Док неко не клекне у Јасеновцу у име хрватске државе, нема опроста. Ја филмом „Дјеца Козаре“ скидам усташку кошуљу са себе, рекао познати режисер
Лордан Зафрановић (Фото: Танјуг/Страхиња Аћимовић)
Историја ми служи да говорим о времену данас, о властитом народу који је направио ужасно зло. Филм је мој алат да кажем – Опростите у име мог народа. Док неко не клекне у Јасеновцу у име хрватске државе, нема опроста. Ја овим филмом скидам усташку кошуљу са себе, рекао је редитељ Лордан Зафрановић.
Редитељ филмова „Окупација у 26 слика“, „Пад Италије“, „Муке по Мати“, „Крв и пепео Јасеновца“, тренутно монтира ново остварење „Дјеца Козаре“ (Златни рез 42) о логору Јасеновац, а данас је одржао на ФЕСТ-у мастер клас на коме је говорио о начину снимања, теми зла којој је посветио готово читав свој опус, страдању редитеља током политичких превирања и односима у региону данас.
„Ми смо врста патника унутар цивилизације која није слободна и ја уз помоћ филма покушавам да изађем из тога. Мени је филм од 1961. године пријатељ који ми даје одговоре на оно што ме интересује. Када нешто желим да испитам, укључим камеру. Ми филмски уметници смо увек као у војној формацији, у својеврсном опсадном стању и без генералског става не можете да се изборите са, рецимо, 175 глумаца колико их имам у новом филму“, истакао је познати синеаста.
Јасеновац – болна тема читаве Европе
Од осамдесетих година чека на филм „Дјеца Козаре“ и са великом упорношћу је стигао до осам сати снимљеног материјала који сада треба да претвори у два – два и по сата играног остварења:
„Тема зла и тема Јасеновца јесте велика одговорност не само због овог народа у коме нема фамилије без тих стравичних несрећа, то је болна тема читавог овог подручја па и целе Европе“.
Зафрановић се присетио своје прве посете Јасеновцу:
„Ми о Јасеновцу нисмо имали појма. Комунистичка власт је због братства и јединства то скривала и ја сам случајно дошао до тог подручја. Снимали смо документарац и ушао сам у тај логор. Седам – осам дана смо били болесни од свега тога што је човек тамо починио. Радио сам тада ‘Муке по Мати’, социјалне филмове и онда сам решио да морам да ставим филм у службу истраживања тог зла, јер нема друге теме. И онда је почела мучна и опасна игра са том темом јер су разне стране имале потпуно супротно становиште“.
Ништа се није променило
Признао је да га од тада та тема не напушта:
„Годинама сам истраживао Јасеновац и доста сам страдао и због документарца о Јасеновцу и осталих филмова које сам радио. Морао сам да променим државу и дан данас немам своју земљу. Сматрам да се ништа није променило од 1941/1942. и мислим да су у мом филму дијалози појединих ђавола рата, који су на моменте врло симпатични и драги, а онда стравични, убојитији од било ког ножа унутар неке сцене“.
Из угла данашњег тренутка Зафрановић размишља да на уштрб призора зла примат да дијалозима „због савремености о чему ти јунаци говоре, о држави и државама“:
„Ја се у овом филму бавим темом на који начин се развија зло код најобичнијих људи. Шта је то што зло покрене у појединцу и шта га покрене масовно? Ја сам био сведок 1991. године да су моји суседи – мали трговци, породични људи – обукли униформу, променили се и постали зли. Ако успемо да се то препозна у овом филму, ми смо направили велики корак напред. Сви су добри у почетку и све се брзо окрене“.
Наглашава да његов филм може да се одвија данас у било ком граду:
„Имам један кадар у коме онај који веша жене, говори да ће бити створитељ слободне Европе. Ја схватим да је слободна Европа у жици, да смо ми сви унутар жице. Овај филм, када скинете жицу, може се дешавати у сваком граду, свакој улици, у сваком стану. Говоримо о људима. Када сам видео документацију осетио сам се пониженим што припадам људском роду због зла које је направљено и метода којим се зло спроводи, а чине га наши мали суседи“.
