Осећај нови, помало чудан / као поток који промени слив, / тек сада ја сам истински будан / тек сада свестан – и најзад жив
Ноћ под Острогом (Извор: Фејсбук)
Ту, покрај ћивота, испод стења
скрушено стојим, ја грешни раб,
запљуснут валом отрежњења
колико сам ситан, јадан и слаб.
Све моје бриге досадашње
ил ситне среће – ко за њих мари?
Сваки ми корак препун плашње
за свакодневне, приземне ствари,
Са чиме ми се душа рве
и спокоја се лишава њеног,
о, како су то сићушне мрве
спрам оног правог, ванвременог!
И, ту се скида, попут крљушти
скорела краста, и сама спада
и, док се копрена заблуда љушти
питам се: како живех до сада?
Неки се трнци уз леђа пењу
док ми топлина образе жари,
да ли сам у неком магновењу
– или се тек будим у ствари?
Осећај нови, помало чудан
као поток који промени слив,
тек сада ја сам истински будан
тек сада свестан – и најзад жив.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар