Од сусрета са Христом нема важније ствари, / иди срећан и благодари, / на трпези са Господом где има свега, / чисте љубави без гордости и ега
поезија
Зоран Старчевић: Ђаволи покров кроје
„Боже, у крову се излегли ђаволи!“ / Осмех се диже и нежно руку пусти, / Већ грлим празнину, и она боли, / Где је светлела, црни облаци густи, / Боже, видиш ли, кров срушише ђаволи
Јовица Тишма: Тврдоглава глава Вахана Сукиасјана
О! Како земља слатко мирише! / Запева глава из горког блата. / Може се живети и без живота. / Али не може без Арарата!
Витомир Пушоњић: Страх ме опет хвата од усрећитеља (избор из поезије)
Историја опет на ногама клеца / Под теретом мука и прастарих жеља / Да још боље живе наша драга деца / Страх ме опет хвата од усрећитеља
Андреја Мирицки: Свети апостол Тома – Томиндан
Благо оном ко не види, / чистог срца веру да утврди, / таквима је Богом дано / на Небу место одабрано
Бојан Ђукановић: Младић и море
Да новога себе гледа млади старац врли / У миру смо поодавно, то је оно главно / Крв си ми на сламку пио када бејах дете / Сад Косово очекујем, а Косово равно
Александар Савићевић: Слава Ти Господе
Хвала Ти Господе на сваком дану, / моја је ништа за Твоју рану, / Теби су нанете претешке боли, / а Твоје срце још увек нас воли
Драган Хамовић: Папагаји
У Аргентини – буна папагаја… / Шуме у брдима свуд посечене, / Нема ни гране да се пристане, / Поликолорне птице спречене / Да организују ланац исхране
Зоран Старчевић: Хриди Христа
Репати реже, дахћу од друма, / осмехом леда покрију лице, / Сатрапи грозни и силе грдне, / у жадном жару лукавци луди, / сламају судно о Христа хриди
Алекса Шантић: Не чува се тако образ и поштење
Не чува се тако образ и поштење! / Ко хоће да народ и води и брани, / Тај у души вјечно мушки понос храни, – / Он не пузи, он се уз Голготу пење
Невена Милосављевић: Преображење
Јер нама бескрајни, / страшни свемир / Теби је само прах на длану, / а Твоје Преображење / наша је узданица, / наше је Спасење
Невена Милосављевић: Косово – кућа за птице
Ако си се родио на Косову / И с њега одеш, и оно ће поћи с тобом / Да те, кад залуташ, подсећа где ти је дом / На Косову – у твојој кући за птице
Зоран Старчевић: Низ вечну љубав
Падну у зелене загрљаје воде, / и тону, у вечност вира одлазећи, / као срце кад без збогом једном оде, / а хтело је само љубити и тећи
Зоран Старчевић: Служба Старца од задруге
Крепиш рамена, грама не просу, / захвалан земљи, свакоме зрну / шајкачом бришеш са чела росу, / седам грашки за погачу црну
Мирјана Булатовић: Риза
Руска монахиња / свукла је црну ризу / и у тај покривач / Христове љубави / скрила осуђеницу, / која је брзо / напустила тамницу
Срђан Шљукић: Јадар
Неће, Швабо, ово лако проћи / Неће лако, нити ће икако / Србадија листом је противна / Рио Тинто да види не може / Џабе теби сви политичари / Није Јадар ничија прћија
Снежана Костић: Колико до краја?
И Мајку Природу на крст разапесмо. / Вилу младу у изнурену старицу претворисмо. / Косе јој увеле, / Она би још да нас милује
Зоран Старчевић: Светлост у огледалу
Пусти се, падни пуна Сунца и сласти / ако за те не дођу руке из раја, / из Тебе ће светлост са Небеса расти
Снежана Костић: Стремљење
Од доста до Поста, / од незнанца до Госта, / да се, пред Христом, пребројимо / колико нас оста
Снежана Костић: Војсци кнеза Лазара
Зар уистину / то Зрно Зарно / што нам даровасте / загубисмо, / ту Зору Часну / угасисмо, / зар уистину / вас, Богом Озарене, / издасмо?!
Зоран Старчевић: Сол Солуна; Скадар
Документи праве историје налазе се, уз археологију и генетику, у лингвистици и књижевним облицима народне књижевности: примери су пословица „У Солуну динар сомун, до Солуна сто сомуна“ и песма „Зидање Скадра“
Зоран Старчевић: Влади Мир
Загрљени тврдо, срцем од тескобе, / по Сибиру браћа судбу света кроје, / у одбрани блага од ових што робе, / можда буде трачак светла за нас двоје
Снежана Костић: Мислите прошло је?
Стајаћете у строју / и бићете сви на броју, / ал’ се тада неће лицитирати / и неће се амнестирати…
Јелена Ковачевић: Звона звоне од девет до шеснаест и тридесет
А ако ми те отму и закопају под земљу, не брини, / још ноћас ћу доћи и земљу раскопаћу / и себе ћу са тобом затрпати у сандук, / па под земљу и ових десет венаца са ћириличним тракама
Невена Милосављевић: Наше сузе се не броје
Наше жртве немају резолуције. / Наше истине нико не признаје. / Наше историје не пишу победници. / Наше ципеле нико није пробао. / Наше окове нико ослободио. / Наше молитве нико услишио
Зоран Старчевић: Упали свећу
Кад скрше светло у помрчину, / и Сина опет гоне распећу, / не грди племе, не куни тмину, / бар једну танку упали свећу
Матија Бећковић: Духовна вертикала
Зашто ми поред раскошних џамија / Синагога Пагода Катедрала / Правимо фаму и надувавамо / Наше цркве и манастире / По заскоцима и пустолинама/ Поготову оне по Косову и Метохији
Ђорђо Сладоје: Позив да се одустане од одустајања
Безнађе је, уосталом, велики и тешко опростив гријех. Зар није лијепо речено – нада нам је дата због оних без наде, каже Ђорђо Сладоје, песник незаслађеног света, заробљен бескрајем
Зоран Старчевић: Врзина у Метоху винском
Дасмо ти траву, сунце на стени, / расти од мора па све до Дрима, / ал виноград припада мени, /вину, деци и славним прецима
Зоран Старчевић: Писмо из Колевке
Не тужите свикли смо на борбу / док је земље месићемо хлеба / за Род главу стависмо у торбу / и век да бдимо где неман вреба
Зоран Старчевић: За гриву се држећи, круг
А кад једном, место сјајна света, / само срцем видиш своје село, / то те назад зову обојица, / Ускок Иво и Мали Радојица, / где и они да одмориш тело
Бранислав Матић: Мамац
Знам да робове збуњује слобода, / но зар стварно мислите / да ме од ове руже, са ове пучине, / у ту шарену тамницу врате / ваше тужне трице и кучине
Снежана Костић: Опрости нам, Господе!
Помиловао их је / по коси, / чекајући стрпљиво / да помилује и нас, / и врати нам, / покајанима, / Косово
Невена Милосављевић: Векови нека суде
Векови нека суде / Ал‘ небеском правдом / С нама ил‘ без нас / Свануће нова зора / Тад Јудине мајке / Лиће најгорче сузе
Новица Тадић: Политичари
Траже нам коже / за њихове чизме и рукавице / На то се своде / сва та лажљива казивања