Терен за зло је спреман
Примећује да зло траје генерацијама:
„Двадесети век је почетак ударничке пропаганде, мржње и изазивања зла. Остале су страховите ране, међу којима је и Јасеновац, које оптерећују генерације и генерације. То је будуће зло. Није убод ножа само када је почињен, већ расте са годинама, од уста до уста, стварањем митова. Употребом тих митова у пропагандне сврхе залуђују се читави народи и само је довољан мали фитиљ и све креће. Погледајте те фудбалске утакмице. То је на танкој жици да пукне. Пуцало је и 1991, али сада је ситуација некако спремна. Терен за зло је спреман“.
Лордан Зафрановић на ФЕСТ-у (Фото: Танјуг/Страхиња Аћимовић)
Очекује да ће „Дјеца Козаре“ изазвати бурне реакције, али га то не брине:
„Важно ми је да се направи филм о времену данас. То је савремени филм о стању духа данас, о опасности које се могу десити преко ноћи и данас. Историја ми служи да бих говорио о времену у коме живим, о својим страховима. Ја говорим о свом властитом народу који је у једном тренутку починио ужасно зло. Ја сам сведок тог зла, а имам алат који се зове филм и који покушавам употребити да бих рекао – ‘Опростите у име мог народа, свесни смо тога шта смо направили’. Док неко не клекне у Јасеновцу у име хрватске државе, нема опроста. То хоћу да кажем. Ја скидам усташку кошуљу са себе преко овог филма. Ја немам другог алата, ја нисам политичар. Ја руководство Хрватске стално на то подсећам где год могу, али нешто је ту запело од 1945. и то стоји стално. Овај филм је мали прилог у име мог народа, који ме је школовао, па је ред и да му нешто вратим, ако могу“.
Зафрановић је рекао да после овог филма нема даље, јер не постоји веће теме од Јасеновца:
„Мислим да ово може да буде завршни ударац са моје стране. Неко ће можда наставити након тога, али ја више не. Нема шта више ни у форми ни у теми. Сва енергија је ушла у овај филм и он ће трајати наредних сто година“.
Марија Јаковљевић
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Памтим добро да је Зафрановић у својим пређашњим филмовима снимао како равногорци кољу децу. Видићемо у овом новом да ли је напредовао и изашао бар мало из партизанштине комунистичке. И даље је циљ комуниста: изједначавање равногораца и павелићеваца. Живо ме занима да ли се Зафрановић бар од тога очистио.
“ Ја говорим о ( свом народу ) својим властитим УСТАШАМА који су у једном тренутку починили ужасно зло. И тренутак прије тога, са почетка вијека. И у тренутку са конца вијека двадесетог. И јопет ће га починити. Нама, усташама, ускраћено је покајање. По нашој вољи и Господњем допуштењу. Стога ћемо ужасни чин поновити. Јопет над Србљем Светосавским. Зато хоћу да се испишем из УСТАША, римокатоличног, дијаболичног крда, и да се упишем у Србље мученичко, ПОКАЈАЊЕМ и СВЕВРЕМЕНИМ филмом о ИСТИНИ. Савремени филм, то је тек углађена језуитска подлост… Дела овако, Лордане, да ти филм погледам…
Још увек, и после неких 40 година, још увек се најежим од ужаса кад се сетим сцене из Окупације у 26 слика где усташа ножем одсеца дојку жени….сцена у аутобусу. Од целог филма сећам се само тога.
,,Bez pokajanja nema Spasenja,, to je glavna poruka iza koje se sve uopstava,relativizuje,ujednačava.Tako sektasi navedu neku rečenicu iz Svetog Pisma i posle pričaju neke gluposti.Hrvati su se odrekli Srpske Vere Pravoslavne i Srpskog Imena i zato im duša ne miruje.Fizickim uništenjem Srba su hteli duše svoje cemerne da umire ali to nije moguće bez istinskog pokajanja.Osecaju dolazak Suda Pravednog a užas postaje sve veći.Iskreno verujem da Žrtve Pravednika placu zbog muka koje čekaju zločince.
„Памтим добро да је Зафрановић у својим пређашњим филмовима снимао како равногорци кољу децу“.
Znači da je snimao istinito:
Лордан је можда и исправан, али чак и да „неко“ од Хрвата клекне у Јасеновцу или било где, ништа се неће променити. Што се мене тиче, нити заборављам, нити праштам. Хрвати морају доживети судбину Немаца и трајно остати под туђом контролом. Више пута су доказали да нису достојни државе.
Лаж је да су Хрвати у једном тренутку починили ужасан злочин. Истина је да они злочин не престају да чине. Истина је да се њихове младе генерације васпитавају да мрзе и да убијају. Истина је, наравно, и да Срби васпитавају своју децу тако да знају ко су Хрвати, без обзира што школски систем то забрањује. Истина је да је само питање времена кад ће доћи до новог клања. Не треба бежати од те истине, него се треба спремати за њу. Значи, нема заборава, нема праштања. Али има правичне освете. Часне, српске, војничке. Освете која ће елиминисати државу Хрватску, а Хрвате обуздати. Јер они су као ватра – добре слуге и зли господари.
Не треба ћутати о овоме, јер хрватска посвећеност злу не зависи од тога. Треба јавно рећи шта их чека. Као што Амери и Руси знају шта бива ако крене њихов директан сукоб.
Теорија да су Хрвати и усташе два сасвим одвојена појма је иста као теорија да црне и беле овце нису исте у свом бићу.
Када се напуним гордости и поцрним,увек jе неко други крив.То je нечисти дух лажи (прелести)коjи не да човеку да се покаjе и врати на ,,пут за Jeрусалим.,,
Danas u ,,Nedelju budnog sina,,Crkva nas opominje da se vratimo Ocu koga smo ostavili.To je u duhovnoj ravni glavno.Kada ne poslušamo Majku Crkvu u političkoj ravni stradamo od raznih ,grabljivica,, i ,,vukova,,jer smo odbacili Svemogućeg Boga Oca.Ostaje nam još uvek mogućnost da se kroz pokajanje vratimo,,domu Oca svog.,,Šta će drugi raditi ,mi ne odlučujemo .Reci Gospoda našeg Isusa Hrista,,Bez Mene ne možete činiti ništa,,se odnose na sve ljude svih vremena.,,Ko ima uši da čuje, neka čuje.,,
.
NickTheBlack свака вам част кад још има будала који верују комунистичким баљезгаријама.Моји су из заоадне Србје ,која је била доминатно четничка и нико не зна да су клали децу.Дао бих вам медаљу за поквареност.
Добро зна Лордан шта ради. Под патронатом врха СПЦ и српског буџета с обе стране Дрине ето нама филма са групом злих усташа, српским мученицима и хрватским народом који спашава Србе ризикујући своје животе. Како Лордан зна да наплати своје услуге додаће Срби још који милион евра. Јер, треба убедити Србе како су Хрвати србољуби, осим оних пар стотина усташа, који су побили нешто мало православних побуњеника.
Лордан Зафрановић је Хрват. Хрват који је унутрашњим бићем спознао ЗЛО које је посјело (скоро) цјелокупни Хрватски народ. А као остварен и ПРОБУЂЕН човјек, он је свјестан да зло не може донијети ДОБРО. Зна да БЕЗ ПОКАЈАЊА НЕМА СПАСЕЊА.
Наравно да и он робује неким клишеима, односно калупима испод којих је формиран.
Ми Срби, не можемо и не требамо очекивати да Зафрановић пређе на Православље, да се замонаши и да оде на Свету Гору.
Зафрановић, као и Иван Горан Ковачић, има своја идеолошка усмјерења. Та усмјерења се многима од нас можда и не свиђају. Али нико не би требао порицати њихову људскост и њихову храброст у супростављању злу. Јер зло прво треба разокрити.Освијетлити га као жохара (бубашвабу), који се само у МРАКУ НЕЗНАЊА осјећа свој на своме.
„Лијепа њихова“ ужива у делириум тременсу „тисућљетне уљудбе“. У пијанству најцрње ноћи. Фрагменте тог дубоког мрака су освијетлили Лордан Зафрановић, Иван Горан Ковачић, а поготово Виктор Новак. Три искре у мрклој ноћи.
Премало их је, али су зато вреднији. Јер дају контраст помрачењу људскости њиховог окружења.
Драги моји Срби, упоредите ову тројицу Хрвата са нпр. „владиком“ Јованом Ћулибрком, „Мишином“ Ђурићем или Дејаном Ристићем.
Или „Његовом Светошћу“ који јавно воли, љуби и грли тај мрак.
Зато, погледајмо у наше двориште, прије него пљунемо преко плота.
Član ravnogorskog centralnog nacionalnog komiteta i predratni član demokratske stranke Branislav Ivković tokom obilaska sreza piše u svom izveštaju komitetu sledeće:
„Major g. Trifković sa njegovim „Zekom“ i drugim sličnim saradnicima ubili su u srezu Posavskom masu ljudi, žena, staraca pa čak i male dece, koja ne mogu ni za šta biti krivi ni Bogu ni ljudima. Vrhunac zločinstva ovih ljudi predstavlja zločin koji su izvršili u noći između 20. i 21. decembra 1943. godine u selu Vraniću.(Odluka doneta u Jasenku, u kući Dragoljuba Stančića zv. „Toče“ na satanku Trifkovića, Đorđevića, Marinkovića i „Zeke“). Te noći su zašli od kuće do kuće i poubijali cele familije, počev od starca i starica pa do deteta od nekoliko meseci u kolevci. Samo u ovom jednom selu ubili su oko 75 lica.
Izveštaj žandarma posle uviđaja sa lica mesta podnet Nedićevim vlastima:
U noći 20./21. decembar 1943. godine četnici D. M. poubijali su ova lica, (navodeći svakog poimence po godinama starosti) i to na taj način, što su starije ubili iz puške, a mlađe klali.
Poubijane familije u selu Vraniću i ubijeni Obrad Lazić u Boždarevcu opljačkani su tako da su njihovi srodnici jedva imali u čemu da ih sahrane.
Svakome onome ko ma šta prigovori odmah prete ubistvom.“
Veselin Kuzmanović pratilac spasoja Drenjanina se 1991. vratio iz emigracije u Mislodjin kod Obrenovca i pristao da govori za film Ivana Mandića „Problem Percepcije“ uz napomenu da je on samo bio prisutan i da nije svojeručno klao nikoga.
Milan Filipović, litijaš i nemač pojma:
„Моји су из заоадне Србје ,која је била доминатно четничка и нико не зна да су клали децу“.
Ja sam iz zapadne Srbije i znam dosta ljudi koji su svesni da su klali decu. Ako budem u prilici da posetim „zaoadnu Srbju“ poneću bukvar jer očito vapite za takvim štivom.
„свака вам част кад још има будала који верују комунистичким баљезгаријама“.
Stvar je u tome da komunisti jedini nisu imali pristup Vraniću, njihova jedina „krivica“ je što su na litijašku žalost sačuvali četničke i nedićevske arhive o ovom nedelu.
Koме то сметаjу Литиje?!Видим не смета вам(брозовичи)када,,клет,,пише школски програм за нашу деца и унучад.Колико видим нема код вас(глобалиста антихриста)грешке .Ви би да наставите где су ваши стали.Нема шансе више да Србе пецате на те форе са све нато булументом.Видимо се на ,,Страшно Суду.,,Све наjлепше за осми март.
