Када су гореле и славске иконе и иконостаси, / кућне библиотеке и манастирски рукописи, / јецале мајке и Богородица Љевишка, / звонила звона за мртвима и за изгубљенима
Марија Јефтимијевић Михајловић
Бранислав Матић: Мамац
Знам да робове збуњује слобода, / но зар стварно мислите / да ме од ове руже, са ове пучине, / у ту шарену тамницу врате / ваше тужне трице и кучине
Марија Јефтимијевић Михајловић: Сан прадеде Огњана
И поред сата ковчежић са сновима / о животу који је тек требало живети, / деци коју је требало изродити, / оној која ће оправдати његов страх / да има нешто страшније / и вредније од такве ноћи
Марија Јефтимијевић Михајловић: Време дехуманизације и дехристијанизације
Више је него јасно да је поменута борба за очување идентитета добила карактер историјске, односно политичке борбе за очување државности на Косову и Метохији
Александар Мирковић: Молитва против бројева и слова
Господе, бројеве и слова одузми / И власт над Душом нашом преузми: / Кроз тишину њену нек одјекну крици, / Нека нам се тело грчи у грозници
Радинко Крулановић: Отац и Син
Попети се на крст / није страшно. / Страшно је не попети се / и не бити Њему налик, / распети а живи
Никола Тесла: Ми смо сви једно
Још више: То једно људско биће наставља да живи. Јединка је ефемерна, расе и нације долазе и одлазе али човек остаје
На путу истине и љубави: Представљен избор из руске поезије Александра Мирковића
Ми који верујемо у поезију, на неки волшебан начин се препознајемо, и као првобитни хришћани окупљамо у мале заједнице сродства по избору, рекао Мирковић
Ф. М. Достојевски: Шта је пакао?
Иако бих радо дао свој живот за друге, то већ није могуће, јер је прошао онај живот који се могао принети на жртву љубави
Марија Јефтимијевић Михајловић: Поглед у време
„Гле, небо је унутра у теби.“ Св. Јустин Ћелијски
Милош Црњански: Његош у Венецији
Насмешио се последњи пут. У прозору се сјаше као запети лук, као Месец у води, млад и жут, Риалто.
Иво Андрић: Сваки нижи живот у служби је вишега
Кад год ми се дешавало да ме људи и прилике око мене присиле на анималан живот и биолошку борбу, увек сам успевао да нађем неслућене и неочекиване утехе и помоћи које су личиле на права чуда. У ствари, то су… Read More ›
Марија Јефтимијевић Михајловић: Слика српског страдања у приповедачкој прози Григорија Божовића
Сликар Старе Србије у свом богатом приповедачком опусу, насталом у периоду од 1904. до 1944. године, дао је слику страдања Срба у тешким годинама покушаја ослобођења од турске власти и свирепости Арнаута у покушају етничког чишћења и исламизације српског живља на… Read More ›
Јеромонах Роман (Матјушин): „А ко је личност? Па онај што жури“
*** А ко је личност? Па онај што жури Да се сопственој дубини приклони, Ко, кад једанпут до себе догњури, Не хита више да отуд изрони.