу „срПски“ уместо „срБски“.
Наиме, истовремено, њима не смета да прецизно и недвосмислено аминују „хабСбуршки“, а никако „хаПСбуршки“ или „хаБЗбуршки“. Дакле, хабСбуршки мора, али срБски не може. Ето.
ПС Да не буде забуне, Ти и ја смо на разним странама барикаде на два или три друга фронта, али смо против овог несоја чврсто на истој позицији. Дакле, негде ћемо се ћерати, а негде нећемо.
@Геронда
Ви (@Геронда) и @Евсевије сте на истој страни – срБској страни – а то
онда не може бити да сте “на разним странама барикаде на два или
три друга фронта“, јер то је неспојиво са срБским гледиштем, а
прихватљиво само са срПског гледишта.
Поново анализирамо кућу од крова, а не од темеља!
Гледамо и коментаришемо феномен/појаву/лик/деловање без разумевања процеса.
Као илустрацију невидљивог а крајње разорног деловања – и по вертикали и по хоризонтали у СВИМ сферама живота у срБским земљама – сила из наслова, навео бих познату, црну триаду: Јовица Станишић – Мирко Каранушић – Милорад Вучелић.
Гле чуда, сви из „комшилука“, али о томе би Дана Тан могао прецизније…
Дакле, појава и деловање Ћулибрка „саморођеног“ (никако да сазнамо име и порекло оца) али и Другослава загробачког као и Д. Ристића и бројних других усташких „заштитника“, је ништа друго до континуитет усташко-комуњарског УДБ-КОС деловања, анти-српског, по дефиницији, од октобра ’44. до данас.
Треба ли наводити и(ли) анализирати појаву и деловање (к)радикала, Драшковића, Милошевића… РТС-а, Пинка и Информера??
Све ово, а нажалост још МНОГО тога, огроман број спавача са „националним“ предзнаком који управо сада бивају „пробуђени“ и који излазе са иницијативама, петицијама, прогласима а све у смислу заштите и одбране… Свете УДБ-е (збирно место)!
Риба, ЗАИСТА, смрди од главе!
@Nebojsa
„I kako se objasnjava nepozivanje Gideona Grajfa“
Грајф је по СПЦијалисти Ћулибрку „циркус“, та његова СПЦијалистичка процена је и овде преношена.
циркусант
Tu je pokazana sva nasa tuga i jad jer je gospodin Grajf UNAJMLJEN OD STRANE DRZAVE SRBIJE,da da svoje strucno misljenje i uradi studiju i covjek je to temeljito odradio,samo za onu knjigu o Jasenovcu zasluzio je spomenik u centru beograda a eto ovaj vladika koji je u Izraelu spremao magistrat 7-8 godina,valjda uzivao u klimi i bavio se podobranstvom zna bolje od Grajfa i niko ga nije pozvao na odgovornost a kamoli smijenio sa funkcija vezanih za Jasenovac.
Pokusao je Dusan Bastasic,trazio njegovu smjenu i Risticevu pa nista….
Onaj Ristic za nerad jos nagradjen ministarskom titulom,kakva sramota….
Ali negirati Srboljuba Zivanovica i reci da je on manipulator i lazov,covjek koji tako nesto tvrdi mora da ode na ozbiljne psihijatrijske preglede i ispitivanja.
Sramota je nas sviju da on nosi jos i mantiji i titulu vladike…
Sporo to onaj sabor djedova sa losim prostatama i voznim parkom punim audija 8 i skupih terenaca odlucuje.
I kacavendu su tek rascinili kad su ocajni i bijesni ljudi okacili na net filmove kako se ljubi sa muskarcom,pa ga „kaznili“ tako sto je poslat u zenski manastir da ga u starosti paze i brinu se o njemu jadne monahinje.
Nekoliko trulih jabuka nas uprljase i zagadise skroz,steta….
Nekako je „skriveno“u medijima sturo objavljeno da je proslo 81 godina od operacije Halijard“, i biće obeležena u Pranjanima kod Gornjeg Milanovca.
Zar nije bolje da se ovaj vladika padobranac bavi pametniji poslovima od umanjivanja broja zrtava nasih Novomucenika?!
Evo imao je priliku da organizuje dan sjecanja na heroje Halijarda,odrzi parastos pod verdrim nebom za poginule iz ove misije, da skacu americki i srpski padobranci pa eto i on da obavi koji skok.
500 pilota je srpski narod tada spasio,vecina su bili Amerikanci, da je 5 puno bi bilo a kamoli 500…
Divna prilika za aero miting,dan sjecanja sa informativnim standovima o ovom herojskom podvigu malog naroda u okupiranoj evropi. Da se pokaze sta spaja dva naroda i na sta smo svi ponosni.
Kako mi olako prelazimo i precutkujemo ovakve podvige,da je drugi narod ovako nesto uradio tu bi bio muzej i stalna postavka i bilo bi snimljeno bar 15 filmova i serija, profesionalan web sajt sa kvalitetnom multimedijalnom sadrzinom…
Vec sam naveo primjer,vidite Prebilovce i onaj mali sajt koji uredjuju volonteri,prebilovci.net a pogledajte kako to odgovorna drzava koja postuje svoje zrtve radi: https://www.lidice-memorial.cz/en/
Govorim o malom selu u Ceskoj koje je na slican nacin kao Prebilovci sravnjeno sa zemljom i stradalo od strane Nijemaca u drugom svjetskom ratu.
Ljudi Ceska nije na drugom kraju svijeta,zar nismo mogli poslati nase mlade „historicare“ tamo na ekskurziju da uce kako se radi?!
Zaboravih Boljanic kod Doboja,moje izvinjenje,tamo su takodje u sklopu misije Halijard srpski vojnici i narod sagradili aerodrom i odatle je spaseno 60 pilota.
Evo pogledajte,jedna mermerna tabla i to je to, sta bi drugi narodi na ovom mjestu podigli,ma MAUZOLEJ!
80-to godisnjca u Boljanicu
78-godisnjica u Boljanicu
Politicari statisti i prazna obecanja kao i ona jadna ploca na Gradini i nista vise…
Ovakvi vazni datumi i godisnjice se planiraju godinu dana unaprijed a ne 2 dana prije i ajde da svratim i dam izjavu, tako rade diletanti…
Ovaj starina sa filma knjigu napisao o ovom herojskom podvigu srpskog naroda, GDJE JE BIO STAND SA NJEGOVIM KNJIGAMA?!