Математичар Стојан Раденовић: Нисам научник, ја сам само истраживач

Научници, то су некад били Исак Њутн, Лагранж, Мендељејев. Више се не рађају такви људи, и више се неће рађати. Сада су гомиле истраживачаима их преко 9 милиона у свету, каже проф. Раденовић

Професор Стојан Раденовић (Извор: N1)

Професор Стојан Раденовић избио је у жижу, не само научне, јавности као наш најцитиранији математичар и неко ко је 2016. био заслужан за скок Београдског универзитета међу 300 најбољих на свету по Шангајској листи. Осим цитираности, у медијима се највише помињала професорова скромност – а то је доказао и у овом ексклузивном разговору за „Стање ствари“. Са проф. Раденовићем разговарао његов бивши студент и наш сарадник др Илија Пјешчић.

Молим Вас реците неколико реченица о свом одрастању, где сте одрасли, у каквом окружењу?

Рођен сам у Доброј Води, у подножју планине Радан. Имао сам супер детињство, и дан данас се сећам тих школских одмора кад смо играли лопте са учитељем. Иначе сва четири разреда основне школе су била у једној соби. То је била приватна кућа неког Шћепана Дамјанца, који је дао после рата 1948. године. Сећам се да је тим часовима присуствовао један официр у пензији, Јова Раденовић, и он је често ту постављао неке задатке. Е сад, предност тог начина јесте што ја кад сам био први-други разред већ чуо сам шта раде у трећем и четвртом разреду.

Такође помагао сам родитељима око чувања стоке, затим кућни и пољопривредни радови, деца су помагала кад се беру шљиве… Сва та сећања су ми и дан-данас јако важна.

Интересантно је било у тој основној школи, да нису сва деца полазила на време. Ту су биле две девојчице у које смо сви били заљубљени, Миљана Савић и Милена Вукомановић, оне су биле старије од нас јер су касније почеле школу. Сећам се да сам првих месец дана имао таблицу и сви смо по њој писали а после је дошла свеска… после пар месеци. И онда је учитељ рекао да нешто нацртамо, а ја сам цртао кућу. И онда је требало да се офарба кров, и та Миљана ми је дала бојицу, црвену. То је невероватно сад кад видим моје унуке и градска деца… јер то сећање је мени највеће богатство и кад се тога сетим, можда је то и био подстицај да нешто и учим после.

Кад дође јуни месец – а моји родитељи и тај брат који су тамо живели имали су доста стоке – и на пример имате седам осам говеда, онда после подне наиђе стршљен па упеца неку краву, онда они штркљају и почну да трче а ми као деца смо се плашили. Шта да радимо? То су та сећања најзанимљивија и то се дешавало често. Тако да у ствари и дан-данас ми је важан тај живот у Доброј Води и то одрастање. Једино сам сад старији па слабо одлазим, не због тога… него више носталгија ми је за тим… више мислим кад седим сам у кафићу и помислим да сам тамо. Тако да ми је то главно.

И после наравно школовање… Потом до осмог сам ишао у Горње Брестовце, то је једно мало веће место. Е, у тој школи је било преко 800 ђака, у две смене се радило, ту је месна заједница, играла се одбојка. Било је много лепо, стварно. Е друго је кад сам после отишао у Лесковац, гимназија, четири разреда, е то је већ било за мене тешко јер сам морао са том градском децом да се такмичим. Јер у Лесковцу су биле три-четири елитне основе школе, а ја сам дошао одозго и сад док сам се уходао у почетку… Ја сам се доста брзо уходао и у књижевности и у латинском језику, и у математици исто тако – после сам постао омиљен и добар друг. Свима сам радио домаће.

Село Брестовац, савремен изглед (Фото: Википедија)

Ако само још могу да кажем, тај мој газда где сам станова – он је имао кућу у центру Лесковца па је после купио кућу на периферији и онда су ови из одељења долазили да узму домаћи из математике. И он каже: „Чекај, бре, ови знају нешто а ти седиш и радиш им домаће!“ Тако да и дан-данас виђам неко друштво, и смо старији људи, тако да те успомене, из школе, школовања од Добре Воде до Лесковца ми је најупечатљивије.

После долазак у Београд на студије, нисам полагао пријемни него сам одма` кренуо и стварно сам, овај, обузела ме је та математика. Ја сам већ као студент прве године радио на неким нерешеним проблемима као што је Фермаов проблем и доста сам проводио ноћи са тим. А тај проблем је решен тек деведесет треће године. Али сам некако, како се то каже, навикао мозак на тај начин мишљења, јер на студијама смо имали само математичке предмете. Зато што је студирање математике лакше него студирање неког техничког факултета.

Сви предмети су математички: аналитичка геометрија, диференцијалне једначине, геометрија обична, анализа један… Значи, принципи су исти. Тако да ето, нисам ту можда био међу најбољима али после сам се држао. Завршио сам на време, и сваке године морао сам да имам просек 8 јер сам одмах добио стипендију од Математичког института која ми је много значила. Четири године у Београду имао сам неку собу са споредним улазом, и онда на трећој години кад сам добио повишицу – купио сам грамофон „Трубадур“. То је било шездесет девете, то  је производио Загреб. Ноћу сам слушао радио „Луксембург“, после су се појавили други програми – „Двестадвојка“ и „Студио Б“, па сам ту ноћу учио и слушао музику. Није као сад, пази. Зато ми је тај „Трубадур“ био добар јер сам могао да ставим десет плоча па да се оне мењају. И ето, тиме бих можда завршио одговор на Ваше питање.

Као Ваш ђак и студент Машинског факултета у сећању ми је остала Ваша енергија и одушевљење математиком. Одакле потиче тај занос и енергија којом стварате?

Размишљао сам о томе. Тако су ме и други људи видели, па су ми говорили. Ја мислим да је то ван човека. Тежња за неким резултатом је ван нас, објективно. То је нека метафизика.

Ви кад узмете на пример узмете Ђоковића. И ови други тенисери нису лоши, али он има нешто додатно да би у одговарајућим тренуцима разбио Надала и Федерера. Ја сам читао да је Надал говорио да сања Ђоковића, има добијен меч, а изгуби га. Ево, и овде у математици да би се схватила трансцендентност мора да постоји нека радозналост на вишем нивоу. Тако да у ствари ја не могу да објасним себе. Људи кажу да имам тај полет. Нешто ме тера изнутра, и не могу то да представим. Мене је привлачила у математици та апстрактност. У ствари, математика је формални систем и није наука у суштини, него скуп правила, извођења, дефиниција, појмова и аксиома. И у том оквиру ја нешто доказујем.

Машински факултет Универзитета у Београду (Фото: Машински факултет)

Како мислите није наука?