„Ја говорим о свом властитом народу који је у једном тренутку починио ужасно зло. Ја сам сведок тог зла, а имам алат који се зове филм и који покушавам употребити да бих рекао – ‘Опростите у име мог народа, свесни смо тога шта смо направили’. Док неко не клекне у Јасеновцу у име хрватске државе, нема опроста. То хоћу да кажем. Ја скидам усташку кошуљу са себе преко овог филма.“
Пре три године у Јасеновцу (а и у другим приликама – беседама, интервјуима…) патр. Порфирије је рекао:
„Они који су чинили ове злочине нису припадници ниједног народа и на овом месту је најбоље ћутати…Они људи који су овде учинили најмонструознија зла су се исписали из сваког народа.“
http://www.nspm.rs/hronika/patrijarh-porfirije-u-poseti-manastiru-jasenovac.html
Видим да постоје и они који су скептични према Зафрановићу. Не знам да ли су у праву, нисам се много бавио његовим „ликом и делом“. Видећемо ускоро, када филм буде завршен. Али оно што је рекао, ако је искренно, поштујем. И верујем да би патр. Порфирије имао користи од разговора са Хрватом Лорданом. Више него од разговора са Пилселом, човеком који важи за патријарховог пријатеља (неки чак говоре да му је и саветник), а који континуирано говори о томе да је „мит“ када се говори о 700.000 убијених у Јасеновцу. Године 2015, гостујући у емисији код Марића, рекао је да се 700.000 никад нје догодило, и да он верује „званичним бројкама Меморијалног парка (парка???) Јасеновац о осамдесет и неколико хиљада регистрираних особа, плус – минус 5%“.
Драги моj Србине,твог уjака знам у Духу и веруjeм да си наш.Само имам jeдну примедбу,,Ни добро без Христа ниjе добро.,,рече Фjoдор Мученик а посведочише Свети.
Пилселова тврдња о „осамдесет и неколико хиљада“ српских жртава у Јасеновцу је у видеу из моје прве поруке на 1:05:05
На Хришћанину је да критику упути ка себи, да деконструише властите идоле, властите пројекције, истовремено одржавајући став бескомпромисне отворености и добродошлице Другом. Тај зликовац којег пројектујемо на свог суседа је на крају само наше огледало.
И Зафрановић и Патријарх Порфирије дакле аутентично ходе Христовом уском стазом…
@ Laza
На хришћанину је да бескомпромисно чува истину своје вере и да воли своје непријатеље. Личне. Или како вели св. Филарет Московски:
„Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири.“
Христос није говорио само о љубави. Говорио је и да будемо безазлени као голубови, али и мудри као змије (Патријарх Павле то објашњава овако: „Да не би нам ум прешао у злоћу, а доброта да не би прешла у глупост, треба сјединити и ум и доброту“).
Говорио је Христос и да не треба бацати бисер пред свиње, и да апостоли, ако их не приме, отресу прах са ногу својих као знак онима који их нису примили…Много тога је Господ говорио. Треба Еванђеље сагледавати интегрално, не парцијално.
Да су светитељи критику упућивали само себи, никад се нико од њих не би борио ни против извртања истина вере, ни против непријатеља њихове земаљске отаџбине. Нити би икад био сазван иједан помесни или Васељенски сабор за одбрану православне вере, нити би кривоверје било анатемисано.
Та „бескомпромисна отвореност и добродошлица за Другог“ неодољиво ме асоцира на екuменизам. А опитни православни свеци и теолози (међу њима св. Јустин, Димитрије Станилое, св. Јован Шангајски, св. Серафим Собољев, св. Пајсије Светогорац, св. Јефрем Катунакијски, св. Гаврило Грузијски…) екуменизам сматрају великом духовном преваром/јересју, док неки други – Вартоломеј фанарски, Јован Зизиулас и сви од реда фанарски достојанственици и теолози, као и многи у другим помесним Црквама, па и у нашој, екуменизам сматрају врхунском вредношћу коју данас треба бранити и промовисати.
