Испод површине имају идеологију која је старија од дневне политике и, ако се укаже прилика, могу опет бити у Бачкој. То је много реалнија могућност него што људи овде претпостављају

Фото: Shutterstock

Ово што млади Мађари замерају Орбану, ако је тачно, да продаје слику „чврсте руке“ према Западу, националног достојанства итд. док тајкунизује земљу, исто је оно што углавном млади Руси замерају Путину. Насупрот очекивањима, прилично је тешко наћи Руса који подржава Путина, јер њихова перцепција иде из правца унутрашње политике ка спољашњој, а наша се фокусира на спољашњу, коју додатно идеализује, узимајући оно што иде у прилог жељеној слици спасиоца, а одбацујући остало.

Односи са Мађарима у ери Вучић-Орбан су прилично уздигнути, мора се признати, АЛИ… Мађари су прилично националисти. Нису то гусле, битке – као код нас – већ више нешто друго. Треба времена да се разуме. Постоји покрет „64 жупаније“ који се залаже за ревизију Тријанонског споразума из 1920. након којег је Мађарска изгубила две трећине територија. Посебно треба обратити пажњу на право на мађарски пасош. Ако се изјасните да сте мађарске националности или докажете да је барем један ваш предак (отац, мајка, баба, деда, прадеда…) био мађарски држављанин или да је живео на територији Краљевине Угарске, тј. територији која је припадала Мађарској пре 1920. године (цела Војводина), после процедуре (тест из језика, историје, културе) добијате право на мађарски пасош. Зашто? Па, на пример, да би се сутра могло рећи како ту живи пуно Мађара и да се то поново узме.

Гранични полицајци се обраћају стриктно са „јо нопот“ и „багаж?“, не говоре српски (ни енглески), јер нису дужни, иако знају бар толико мало пошто раде, а углавном и живе у близини, у двојезичној средини на граници са Србијом где је огромна већина возила из Србије („ко хоће нађе начин, ко неће нађе разлог“). Скоро увек ухватим и нешто што сам назвао „мађарски бели поглед“. То је врста погледа без икаквог израза, који вас гледа хладно и аналитички, без покушаја да оствари било какав контакт на људском нивоу. Једном сам га видео и у „српском музеју“ у Сентандреји кад сам по наивности – због овог „српски“ и јер је свуда била и ћирилица около – покушао на свом језику да затражим карту. Дочекало ме је лице слично фасади с термоизолацијом. Иначе, у туристичкој брошури о Сентандреји, која се дели у хотелима у Будимпешти, пише буквално овако:

„Посетите овај рустични град уметника у којем су током историје у слози живели Мађари, Германи и Келти.“

Ко онда подиже оних пет, а раније и више, православних цркава? Мора да су Келти… (Ортодокс келтс)

Српски православни музеј у Сентандреји (Фото: Википедија)

Након претурања по стварима из гепека са гуменим рукавицама на рукама, код граничне полицајке можете приметити и благи израз гађења. Тек кад одете после до киоска да купите вињету за аутопут – па вас питају да ли желите са попустом и за Аустрију, можда схватите где је језгро свега, „белог погледа“, гумених рукавица, хладноће и дистанце које далеко превазилазе опис радног места и многих сличних утисака накупљених током година… Па они су још у „жалости“ за Аустроугарском, човече! Са благим осећајем поноса према некадашњој царевини коју су им и Раци, поред осталих, уништили, па од тада нема више оних супа с резанцима из Херенди порцелана и свега осталог уз то, све се свело на новогодишњи концерт класичне музике из Беча, са коментатором који објашњава симболику овогодишњих цветних аранжмана око бине (што један мој даљи рођак из Суботице није пропуштао).

Лична искуства су важна јер тако можете чути оно што никад не бисте на неком званичном месту. Пријатељ из војске, Мађар, руку на срце најбољи од свих у воду, стидљиво ми је рекао „како је ово овде све било њихово, до Саве и Дунава“, видело се јасно да је тако учен у кући. Ово је тачно из перспективе кратке историјске свести, дугорочније посматрано спада у културну политику, идеологију и пропаганду, а историја је нешто друго. Она каже да су Мађари у Панонску низију дошли крајем 9-ог века (у Трансилванију), а после почетком десетог овамо. Било је девет племена (Оногури = „девет стрела“, од чега је настала реч Угари) – седам угарских и два кабарска. Једно од ових седам су Међери који су наметнули име другима после. Дакле дошли су у Европу из правца Урала ПОСЛЕДЊИ од свих европских народа, и населили се на традиционално словенском простору који је и данас пун словенских топонима.