Па, по мени математика није наука, то је неки закон. Она је апсолутна и увек тачна. Могу само да додам нову теорему на постојећу. Ево даћу вам један прост пример разлике математике и науке. На пример, директор дома здравља Новог Београда је рекао, мислим разумем човека зашто је то рекао: „Не могу да верујем, дете има запаљење плућа а негативно је на овај тест.“ У неком тренутку дете ако има запаљење плућа оно може да има негативан тест, може да има позитиван тест, а може да се деси да у једанаест сати има позитиван тест а за пола сата има негативан. Доста могућности, а у математици тога нема. Она је другачија, апсолутна и увек тачна.

У српском језику реч „учитељ“ је контрадикторна, јер учитељ Вас не може научити. Која је суштинска улога учитеља и који одлике треба да поседује неко ко подучава млађе нараштаје?

Појам „учитељ“ је више традиционалан, или бар га ја тако схватам. Првенствено да би био прави учитељ мора да има и доброту и опхођење са ђацима. Ако има више ђака учитељ мора да води рачуна како ће да се опходи са сваким ђаком. Он ако неком ђаку каже да не разуме, то је већ увредљиво, и понеки учитељ ће то и рећи из најбољих намера. Али кад је мало дете први-други разред и ако му кажете да не разуме, то га погоди. Тако да морамо бити опрезни.

Стојан Раденовић (Фото: Детињарије)

Ја сам на факултету говорио да је професор у ствари учитељ. А учитељ је у ствари само тај који организује рад. Али, пазите, бити асистент математике, физике и кад радите задатке – ви сте у ствари прави учитељ. Јер да бисте студенту објаснили конвергенцију низа, значи ради се о вишем нивоу сложености појма, онда мора да се добро запне, добро да се зна и да се уложи једна љубав. И да сваки студент да изађе на таблу, па да проба сам на неком примеру.

А иза свега тога се крије једно морално питање. Да ли учитељ, да ли сваки учитељ размишља колико је добар учитељ? И колико је успешан. То је главно.

Генерација Душка Радовића прихватила је телевизију и радио као неминовни напредак друштва и дали су свој допринос да овладамо новим медијима. Ми живимо у дигиталном свету, окружени интернетом, лаптопом и телефоном. Како да се поставимо према надолазећим иновацијама и учинимо их нашим и нама корисним?

Када се нешто ново појави тешко је дати прави одговор зато што ту постоји хаос.

То је стварно комплексно питање и ја стварно не знам да ли је то могуће усмеравати. То је у ствари мода и тешко је рећи докле ће то да гура. Врло тешко. Али променило је свет.

Ево пример, скоро сам био у парку и шетам, млађи брачни пар са дететом у колицима сели су на клупу. Они нису разговарали, него је свако гледао у онај свој добар, квалитетан телефон… То је у ствари приближавање према отуђењу чак и оних најближих. Нема дружења, нема комуникације и у ствари то је памет те технологије. Али и ја се њом служим, и све радим преко лаптопа. Углавном због научне сарадње, имам стварно пуно сарадника у свету, можда и преко стотину, више не знам свима име. Хоћу да кажем променило је мене, а променило је и свет.

Математика је грана науке и као и свака друга захтева улагања. Где ви видите да морамо као друштво на институционалном и појединачном нивоу више да улажемо?

На општој основи, ако хоћете врхунски резултат, много је важније у Србији да школе прво буду опремљене, решен морки чвор, клупе, столице и учионице уопште, па тек онда на ред долази компјутеризација. А на индивидуалној основи, нисам сигуран да би појединац направио неки искорак, већи успех, са значајнијим улагањем. Сви кажу да ако у Србији имамо лош резултат, јер мало се финансира. Ја сам имао ту стипендију и она је била корисна, али било је нешто и у мени, нешто што је јаче.

Интересантно је видети родитеље који се поносе ако им деца на Олимпијади из математике успеју, па онда добију стипендије да оду на Кембриџ. А да вам кажем, и то је мало погрешно. У Србији има неколико, баш што се тиче математике, универзитета као на пример у Нишу – где могу да чују све што чују на Кембриџу. И то не на нижем нивоу него на истом нивоу као на Кембриџу. Само што су можда тамо мало бољи услови, и можда има више професора. Тако да што се тиче улагања у математику, ја сам више за неки отклон од материјалног, а приближавање духовном. Од нас тражим неку моралну изградњу човека, значи неко морално подизање да човек сам себе „вади“, и да ствара механизме саме моралне изградње. То је највеће улагање по мени, по мом мишљењу.

Сад се много прича колико је држава улагала у здравство, и ја то могу потпуно да разумем. Али улагање сад формално у науку, па не улаже се мало. Чак и за време комунизма доста се улагало у факултете и институти су добијали много новца. Али он није био правилно распоређен, и у томе је проблем. Ево сад постоје пројекти. Они отварају пројекте, на пројекте се пријаве људи, и ти људи месечно ће да добијају четрдесет-педесет хиљада а не морају ништа да објаве. Значи не морају да раде.

Пазите улагање није само новац већ и уложен рад. Неретко професори на Правном, Економском и Машинском су на пројекту, а не објаве ништа. Значи не само да не улажу напор, него су себе довели у ситуацију да не могу да уложе напор. Нису у току са данашњом науком. Ја сад, као старији, осетим понекад да дође до тренутка засићења, да не могу да уложим напор, али сам ево синоћ и јутрос уложио напор да схватим функцију скока са колегом, на месту где смо направили грешку. Није то нешто Бог зна шта, али сам испунио себе. Значи човек кад не ради, долази у ситуацију да не може да уложи напор јер није у токовима науке. Једноставно има једна изрека на енглеском, нисам сигуран како је на српском: „Или објављуј или умри (Publish or perish, прим. Стање ствари).“ Али многи професори код нас су умрли у ствари. Штавише одавно. Чим су добили звање доцента. Човек докторира, па умре.

Стојан Раденовић на пријему код Александра Вучића (Фото: Танјуг)

А са друге стране – ја сам се мало удаљио од теме – да би се уложило у науку мора тачно да се провери то што је уложено. Па ако нема резултата, нема даљих улагања. Ови који умру немају резултат а уложене су паре. То улагање има смисла ако улажете само у оне који су живи. Велики број професора са свих Универзитета су физички само живи. Нису живи као професори, јер заправо они само отаљавају наставу. Чак на Правном, и не отаљавају професори него то раде њихове млађе колеге. То је највећи неморал. А плате су тајне. Зато сам то и рекао председнику Вучићу кад смо разговарали, да је држава у комунизму увек и више давала за науку него што треба, али новац није распоређен на прави начин. Зашто не изађе јавно колика су примања професора на факултету? Е па чекајте, то је посао новинара! Да истраже! Е то би водило оздрављењу високог школства и института у Србији. Да се истражи то! И нема везе ко колико прима, нека свако прима и више ако треба, али да се тачно зна. Па да видимо колико смо уложили а колико добили.

Академски рад изискује велико стрпљење, рад и посвећеност. Али у неким случајевима ни то није довољно. Које су највеће препреке академском раднику у Србији као појединцу?

Па ево, ако сте живи (у односу на праћење научно-истраживачке делатности) није битно колико имате година. Могу да дам леп пример: господин се зове Димитрије Хајдуковић из Бања Луке. Он сада пише неку нову теорије из физике а он је 1929. годиште… и жив. Свако има своју препреку, а за људе у годинама то може бити да због старости тешко објављују.

Што се посвећености тиче, кад сте живи, она се у ствари сама намеће. Ево сад сам у последњих неколико дана почео три-четири рада. Знате зашто? Кад навикнете организам на ту патњу, да тако кажем, не можете из тога да изађете. Ја не могу сада да изађем, да напустим, да не добијем данас мејлове, да не видим шта се десило, који су радови изашли. Не могу.

Јер, у ствари, знате која је највећа препрека? Данас постоји више од девет милиона истраживача и око два и по милиона часописа. Којом год области да се бавите, ви ако месец дана, ма месец дана је чак и много, не пратите већ сте у заостатку. То је главни проблем. Ова информатичност и дигитализација, она нас је увела у то да морате да пратите.

Значи остати жив, то је циљ?

Ја сам сад матор, и питање је колико и постојим званично. Ја имам седамдесет две године, то су високе године. Оно што би помогло свима јесте да разграничимо. Да људи на универзитету држе или наставу или науку и да се тачно зна. Ако ради науку онда има пројекат, добије плату. Ако ради наставу он из наставе може да утрчава тамо, али да се доплати на други начин, да се нешто регулише.

Ајнштајнов рад „Ist die Trägheit eines Körpers von seinem Energieinhalt abhängig? (Да ли инерција тела зависи од садржине енергије?), један од четири рада која је објавио 1905. године

Знате, ја сам стални рецензент за три-четири часописа. Знате ли колико ту радова излази из математике? То је невероватно! Па само о ковиду ја сам написао два рада. Постоји велики број радова само о ковиду-19, али сад се поставља питање да ли ће и у којој мери то да користи некоме. Али знање је објављено и изашло је у часопису. Оне су видљиве и то су информације на којима може даље да се гради. И то се све дешава једном великом брзином.

Поређења ради, могу да дам пример за некада и сад. Године 1905. Ајнштајн је постао познат. Објавио је свој први рад са познатом једначином E=mc2. Објављивање је ишло јако споро, мислим да сам рад чак није ни рецензиран. Е сад, не знам, да ли ми верујете али морам да кажем да та формула које је у свим уџбеницима, Википедији, та чувена формула као обичном деди из Србије; та формула није тачна. Њено извођење је погрешно, а у ствари и закључак је погрешан. Можемо да кажемо да је само седам редова уназад у том извођењу тачно. Људи су заведени том формулом, али она је нетачна, тј. она је само приближно тачна. Међутим такви су физичари, да би лепо изгледало – они занемаре сабирке. Ја сам ту мало изненађен, нисам могао да верујем да је у свету то толико популарна формула, а нетачна. Али, разумимо да је у физици све приближно. А у математици једно је једнако а друго приближно. Данас, са озбиљном рецензијама то не би могло да прође.

Држава изузетних појединаца грца да створи добар образовни и научно-истраживачки систем. Где грешимо и шта би могло боље?

Наш школски систем није лош. Овде су људи склони да на друштвеним мрежама говоре негативно, па преписивачи, па корупција. То су појединачни случајеви, то је посебно. Ја мислим да наш школски систем, превише критикован. Он у односу на глобални нивоу, може се рећи, на врхунском нивоу. Даћу Вам пример. Ако погледамо обичног ђака који је код нас завршио осам разреда, чак ни средњу школу, он има пуно информација. Кад га питате који је главни град Мађарске, он ће да зна. Јер код нас кад неко има двојку, прелазну, из српског или било чега, ви са њима можете да причате, поразговарате. Ја то тако видим, јер наша двојка је двојка.

Систем може да се поправља, али знате у ком смислу? Прво, у опхођењу наставног кадра према ђацима. У основној и средњој школи јединица не сме да буде претња. Да ђак може да пита. Исто је и на факултету. Значи ради се о слободи, да студент може да пита професора и да га доводи у ситуацију да он нема одговор. Мени је то увек било најдраже. На докторским студијама сам им рекао: „Ја сам неуспешан, моје присуство овде је непотребно, ако ја имам одговор на свако ваше питање.“ Јер ако се ви упуштате у докторске студије –значи већ идете у истраживање новог. Значи природно је да питате нешто што ја не знам. Уопште у том смислу и у редовној настави треба да се преусмери да професори немају проблема ако не знају то. То је култура опхођења и да се створи атмосфера опуштеност. А са друге стране у основној и средњој школи, неопходно је растерећење градива. Не знам да ли сам у праву, али ја тако видим.

Данашња наука темељи се на научним радовима објављеним у научним часописима. У којој мери они дају на важности појединцу, и да ли је такав приступ оправдан?

Пошто сада има много истраживача и часописа, онда се природно јавља и тај факултет у Шангају као и неке друге школске установе, које се баве вредновањем научно-истраживачког рада. Али ја бих прво да поставим питање шта је то научник? Видите код нас често кажу и за ову децу из Петнице да су научници. Да се разумемо нешто, нисам ни ја научник. У целој Европи у последњих двадесет година питање је да ли има научника. А шта је по дефиницији научник? Научник је особа која утемељи неку област, и та област се ради и кад он физички нестане. Ми у нашој историји, међу Србима скоро и да немао научника. Можда је то код нас професор Јован Каран, утемељио је споро променљиве функције. За Теслу не могу да коментаришем јер нисам компетентан. Али рецимо научници су Миланковић и Цвијић. Данас једноставно не пије воду да кажете да сте научник. То није адекватан назив. Има разних па и умишљених професора на разним факултетима који себе сматрају научником, али верујте ми да не само у Србији већ и у ширем окружењу нема научника. Имамо оних који су завршили Математичку гимназију, па су по белом свету, раде у тимовима, испитују космос, користе разне телескопе итд. И ја читам њихове радове, али они нису научници. Научници, то су некад били Исак Њутн, Лагранж, Мендељејев. У то сам убеђен.

Исак Њутн, рад Вилијама Блејка из 1795. Њутн је приказао као божански геометар (Фото: Викимедија)

Мене мало чак и погађа кад кажу да сам научник. Нисам. Ја истражујем нон-стоп, све истражујем, правим нове резултате, доказујем те лепе теореме, тражим краће доказе. То је истраживање. И ја сам кроз тај истраживачки рад увео доста појмова и зато ме цитирају. Увео сам појам Ц-низова, симулационих функција, и још неке појмове, али немају оне тежину да у будућнoсти будем проглашен научником.

Па да ли то значи да ћемо имати све мање научника?

Више се не рађају такви људи, и више се неће рађати. То су гомиле истраживача… Па има преко 9 милиона истраживача у свету. На пример Ендру Вајлс, који је решио Фермаов проблем деведесет треће (а није могао да добије Филдсову медаљу). Ви када погледате тај његов рад, ја сам читао доста о томе, то је ипак истраживање. Он ту није утемељио ништа ново. Он је применио Гауазову теорију и успео је да реши хипотезу двојице Јапанаца. Али он ту није утемељио ништа. Пре су ова двојица Јапанаца том хипотезом дали темељ. Научник, ја кад кажем научник, то подразумевам нешто друго. Не морате се сложити.

Систем финансирања научно истраживачких радова преузет са Запада, који се популарно зове грант, тренутно је општеприхваћен у свету. Да ли постоје други модели финансирања на свету и како је наука пре грантова функционисала?

Финансирање је проблем. Оно није добро дефинисано, бар по мом мишљењу. Право да Вам кажем, ја сам пар пута одустајао и код нас да конкуришем, јер то је сад једна папирологија, један јако бирократски приступ науци. На пример ако неки математичар одлучи да хоће да буде шеф пројекта, у тиму жели да прими кога он хоће. Након подношења, ако предлог преживи рецензију, сви пријављени ће добијати месечно новац од пројекта. А они не морају ништа да раде. Мислим грантови нису лоши, и то је идеја која је дошла са Запада. Али код нас се ту ради и о перцепцији успеха. Обићи све универзитете у свету, пропутовати, добити грантове… и сад се то сматра успехом у науци? Успех је ако ви решите проблем па дате допринос науци. Прво треба одредити шта је успех а онда награђивати за рад.

И за крај једно тешко питање за Вас, питање са којим се сви велики народи данашњице боре. Како да онародимо науку и да је извучемо из прашњавих полица и запуштених лабораторија?

Овде у Србији и у свету уопште, ако причамо о математици, физици и постанку свемира, питање је колико би испунио неке трибине. Можда има смисла ако се посветимо неким звучнијим проблемима који су опште познати, али на нивоу да човек може да испрати и поставку проблема и решење. А да се озбиљна науку, мада не постоје озбиљна и неозбиљна наука, обнароди за широке масе било би тешко. Експеримент је извршен. Новинару, лекару и адвокату дата им је дефиниција граничне вредности низа. Од њих се тражило да се изјасне да ли су је разумели. Скоро сви су рекли – не! Е, у том смислу, неке дисциплине бисмо могли а неке не бисмо могли да обнародимо. Јер зависно од учешћа сложенијих појмова и потребног основног знања – не би било лако разумети. Људи су бистри и не треба их потцењивати, али само основни појмови из физике умеју да буду јако тешки.

Пазите, слушаоци морају да осете неку корист, да осете задовољство. Е то је оно, кад пред студентима предајем и објашњавам појам броја π, видим код неких студената да се осети задовољство. У том смислу могло би да се говори о некој популаризацији међу младима.

За ђаке нарочито, по мени, историја науке је кључ. Узмите медицину, на пример. Кад ми сазнамо историјски развој медицине, она би имала свој след и своју логику, и било би интересантно. И то би могло да допринесе том обнарођивању али опет за ограничен број заинтересованих. Јер нису сви заинтересовани за науку, а и не могу да буду. Многи се формално упишу на факултет мислећи да немају избор. То је тај друштвени формализам. А ја сам говорио студентима, из добрих и родитељских намера, немојте да ватате зјале по Београду. Него или терајте себе да учите или кажите „нисам ја за ово“. Али тешко је донети тако велику одлуку, да ли је човек за нешто или није, јер мора много да се преиспитује.

Ја кад видим младе људе да се ухвате за нешто, то је у ствари успех тог младог човека, да има циљ. А наука, она може једноставно да се појави као путоказ ка том циљу.

Разговарао: др Илија Пјешчић

Послушајте тонски запис разговора



Categories: Лаки одговори на тешка питања

Tags: , , , ,

53 replies

  1. Vise puta sam cuo grupu srednjoskolaca i srednjoskolki kako pricaju da vole ovaj ili onaj predmet, da ih razumeju, ali je uvek bila problematicna istorija.I u osnovnoj i u srednjoj, klinci svih prijatelja i poznanika imaju problema sa istorijom.Ona im deluje kao obicno bubanje, memorisanje, bez cilja.To nagovestava kakve generacije odrastaju, kako im je um ustrojen i pre skolovanja.O vaznosti istorije se danas prica iz perspektive identiteta, ali to je tezak pojam, vidimo, i za nase javne delatnike, a ne za klince.Profesor predlaze istoriju nauke.I sam to mislim, i mislim da je u istoriji potrebno vise filozofskog, kako je nastala ideja istorije, kakve su bile ideje vremena, odakle ideje periodizacije, napretka…Istorija nauke bi, opet, suocila djake sa jednom stvari, pitanjem kontinuiteta ili diskontinuiteta naucnog razvoja, da li je Aristotelovo shvatanje gravitacije bilo pogresno, a Njutnovo ispravno ili se radilo o istorijskim paradigmama koje su nesamerljive? Moj profesor fizike je o grckim atomistima ispricao u par reci, kao o nekim sarlatanima ili, u boljem slucaju, deci. Marks je doktorirao na atomistima, ni on nije obuhvatio svu slozenost njihove misli, ali se moze pokazati zasto je bilo nuzno da atomisti misle to sto su mislili i kakve je sve to imalo implikacije (Milan Kangrga u vrlo citljivoj za svakog, ne mozda dubokoj, ali inspirativnoj i sadrzajnoj knjizi „Praksa, vrijeme, svijet“ postavlja pitanje zasto stari Grci nisu imali atomsku bombu (atomsku tehnologiju) kada su imali atomiste, odgovor i jeste u uslovima shvatanja sveta, a ne tehnoloskog napretka, jer i tehnologija i napredak jesu posledice promene u razumevanju sveta, prirode i tehnike).

    Mi zivimo u najfilozofskijoj epohi u istoriji, nasuprot cemu filozofije je nikada manje i u obrazovanju i u javnosti.Primer sa epidemijom kovida koja je otvorila sva moguca pitanja o poziciji nauke i njenom uticaju, slobodi, odnosu nauke, drzave i religije, suverenitetu i globalizmu (inace, ono sto je zanimljivo jeste da svaka kriza, ekonomska (bilo je tuzno videti da u vreme SEKE 2008-e i budjenja interesovanja za Marksa, o njemu citamo tekstove americkih novinara, a da kod nas, posle pola veka tupljenja o marksizmu, nema coveka koji ume da aktualizuje, pa cak ni cestito preprica, Marksovu misao), emigrantska, terorizam, lgbt prava, uvek otvori sva pitanja! Vise ni jedno pitanje ne moze da se postavi, a da se ne otvore ona najdublja pitanja identiteta, slobode, drzave, pravde, sve do prirode tela i prava na smrt…To je najbolji pokazatelj da se radi o prelomnim vremenima, kada se ponovo preispitiju temeljni pojmovi (e, sada, kada se to pretvori u teoriju zavere, onda biva promasena bit citavog tog dogadjanja).Ali, ono sto je zanimljivo, filozofije je nikada manje u obrazovanju, naprotiv obrazovanje se podredjuje zahtevima trzista, sve se vise zanatizuje, stvarajuce ljude cije misljenje nema dubinu i sirinu, vec samo usmerenost cilj-sredstvo i koji, usmereni ka pogresnim ciljevima, uz osecanje lazne moci dobijene iz sfere politike i novca, mogu biti izuzetno opasni po civilizaciju).U skolama treba vise filozofije, filozofskog u istoriji, istoriji umetnosti, istoriji nauke…To je jedini nacin da se spreci robotizacija ljudi koji vise nisu sposobni da misle preko relacije cilj-sredstvo, kao i da se prekine ovo mucenje nauke i naukom oko resavanja problema koji daleko prevazilaze mogucnosti nauke, a ticu se covekove sustine.