Однос према екуменизму је и важан филтер (има их још) који показује да ли је неко на широком или уском путу.
Лепо и истинито написано.
губите бре време дискутујући о Саборима на фону једног Хрвата. Који је рекао мутаво неопредељено као сва му нација ”док се НЕКО” не клекне итд. Шта бре неко? Има све да их доведемо да клече. А онда да репатријацију наплатимо. Биће сиромашни као кајкавци, или оне усташе херцеговци. А Онда ћемо размислити дал ћемо Загреб преименовати у Загроб, с одговарајућим урбанистичким интервенцијама. Тако ће бити на крају са свим српским злотворима, свуда. Треба то да знају. Божанска економија карања иде кроз руке православних. То на свој начин зна и борац муслиман Хабиб Нурмагомедов, када је баратао са го**има. Па каже ”научићу га понизности” (тако што ће му изменити лице). И онда је лик ок. Тако ће и хрвати бити ок. Када се сведу на своју пенолошку меру, а за Србе је есенцијално да изађу из своје виктимолошке. Тад ће Срби почети поново да се рађају. Морају да осете победу и освету. Нарочито српске жене то очекују од својих мушкараца. Жене то ОЧЕКУЈУ: свуда и од свих мушкараца. Код нас особито! Онда ће се и оне довести у ред, у којем нису. Николај свети је за освету рекао оно не знајући заиста домете злотворства над нама. Али, Његош је знао. Организовати учење Г. Вијенца на памет. И такмичења, као за светосавске хафизе. Ко научи – стипендија. Учити прозодију: руски језик, без којег не може Луча да се чита. А Сеобе немају смисла. О чему ви зборите браћо, какви су вас јади спопали? Свако ђубре око нас треба подсетити о чему говори највећи српски спев. Као Византија,као Русија, као некада Србија – гонити непријатеља да његове истраге. То је то. Шта мељете о Саборима и хришћанству пред овим? Јел ви знате које су казне код Душана, у Византији и Руској Империји биле за хетеродоскно мељење? Подсетите се. Пред госн Лорданом се представљају друге дисциплине, ако не већ Кустурица… Вееелики анестетик у Србе недавних деценија је излив ”теологије” у главе. Оставите то иноцима. Домаћини да не читају Оце аскете. Већ, ово што је речено. Срби су православни Дагенстанци, all intents and purposes. Учити од Хабиба како је прошао једини човек који му увредио оца/веру/жену. Три су највећа греха српске историје: што Тито умро природном смрћу; што Сарајево није сравњено 92-ге, и Загреб 45-те. Сравњено, ок? Онда нек те суде 1850 година у Хагу, барем знаш рашта? Рашта овако? Због те три грешке, Срби су постали логорашки народ. Ја не желим да будем тај – а живех с претцима вековима у непосредној близини највећег од њих…и знам шта је сенка Јасеновца: брука на образ и мука на душу, свима и деци.
,,Без Мене не можете чинити ништа.,,говори Господ. То су знали и са тим живели и гинули наши Свети Преци.Значи ми само то треба да чинимо,да се вратимо на прави Пут и све сачувамо.То jе Српски,то jе нама узор.
