Руски рат се завршава само као на овој фотографији. Сад, или за годину дана, или за десет година, или за сто година
Захар Прилепин у Донбасу (Фото: Виктор Гусеинов/Комсомольской правды)
Радите, браћо.
Руски рат се завршава само као на овој фотографији.
Сад, или за годину дана, или за десет година, или за сто година.
Извор: Телеграм канал З. Прилепина
Никакав Американац на свету, никакав Енглез на свету, никакав Француз на свету никад није дао нити ће дати Русима ни победу, ни пола победе, ни четвртину.
Да ли су преговори неопходни?
Наравно.
Путин: До сукоба у Украјини не би дошло да је Трамп био председник САД
Преговори су просто позадина рата која ће фиксирати нашу победу у случају победе или пораз у случају пораза.
Ништа друго преговори не фиксирају.
Фиксира само руска застава изнад Рајхстага.
Архивска фотографија
Опрема: Стање ствари
(Телеграм канал З. Прилепина; превео Ж. Никчевић)
Categories: Гостинска соба
Највећи део руског ратовања, као и сваког другог ратовања окончавао се разним кингресима, преговорима и намирењима. И када је Русија била победничка сила а и онда када би бивала поражена, на Криму, у Манџурији или у Првом светском рату.
Занимљиво је да је у једном од споменутих ратова посредник у мировним преговорима био ондашњи амерички председник Теди Рузвелт, те је за ту своју дипломатску услугу добио Нобелову награду за мир.
Руско виђење сопствене историје претерано је изобличено јавним сећањем на Други светски рат; има у руској повести много различних догађаја.
@Милош М. То је тачно, Русија има дугу историју и много ратова за собом и нису сви ти ратови били на „живот и смрт“ државе, али овај рат се са једне преставља као борба за спас Русије против Запада а са друге као војна операција која не изискује тотално ангажовање свих ресурса и оптшу мобилизацију.
Ово је доста тешка ситуација јер и у случају да Русија тотално освоји Украјину у шта сумњам, добила би изузетно непријатељски настројено становништво.
Мој пок. отац био је највећи антикомунист и русофоб кога сам упознао у свом животу. Али више од сто пута ми је понављао – да би ми ушло у „мали мозак“: „Сине, да нема тих (ужасних) Руса, нас Србе би западњаци – СВЕ ПОУБИЈАЛИ као што су то учинили у Јасеновцу и ЈОШ ГОРЕ.“
Идемо даље. Рекоше Срби.
Давајте даље. Рекоше Руси.
Србска Војска. Брани Мајку Србију.
Руска Војска. Брани Родину Русију.
Питање је вековно. „Тко“ то тамо НАПАДА
Мајку Србију или „ко“ то тамо НАПАДА Родину Русију ???
И у „миру“ и у „рату“.
Стално и упорно.
На сваки начин.
„Тко“ или „ко“ ?
„Нитко“ или „нико“ ?
„Сватко“ или „свако“ ?
Или једноставно речено НИТКОВИ.
Одговори се налазе на старим црно-белим аналогним фотографијама са почетка прошлог века и за Србску Војску и за Руску Војску.
Потврђени исти одговори се налазе на старим црно-белим аналогним фотографијама и новим колорним аналогним фотографијама са средине прошлог века и за Србску Војску и за Руску Војску.
Исти одговори се налазе на новим колорним дигиталним фотографијама са краја прошлог века и почетка овог века и за Србску Војску и за Руску Војску.
Црно-беле фотографије говоре СВЕ језике
ЋУТЕЋИ већ више од једног ВЕКА за ОНЕ који ВИДЕ како и на који начин су снимљене и у којим земљама су направљене да ПОНОВО проговоре у новом веку у колору на ДВА дигитална језика са ДВЕ дрон-дигиталне војске и ДВЕ дигиталне исте приче о понављању вековног питања :
И у црно-белој техници.
И у колор-дигиталној техници.
Тко су ТО ти НИТКОВИ ?
За ОНЕ који не ВИДЕ.
@Jovan T Добаро део необичности текућег ратног сукоба проистиче отуда што нико није баш сигуран шта би хтео да постигне; ипак обитавамо у постмодерном времену.