    14
    4
  2. Eh, da, prvo pohvale za rubriku „Izjava dana“, sjajna je, a ova danasnja je primer kako bi nauka objasnila zasto ne treba biti preljubnik.Kovid je trenutno najbolje objasnjenje, sutra ce biti neka polna bolest, dakle nesto spoljasnje, sto veze nema sa moralom, sto nema trajnost u odnosu na trenutne okolnosti, a „konacno resenje“ ce biti kompjuterski mozak koji ce se automatski blokirati pri pojavi misli na preljubu, i ono sto je zanimljivo, mnogi ce to prihvatit, jer ljudi kada pricaju o preljubi, pricaju o tome kako niko ne moze biti 100% siguran da nece biti prevaren, jer kako ti znas sta ti muz/zena radi na pauzi na poslu.Dakle, poverenju se suprotstavlja apsolutna kontrola.Zamislite sutra da neko cipovanje, kiborgizaciju coveka, opravda time da ce se ubice otkrivati trenutno, npr. GPS-om utvrdjivanjem ko je bio prisutan na mestu zlocina, cime bi se ukinuo kriminal – naukom i tehnologijom, ne moralom i vrednostima ili drustvenim promenama.I, vecina ljudi je vec uvedena u tu matricu razmisljanja.Jos jedan primer je odustajanje od imanja dece zbog ekonomskih nemogucnosti.Problem postaje kada se takav rezon prenese na druge, pa se cak vredjaju oni koji imaju decu, sto ih imaju, a sada traze pomoc od drugih! Ovo jasno vodi ka prihvatanju toga da ljudi koji ne zadovoljavaju odredjene ekonomske kriterijume, npr. nemaju sredstava da decu hrane „zdravom hranom“ (a to ce u buducnosti podrazumevati neubijanje zivotinja, mozda i biljaka, dakle nesto vestacko, poput lekova i vakcina) ne treba da imaju decu.I to ce podrzati, kao u slucaju oduzimanja prava glasa, o cemu sam vec pisao, upravo oni koji ce biti zrtve takvih shvatanja.To je specificnost naseg vremena, da su glavni pobornici necega, oni koji ce biti zrtve toga!

    18
    4
  3. Професоре
    Веома сте се обрукали у овом интервјуу, јер категорички и без икаквoг основа тврдите да Ајнштајнова формула E=mc^2 није тачна! Специјална теорија релативности, која укључује и ову формулу, је и теоријски и експериментлно доказана. Десетине и десетине врхунских умова је учествовало у тим доказима. На основу те формуле ради атомска бомба (и фисиони реактори као извори велике енергије) као и водонична бомба и (фузиони реактори), и многи други феномени.

    Захваљујући тој формули човечанство је на прагу релизације фузионих реактора који ће давати готово неограничене количине енергије. Па Сунце и друге звезде, као и читав Космос, раде на основу те формуле. Итд., итд., … И да нисте рекли да нисте прави научник мени је то кристално јасно. Ви сте овим тврдњама постали сурогат у једној заосталој средини у којој некомпетентни људи проглашавају Вас и друге умишљене научнике за корифеје. Структура Ваших радова је решавање ситних задатака (уз помоћ великог броја сарадника!) у већ давно етаблираним теоријама. Они се у науци називају „паблони“ и то је далеко од једне праве науке која је изнедрила и тако значајну формулу Е=mc^2.

    Иначе, зашто не публикујете Ваш „велики доказ“ да Е=mc^2 није тачна формула! Јасно је – он не постоји, и такав рад не би могао бити публикован ни у Брестовцу – јер су и тамо наставници образовани људи.

    Молим Вас да се уозбиљите. Смејаће Вам се и Брестовац.

    Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

    8
    28
  4. Симпатичан, баналан као и сама “ наука“, текстић који, ваљад, треба да популаризује научењаштво, има своју сврху – два врсна коментара религиозног философа ( који још увек не зна за своје Боготражитељство и религиозност) :-)) и један ташт и јефтин коментар “ научника“ ради којег стајем на страну математичара истраживача који осећа да је благословен, “ има унутрашњу ватру“ да тајну бројева растајни својим умењем, радозналошћу но, коментари религиозног философа јасно показују сву јаловост “ човекобога научника “ који Нестворену, Нерукотворену Божанску Енергију малоумно тлењи формулицом којекаквом, и такву јадну проглашава врхунским начелом…

    26
    2
  5. Svakom studentu prve godine matematike, fizike, bilo kog tehnickog fakulteta koji je savladao razvijanje funkcije u stepeni red je jasno kao dan da formula E=mc^2 nije tacna tj. = se mora zameniti sa priblizno jednako, tj. jednako moze ali sa greskom koja se dobija za ostatak u Maklorenovoj formuli. Ne mora se biti teorijski fizicar i ziveti i raditi u Nemackoj nego samo znati osnovne stvari iz binomnog reda koji se dobija razvijanjem neke funkcije. Itd,…Verovatno da uvazeni teorijski fizicar nije bio na casu kada je to slusao iz Matematike I ili je mozda rob autoriteta….
    S.Radenovic

