И Мајку Природу на крст разапесмо. / Вилу младу у изнурену старицу претворисмо. / Косе јој увеле, / Она би још да нас милује

Унутрашњост храма св. Јована Владимира у Бару (Фото: Стање ствари)

Сањах ноћас
Мајку Природу.

И Њу на крст разапесмо.
Вилу младу у изнурену старицу претворисмо.

Косе јој увеле,
Она би још да нас милује…

Груди јој пресахле,
још би да нам даје сокове…

Материцу јој покидасмо,
Она би да нам рађа…

И да нас порађа.

Снежана Костић: Стремљење

Утробе извађене,
са крста шапуће:
„Опрости им, Боже. Не знају шта чине.“

Опрости нам, Боже, не знамо шта чинимо.

Не знамо?

Има ли међу разбојницима Разбојника?
Оног једног који ће са крста, бар на шапат Њен,
молитвом узвратити?

Тихо је у сну
фијукао ветар…

Нигде никога.

Један је сребрни облак
над Јадар
небеске сузе донео…

Падоше капи
у прашину пустаре…

Нигде никога.

Седам је Стрела
кроз ваздух пролетело…

Свемајка Мајци у помоћ притече.

Срца злонамерна да стрелама умекне.

Још невидљиву, миомирис је одаде…

Умекшање злих срца, седмострелна (Фото: Стање ствари)

Клекох, посматрајући немо…

Следећи је облак био златан.
На њему Она, Умножитељка жита.

Зрацима Сунца обасјана,
да опет засеје жито у пољима.
И љубав у нама.

Да хлеб наш НАДСУШТНИ дâ нам данас.

Да Отац нам опрости дугове наше.

Умножитељка жита, рад Марије Марковић Ђинђић

Дечји се зачу плач…

Долазиш, Господе, опет међу нас?

У неисказивој красоти,
небо озари Млекопитатељница.

Да заљуља колевке,
да млеко нам опет потекне.

Млекопитатељница

На крају, Тројеручица.

И трећу нам руку дарује,
да чувамо Светосавље,
да славимо Православље.

Богородица Тројеручица (Извор: РТС)

Узносимо Уздарје…

Будим се.

Где смо тачно у овој причи стали, Господе?

Колико до краја?

П. С.

С најдубљом благодарношћу:
монаху из Дечана – за Тројеручицу; мојој Марији, иконописцу – за Умножитељку жита; Градимиру, њеном супругу – за Млекопитатељницу; Александру, саборцу – за Умекшање злих срца.

Categories: Гостинска соба

Tags: Јадар, Марија Марковић Ђинђић, Снежана Костић, поезија