Радинко Крулановић: Отац и Син

Попети се на крст / није страшно. / Страшно је не попети се / и не бити Њему налик, / распети а живи

Отац и Син

Понекад помислим
да ја као Син свога Оца
морам да страдам,
и да мој Отац страда
због Сина свог,
и да ја као Отац свога Сина
дајем и њему да страда,
и да је страдање
Голгота коју морамо проћи,
и да попети се на крст
није страшно.
Страшно је не попети се
и не бити Њему налик,
распети а живи.

Марија Магдалена

Тебе су прљаве руке прљале,
отровни језици љубили,
горди сламали,
силници силили,
подли искоришћавали,
лукави лукавили,
незајажљиви развлачили,
а Ти си остала невина
и чиста,
јер си вољела
љубављу јачом од бола
суда земног,
вољела за Вјечност,
а не за вријеме.

Уклете руке

Данас ће Јуда
погнуте главе
издати Бога свог.
Понијеће кући
30 сребрењака
и дрво
на којем ће се објесити.
На дан нечасног приступања Црне Горе НАТО-у

Из песничке збирке „Аd fontes“ (из извора), Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Подгорица, 2019

Између ове две крајности: смелости побуне и мирног прихватања истине (живота), саграђен је песнички свет Радинка Крулановића, интонативно врло разнолик, али смисаоно усмерен на старе, изречене истине: на сазнање да живот јесте страдање, али да то страдање, прожето Духом Љубави, води ка путу највише Истине, односно на кафкијанску мисао да је „циљ нашег пута да откријемо пут до нашег циља“. Свестан да је Реч Божја дарованост, али и да је ограниченост, сведеност и да сваки покушај превођења искуства у речи носи извесну дозу ризика, песник Радинко Крулановић ни овај пут своје речи не даје олако. Оне су мера Истине, али и мера човечности и савести песника пред читаоцем.

Из поговора др Марије Јефтимијевић Михајловић



Categories: Аз и буки

Tags: , ,

Оставите коментар