    38
    5
  6. Господин Раденовић је у многоме што је казао, у праву. Нарочито у оном о потреби непрестаног праћења литературе, како би се могао “одржати корак“ са развојем науке/струке, као и у критичком ставу према професорима Београдског Универзитета…
    Ја сам десетак година старији од њега, и 1962 г. сам дипломирао на Медицинском факултету Београдског Универзитета. Однос професора према студентима је био очајан – подцењивачки, већини ниси скоро смео ни да се обратиш, ма чак су и асистенти (њихови робови) били за нас нека врста полубогова… Студент тада није имао ни право улаза у факултетску библиотеку – бивао си одмах главачке избациван (можда је сада ипак друкчије?). Морао сам добити специјалну дозволу продекана (јер сам био уредник студентског стручног часописа) за коришћење библиотеке, па су ме и тада библиотекарке, које су углавном од досаде дремуцкале, не баш благонаклоно гледале – сметао сам им у пушењу, испијању кафица и оговарању – јер, мада је библиотека била пуна најсавременијих страних часописа – скоро нико од наставника је није користио; владао је блажени, дремљиви мир …
    Гледано уназад, студије су биле углавном на нивоу неке више занатске школе – али само теоретске (практично без уџбеника, морао си као суманут да хваташ белешке и из њих учиш) – и то са заостатком од бар 15-так година у односу на тадашњи савремени ниво, а могућности за практичан рад (иначе неопходан за будуће лекаре) су биле врло ограничене. Није било никаквог подстрека за размишљање, дискусије, истраживања , само бубање … Са положеним испитом из хирургије, ја нисам имао ниједном у рукама скалпел, ни пинцету – а на вежбама бих био сретан ако бих успео да се убацим у други ред посматрача око операционог стола и углавном видео леђа хирурга… По положеном испиту, као апсолвент, добио сам могућност да одем на међународну размену студената – у Финску (Хелсинки), на хируршку клинику, и ту првог дана доживео шок: видео сам своје име на распореду – као другог асистента на једној операцији. Некако сам преживео, захваљујући јако способној инструментарки која ми је стално додавала потребне инструменте, а ја их додавао даље, и чија имена су за мене била абракадабра – ето, тако су нас учили на Медицинским факултету БУ тада (надам се да је сада ваљда боље?).
    Шта је стварна универзитетска настава и универзитет, видео сам тек у САД, за где сам добио стипендију у оквиру Фулбрајтовог програма за постдипломске (магистарске) студије: отворен, другарско-колегијални однос наставника, слободне дискусије чак и током предавања, одобрен индивидуални план истраживања, лабораторија са свим могућностима набавке материјала и апаратуре, објављивање резултата у часописима… А тамо сам отишао са солидним искуством из Југославије: био сам две године асистент у Институту за Нуклеарне науке у Винчи, па годину дана радио у једној водећој београдској клиници и две године на специјализацији (коју сам завршио по повратку) , неколико објављених радова (и онда сам осећао потребу оног: publish or perish које г-дин Раденовић. помиње) – па ипак ми је – баш због оног заостатка у настави на студијама медицине у Београду, било потребно пар месеци напорног учења да ухватим корак са оним о чему се на предавањима ради.
    Доста година касније, кда сам већ годинама живео у иностранству, и тамо одбранио докторску дисертацију, могао сам се уверити да на мом бившем факултету у Београду није дошло до значајнијег побољшања: на једном конгресу сам срео колегу са београдских студија, који је већ био професор медицинског факултета БУ, а пет година по објављивању једног значајног достигнућа у медицинској литератури из наше заједничке специјалности, које смо у пракси већ тада увелико примењивали, и о чему сам покушао да причам са њим – он (и његова супруга, такође специјалиста, која је у том разговору учествовала) о томе нису ништа знали… очигледно се “светла“ традиција незалажења у библиотеку достојно наставила и вредно неговала … а пар година касније, уследила је и награда – он је постао и шеф катедре.
    Како рекох, г-дин Раденовић је у многоме у праву, али у једном ми се смучио: на оној Танјуговој фотографији, где понизно сагнут покорно, ропски гледа одоздо у милостивог Председника. Очигледно је добро измуштран вишегодишњим радом на Београдском Универзитету. Ваљда му је после тога нешто и милостиво удељено….

    24
    8
  7. @Иоанн Дубињин
    „Како рекох, г-дин Раденовић је у многоме у праву, али у једном ми се смучио:
    на оној Танјуговој фотографији, где понизно сагнут покорно, ропски гледа
    одоздо у милостивог Председника“

    Пренаглили сте са оним – “смучио“, “сагнут покорно“, ропски гледа одоздо“!
    Човек је средњег, а можда и нижег раста, при поздраву прави благ наклон и
    то га у односу на високу фигуру Председника чини мањим – физички/телом,
    али не и духом.

    21
    6
  8. Професоре
    Изненадили сте сме Вашим текстом на мој коментар Вашег интервјуа у коме оправдавате Вашу крајње погрешну тврдњу да је формула E=mc^2 погрешна, позивајући се на студенте а не на научнике. Ви пишете:

    „Svakom studentu prve godine matematike, fizike, bilo kog tehnickog fakulteta koji je savladao razvijanje funkcije u stepeni red je jasno kao dan da formula E=mc^2 nije tacna tj. = se mora zameniti sa priblizno jednako, tj. jednako moze ali sa greskom koja se dobija za ostatak u Maklorenovoj formuli. Ne mora se biti teorijski fizicar i ziveti i raditi u Nemackoj nego samo znati osnovne stvari iz binomnog reda koji se dobija razvijanjem neke funkcije. Itd,…Verovatno da uvazeni teorijski fizicar nije bio na casu kada je to slusao iz Matematike I ili je mozda rob autoriteta…. S.Radenovic“

    И овај Ваш одговор додатно доказује моје тврдње да сте Ви заточеник лошег образовања, паланачке затуцаности и примитивног научног окружења. Понављам, данашњу науку су стварали милиони умних, генијалних математичара, физичара, итд. и сада Ви све њих покушавате да дезавуишете уз помоћ „велике брестовачке мудрости“ да они не разумеју средњешколску елементарну Маклоренову формулу – која иначе нема везе са фундаменталним законом E=mc^2. Срамотно је да српски „научник“ на паланачким аргументима дезавуише етаблирану науку, која је захваљујући и овој формули продрла у макро- и микрокосмос, измерила и одредила физичке величине са тачношћу и до 10^(-10) процената(!), изнедрила чудесна открића на свим доступним јој енегетским скалама.
    Зар није парадокс, да г. Радановић, који и сам признаје да он није научник – са тим се у потпуности слажем имајући у виду стил његовог научног рада (публковањем ситних научних радова „паблона“), да на баналан начин негира најзанчајнија научна открића која су потврђена теоријски и експериментално и донела човечаство велики напредак. Коме ће то његово „знање“ да послужи у Србији? Па никоме, јер то неће да прихвати ни баба Стана из Брестовца.

    Професоре, останите Ви код ваших ситних теорема и не хватајте се озбиљне науке. Нисте Ви за то, јер да јесте, Ви бисте се данас клањали великим научним достигнућима (у које спада и E=mc^2) и популарисали би их међу необразованима. Уместо тога, Ви сте се одлучили на мизерно и понизно клањањее Председнику Републике – једном интелектуалном дилетанту, ваљда захвални што Вас је управо он ( а не неки тамо белосветски научници – Вон Нојман, Планк, Хокинг, Фејман, Бор, Поенкаре, Хајзенберг, Сахаров, Ландау и низ других корифеја и мислилаца – који, по Вама, не разумеју Маклоренову формулу у брестовачкој интерпретацији) прогласио за српског генија. Али, судећи по ономе што говорите о науци нисте Ви ни брестовачки геније.

