Знам да робове збуњује слобода, / но зар стварно мислите / да ме од ове руже, са ове пучине, / у ту шарену тамницу врате / ваше тужне трице и кучине

Илустрација: Jarek Puczel, „Reflection“, 2023. (Извор: ФБ М. Јефтимијевић Михајловић)

Залуд вам мамци, залуд рачунице.
Не треба ми.

Довољна ми је светлост овог дана
и моја река, сребрна нит
што кроз поља и шуме блиста,
шетачке ципеле и три чиста листа,
корица хлеба, напрстак вина,
глас из далека од оца и сина.

Довољна ми је шака воде са студенца,
и мирис трава, лети, у сутонима,
сви они кораци по давним градовима
и бљесак белине, под велом, у недрима.

Знам да робове збуњује слобода,
но зар стварно мислите
да ме од ове руже, са ове пучине,
у ту шарену тамницу врате
ваше тужне трице и кучине?

„Хиперборејски летопис“, 2015.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Марије Јефтимијевић Михајловић)

Прочитајте још

• Бранислав Матић: Патуљак
• Из збирке Бранислава Матића „Острво“
• „Благослови” Бранислава Матића

Categories: Гостинска соба

Tags: Бранислав Матић, Марија Јефтимијевић Михајловић, поезија