a da ne nekucam ono sto sa kucao vec par puta. Jedna objava na instagramu Djokovica ili Jokica o Jasenovcu, etnickom ciscenju u „Oluji“ ili unistavanju srpske kulturne bastine na KiM i za 10 minuta znace ceo svet i otvorice se debata po medijima.Kada vidim politicki angazman svih ukrajinskih sportista, kao i velikog broja stranih zvezda (npr. nimalo suptilni Dominik Hasek) na strani Ukrajine, zapitam se ko je na nasoj strani, kada nase svetske zvezde nisu! Ovako, trosenje para na film koji mora da ima veliku umetnicku vrednost da bi ostavio neki utisak je prilicno mutno. Sa druge strane, „Dara iz Jasenovca“, prilicno neuspelo delo, imalo je veliki uticaj, jer je izvuklo ispod kamenja mnoge zmije da sikcu o pokusaju Srba da se opravdaju za „zlocine“ iz devedesetih. To je neobicna sudbina umetnickih dela, da mogu da ostvare jaci utisak i kada su sporne estetske vrednosti. Navescu primere filmova Pola Verhofena, cije filmove odlikuje ociglednost nimalo suptilnih metafora: „Robokap“ – aktuelna tema sjedinjavanja (otudjivanja) u tehniku i radu u kapitalizmu i posle smrti :))) i jos ociglednije satira o Americi i tretiranju drugih kao buba koje treba zgaziti u „Starship troopers“, sa sjajnom metaforom indoktrinacije i satanizacije vec kod dece:
Takodje bih ponovio svoje zapazanje o promeni imena stranaka, cak isceznuca i samih stranaka u pokrete:
NADA
LJUBAV, VERA, NADA
POKRET ZA NAROD I OTADZBINU
POKRET SLOBODNIH GRADJANA
STRANKA SLOBODE I PRAVDE
NARODNI SLOBODARSKI POKRET
Odsustvo politickih odredjenja: socijalisticka, liberalna, konzervativna, monarhisticki, pokazuje da je gotovo sa politickim/programskim i da nastupa sektasko vreme.Na delu je aferastvo i licni obracuni, a korelacija tome nisu programske razlike, vec prazni najoopstiji pojmovi. Njiva praznina i licno u politici su nuzno povezani. Oni su prazni jer ne otkrivaju, vec prikrivaju odsustvo politickih razlika (posebno u sferi ekonomije koju niko ni ne pominje). Time sto sluze da skrivaju nesto drugo i oni sami su skriveni, odnosno otkrivaju se kao nesto sto ne postoji. Takodje, odsustvo prideva „srpski“, pokazuje da uz najpraznije pojmove vere, nade, ljubavi, slobode, a posebno je indikativno sa „neutralnim“ „narodom“ i „drzavom“ ide i odsustvo konkretnosti nacionalnog. I SVE OVO JE ZAKONITO, NIJE NIKAKVA SLUCAJNOST, SINHRONIZOVANOST, VEC ZAKONITOST DEPOLITIZACIJE. Dakle, dosli smo dotle da politicke strukture prepoznaju u najpraznijim pojmovima nesto novo sto treba ponuditi gradjanima : drzavu, narod, nadu, slobodu… , a da pridev „srpski“ nije bitan, jer kada nema drzave, nade, slobode i naroda, onda nema ni „srpski“.
Ovo se moze promeniti samo pojavom jake socijalisticke stranke koja ce naterati ostale da se ne sakrivaju u centrizmu, vec da jasno iznesu svoje ekonomsko-politicke programe.Samo stranka levice moze da objedini pitanje „pravne drzave“ koje su prisvojile eunijate iz DS metamorfoza i pitanje „suvereniteta“ za koje se neuspesno zakacila desnica, prazneci ga od unutrasnjeg sadrzaja. Izmedju pluta SNS, unistavajuci i jedno i drugo. Samo sa leve pozicije se ova dva pitanja mogu obuhvatiti i istovremeno problematizovati i to samo pitanjem ekonomske strukture.U suprotnom, sleledeci ce biti:
POKRET ZA SVINJETINU I JAGNJETINU ZA SVE
POKRET ZA ODLAZAK NA MORE DVA PUTA GODISNJE ZA SVE
POKRET SEKS ZA SVE
PICE ZA SVE
P.S.
Da se vratimo na pocetak! Nista kod Jokica i Djokovica ne ukazuje da su oni patriote, osim nekog humanitarstva (u svetu u kojem je novac sve, humanost je toliko velika koliko i dati novac). Pre njih, najveci patriota je bio Divac, svi znamo kako se zavrsilo, on je u MOK-u dao saglasnost za ulazak „Kosove“. Potpuni je umisljaj da ce bi u politici Novak bio neki „patriota“!