    Бити роб ауторитета није погубно колико је бити човек примитивног, затуцаног, конзервативног и паланачког духа. А ви сте управо манекен за потоње стање.

    Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

    5
    34
  9. @ dr Kulic

    Procitah Vasu biografiju – impresivno, mora da Vasu vizit kartu treba presaviti vise puta da stane u dzep.Ipak, nauka iz Vas nije isterala prostakluk, naprotiv, zaodenula ga je ruhom arogancije, sto je sve Vasem obracanju dalo kicerajski izgled obracanja uciteljice cetvrtacima na casu poznavanja prirode i drustva o tome kako je nauka sve izmerila i kako je donela covecanstvu veliki napredak, uz pokoju uvredu magarcima koji je ne slusaju. Sve sto ste postigli postalo je samo sredstvo da budete prosti, tuzno! Pri tome, upotrebljavate kvazireligiozni recnik „cudesna otkrica“, „klanjanje“ i to ne slucajno, imajuci u vidu Vas trud izbora reci za uvrede (jos gore bi bilo da ste uvrede pazljivo birali, a „pohvalu nauci“ – onako, iz „Poznavanja prirode i drustva“, izdanje 1986.). Mnogim recima koje ste upotrebili ostavivsi mozak pre toga na seciranju nauci: „napredak“, „covecanstvo“, „otkrice“, „nauka“, bave se neke druge oblasti i za njih nemaju tu tupoumnu samorazumljivost kao za Vas.Sumnjam da ste se u zivotu klanjali samo naucnicima, tu su finansijeri, drugovi iz ministarstva, dodeljivaci stipendija iz ambasada…O kurvanjskom sakrivanju nauke iza postojeceg poretka, koji daleko prevazilazi Predsednika Republike i alternativne Predsednike Republike kojima biste se Vi klanjali, ne treba trositi reci!

    27
    6
  10. @др Кулић и @ Иоанн Дубињин

    С поштовањем према стеченом знању, питање за оба аутора коментара. Да ли професор својим гестом одаје поштовање Вучићу или институцији председника? Мислим да сте оба погрешили у дубини професорових гестова и њиховог смисла. Мој мудри али нажалост упокојени отац учио да се сваком човеку пружа рука, од најбољег па до најгорег. Све то у духу Хришћанства и опроста у нади да заједно градимо и стварамо бољи свет за све нас.

    @др Кулић и @ Иоанн Дубињин

    Ово је један од ретких чланака када можемо да предахнемо од свакодневне политике и политичких превирања. А тај предај је неопходан да останемо присебни у овом смутном времену. И зато вас најљубазније и од свег срца молим да и ово мало острво не претворите у политичко поприште.

    @др Кулић

    Научна средина живи у одсуству критике и самокритике, и као таква је огрезла у корупцији, летаргији и саможивости. Сматрам да је у духу знања и науке да будемо скептични, поставимо питања па чак и о установљеним теоријама и преиспитамо своје ставове о истима. Јер ко пита, не скита, а ми смо се Бога ми изгубили.

    Такође оба ауторе позивам срдачно да пишу о науци, и унапред се радујем Вашим текстовима.

    Аутор текста,
    Илија Пјешчић

    26
    2
  11. Вучић се није ништа мање поклонио професору него што је он њему. Председник је човек висок два метра и та је фотографија испала тако како је испала. Сложио бих се са аутором текста да је овде реч и о функцији председника државе коју би требали поштовати.

    18
    8
  12. Једна исправка са моје стране што се тиче форме, конкретно потписа у претходном коментару. Аутор текста је професор а ја сам само вoдио интервју.

    С поштовањем,

    Илија Пјешчић

    18
  13. ова накнадна преписка је постала плејада сујете, где се сада појединци доказују са својим биографијама и Фулбрајтима, те смо на час сметнули шта је тема разговора: скромне а пробојне речи човека који је само својим радовима подигао рејтинг целог БУ на листама. 🙂 ”О замкови, о доба прешна…”

    21
    6
  14. за Србе је сила и батина само…војска, сила, операције, пуч, удуржења, атентати, завере, клинчеви и остлао…што пре одбацити претензије на културу цивилизацију дијалог и ниво – и задобити и прихватити оно што нам је реалност: сила.претворити све у касарну специјалу и граничаре, ко вазда што је било…исотријски су нас зај***** врсних пар научника који су отишли на запад и донели те вредности и натерали нас да помислимо да смо ми добри за то…ми смо негде као православни и западнији дагестанци.

    5
    23
  15. Стојан Раденовић , добар Човек.

    21
    4
  16. Нисам образован,да би парирао коментаторима изнад.Али,срце ми је као пола професоровог.Барем.идемо редом.Срцем наравно.та формула није тачна...Можемо да кажемо да је само седам редова уназад у том извођењу тачно. Људи су заведени том формулом, али она је нетачна, тј. она је само приближно тачна. за математичара разлика је огромна.Зато и постоји валовита једнакост.

    22
    3
  17. И онда враћаш филм.Родитељска прича,сопствена,немала искуства.Сада и дјеца стасала.Зачарани круг.Лош филм.О неправди,непотизму,незнању,преписивању,затвореном кругу мизантропа који трују..
    Професор је то углађено,маниром племића,математички,не,не хируршки прецизно : То улагање има смисла ако улажете само у оне који су живи. Велики број професора са свих Универзитета су физички само живи. Нису живи као професори, јер заправо они само отаљавају наставу. Чак на Правном, и не отаљавају професори него то раде њихове млађе колеге. То је највећи неморал. А плате су тајне
    …а онда наставља да бије као Косанчић Иван џидом : У основној и средњој школи јединица не сме да буде претња. Да ђак може да пита. Исто је и на факултету. Значи ради се о слободи, да студент може да пита професора и да га доводи у ситуацију да он нема одговор. Мени је то увек било најдраже. На докторским студијама сам им рекао: „Ја сам неуспешан, моје присуство овде је непотребно, ако ја имам одговор на свако ваше питање.“ Јер ако се ви упуштате у докторске студије –значи већ идете у истраживање новог. Значи природно је да питате нешто што ја не знам Живели Професоре !Догодине у Косовском Поморављу .

    22
    3
  18. Не може г. Раденовић да угаси Сунце пљувањем из Брестовца и београдског подрума

    Искрено, мој коментар о погрешни тврђењима г. Раденовића о формули E=mc^2 није упућен њему или разним Николићима, Благојевићима, Пјешчићима и другим заточеницима митова и незнања, некомпетентним људима, који се паланачки мешају у ствари које су светлосним годинама удаљене од њиховог примитивног поимања света, већ онима разумним, који нису научници али ипак желе да добију праву слику света око себе.

    Горе поменути декаденти и незналице својим незнањем неће изменити било шта у науци и њеним законима – не само у свету, већ и у Србији. (Јер да су могли то би и учинили!) Свет не мењају трачарења и рекла-казала сомнабулиста, већ истинска сазнања заснована на научним методама. То је евидентно, јер науку развијају и стварају паметни, образовани и критички настројени људи а не разни самозванци који су само за подсмех.