Мапа Вишеграда у Мађарској (Фото: putovanja.info)

Град у којем је столовао краљ Бела IV (у време Светог Саве) и касније Матија Корвин, изнад Будимпеште, и данас се зове Вишеград. Како чудно, не звучи много мађарски?! Имају они и Чонград (Црни град), и Ноград (Нови Град), Татабања (бања је само словенска реч), Печуј – који се у римско време звао Quinque Ecclesiae што значи Пет цркава, па је словенска варијанта била Печ, и језеро Балатон, некада Блатно језеро. Кад се приближите Будимпешти видите таблу Вармеђе Будопешт, што је заправо међа вароши, при чему је реч међа оригинално словенска. Буда (Будим) је од „вода“, због многобројних извора, прелазак в у б је врло чест, Пешта од пештере, Барања (Baranya) цела жупа на југу потиче од речи за мочвару, Тиса најдужа река је од словенске речи за дрво Тису. Градић-бања Морахалом, код границе, има као и многи други топоними тамо словенску реч „халом“ = гомила, брежуљак (холм, хлм, хум-ка, за-хум-ље). Једно од најчешћих мађарских презимена је Ковач – што је чисто словенска реч (код Пољака и Украјинаца је ковал… Ковалски, Ковалчук, Коваленко). Друго, врло често презиме је Хорват (што, кад је настало, уопште није морало да означава само етничког Хрвата у данашњем смислу). Постоје цели крајеви у Мађарској где су имена села по структури словенска, само су донекле мађаризована. Често када се у Мађарској ископа средњовековни гроб или артефакт, на њему се налази натпис на старословенском (глагољици или ћирилици), јер је словенски био лингва франка ових простора чак и у доба Арпадa (мађарских краљева). Мађарски институти ово не крију.

Откуд оволико словенских речи? Званично објашњење је да су Мађари кад су дошли ОСТАВИЛИ словенске називе да би лакше владали. Нове генетске мапе које се праве ово потврђују, може се наћи и то, имају велики проценат словенске крви (R1a, I2a), из простог разлога што су се освајачи измешали са домицилним становништвом и направили нову нацију наметнувши идентитет, језик и накнадно културу. Изворно уралско-азијско генетско наслеђе (N1c) је само око 5-10 одсто.

Из ове перспективе се види да не само да Војводина није Мађарска, већ ни Мађарска није мађарска.

Истраживање пољских археолога: Дошљаци из источне Европе настанили се у данашњој Србији прије скоро пет хиљада година

Један пријатељ је ишао у суботичку градску кућу да измени име деде кога су Хортијевци – иако се звао Ђуро – уписали као Ђерђ. Шефица га је скоро избацила рекавши: „И мог су деду у време Краљевине прекрстили из Јаноша у Јована а бабу из Ержебет у Јелисавету. За време рата мађарске власти су биле ЛЕГАЛНЕ власти“… Легалне власти које су дошле на тенковима? Дакле и новосадска рација је била легална?! Ова суботичка Градска кућа, која има витраже са Ракоцијем (подигао протестантски устанак), Хуњади Јаношем и на коју су Суботичани по наивности словенској поносни и воле тамо да се венчавају, заправо је школски пример „обележавања територије“, са циљем каснијег повратка.

Витраж Микше Рота у Градској кући у Суботици: Јанош Хуњади, Иштван Вербеци, Ференц Ракоци (Фото: balk.hu)

Мађари своја имена увек изговарају презиме па име (што заправо указује на азијско порекло јер је тако код многих азијских народа). На телевизији тамо можете чути „Орбан Виктор“ а никад Виктор Орбан.

У неким старим српским списима је чак коришћена реч „Турска“ за Угарску, Мађари су званично угро-фински народ, али су у историји провели векове у туркијском (турско-номадском) окружењу и преузели многе турске речи, по некима чак и саму реч „Мађар“. Њима је, за разлику од Османлија, успело да из Азије дођу у Европу, да освоје и задрже територију.

Читајмо историју мимо културног агит-пропа. И читајмо о Мученицима бачким. Та прича се ни по чему не разликује од прича из НДХ, потпуно исти дух и методи.

Зато, свака част Орбану као човеку, као и свим припадницима овог народа који нису идеологизовани на споменути начин, али њиховим политичарима НЕ ТРЕБА ВЕРОВАТИ, јер испод површине имају идеологију која је старија од дневне политике и колико сутра, ако се укаже прилика и буде некога да поведе акцију, могу опет бити у Бачкој. То је много реалнија могућност него што људи овде претпостављају.

Надајмо се само да то неће бити кад Дунав заледи.

Categories: Гостинска соба

Tags: Виктор Орбан, Далибор Шкорић, Мађари, Петер Мађар, Срби