    Нажалост, неки од ових интелектуалних деликвената имају некакав формалан друштвени статус у Србији, који покушавају да злоупотребе. Таква примитивна духовна атмосфера ће свакако стимулисти многе младе и талентоване људе да побегну главом без обзира из Србије. Јер, за те младе и паметне људе је неприхватљиво да раде у затуцаној и необразованој средини (у којој чак и професори афирмишу научне лажи), која би им сасекла таленат и амбиције.

    Немам више намеру да губим време на ове интелекталне деликвенте, те зато саветујем редакцију Стања ствари да замоли неког српског научника-специјалисту, нпр, са Факултета за физику или Института за физику у Београду, или са факултета у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, да истинским љубитељима знања и науке објасни значај формуле E=mc^2, и специјалне теорије релативности, за науку и за низ великих цивилизациских достигнућа – фузија, фисија, космичка истраживања, микрокосмос, итд., итд. То би било од користи и за Стање ствари, које се у многим аспектима етаблирало, до сада, као квалитетан полемички сајт.

    Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

    4
    32
  19. Докторе,нисам вас поменуо.Нема потребе да нас називате деликвентима,Ово паланачки,ваљда је Константиновић инспирација.Разумном Србину довољно.Од фузије,досад,окористила се англоамеричка освајачка машинерија,дижући ниво страха на нови ниво.То о енергији од исте слушамо већ 50 година.Освајање свемира.У НАСИ постоје нацрти пројекта слања човјек на мјесец.Без супер рачунара.Логично би било да већ од деведесетих имамо spacecab или сличну умотворину.За крај,Кулићи су Пивљани,али су махом у Фочи.Па ево једна романијска паланачка изрека :„чувај се Србина са Сокоца,Хрвата из Стоца,Муслимана из Високог…а Фочака ма које вјере био.

    26
    4
  20. Благојевићу Предрагу:
    је ли заиста постоји таква изрека за Фочаке? Фасцинатно!

    9
    4
  21. Pozdrav svim hejterima samo komentarisite jer samo to i umete

    2
    10
  22. @Sandra Radenovic

    „Pozdrav svim hejterima! Samo komentarisite, jer samo to i umete.“ – eto, umemo i da napisemo tu recenicu, zapravo dve, gramaticki ispravno! Otkud Vi znate sta mi umemo? Zapravo, do ovog „nastupa“ dr. Kulica, ovde je hejtovanje bilo retkost.Cak je tolerantnost dominantna osobina komentatora, a posebno sajta!

    @dr. Kulic

    Covece, uzmite se u pamet, nije Vam ovo mesto za rasprave u okviru sktrukovnih problema.Istup Vam je bio toliko prostacki, da se ja stidim i sopstvenog odgovora izazvanog vasim istupom !!! Gledao sam Vas na jutjubu, delujete kao odmeren covek, kakvo je ovo ludilo? Sto se nauke tice, „delikventi“ su sjajan termin, jer lepo opisuje svaku kritiku „istinskih saznanja zasnovanih na naucnim metodama“.Posle religioznih, presli ste na policijske termine, to lepo opisuje evoluciju uloge moderne nauke.“Hapsimo vas u ime teorije Velikog praska i sirenja lazi o Steady-state univerzumu!“.

    25
    4
  23. Коментару чека преглед:
    ”Какво је ово лудило?”…академска завист. Проф, математичар је власторучно демоностирао механизам подизања рејтинга целом БУ. И, ако се може, треба га за то казнити. По могућности из блиске или суседне струке. Јер сем емисије тај хејтер Кулић Фочак – нема цитате који подижу икога. Мене лично потпуно заболе брига за математику – али сам фасциниран двама чињеницама: тим механизмом подизања рејтинга (из шупе, подрума, само својом памећу радом итд) и 2) привилегијом коју Срби имају међу реткима, а то је да извесно могу да кажу која је најбоља српска школа коју имамо, математичка гимназија у Београду. Ја се дивим над тим како из једне чињеничне контингенције могу овако у преписци неформално да поуздано констатујем два таква стања ствари. То је феноменално.

    20
    3
  24. Господо
    Рекао сам да нећу више расправљати о струци са интелектуалним деликвентима. Мени спочитавате непристојност и некултуру (јер сам критиковао погрешне научне ставове проф. С. Раденовића, које је оне експлицитно изнео у свом интервјуу(!)) а Ви ме прогласисте Пивљанином и Фочанцем. Чак ме назвасте Кулић Фочак и простачки препоручисте читаоцима „да се чувају Фочака“!. Јалов Вам је и узалудан тај посао, јер ја немам ама баш никакве везе ни са са Фочом ни са и Пивом. Чак и у овим елементарним стварима показујете завидно незнање и ет(н)ичку затуцаност.

    Да Вас разочарам али и подучим, мој отац је Србин из Херцеговине – село Трусина, и наше право презиме је Куљић! После Другог светског рата некима који су остали у Србији, на волшебан начин је из презимена исчезло љ и прешло у л. Начин на који србујете у Вашим текстовима је простачки и недоличан српског домаћина. Гнушам се примитивног србовања, јер прави Србин-домаћин је по врлинама и понашању господин човек и благородан. Иначе мајка ми је Српкиња из Подриња а ја рођен и одрастао у Београду. Шта ћемо сад господо? Ваш мрски Фочак је уствари, преведено на Ваш вокабулар, Супер-Србин!

    За крај, препоручујем Вам – уместо да се бавите разним бедастоћама и инсинуацијама, латите се учила и књига и радите на личној култури и образовању. И мање се бавите тим Вашим петпарачким теоријама завере у науци, које су све засноване на незнању и кабадахијском и рушилачком менталитету.

    Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

    4
    26
  25. За:
    Don Quixote

    Дали сте веб адресу са „имиџ-фотос“ приказом пуне Ајнштајнове формуле? Иначе колико знам из физике укупна енергија тела = кинетичка + потенцијална. Kада се наведени, израз, са фотоса, коренује он би био Е = mc2 (први део формуле је кинетичка) + (pc2)2 (је потенцијална енергија) честице? Излази да је „моментум честице“ релативно мала величина па други део израза, с десне стране једнакости, се може замемарити. Тежи нули. Добро би било да дате објашњење шта је овде „моментум“ те у којим се димензијама наведене величине изражавају. Е је ваљда у Џулима или Kg*m²/s², m у Kg, c у m/s а „моментума“ је у?

    Иначе, веома ми се допао занимљив интервју г-на Пјешчића са уваженим професором г-ном С. Раденовићем! Мало ме је изненадио, безразложан, груб коментар г-на М. Kулића. Незнање испред дипломе је неоправдано а опрез је мајка мудрости – каже народна изрека. Мислим да би ред био да се г-дин Kулић барем извини г-ну Раденовићу. Сујета је лоша мана нарочито код научника! Нешто више на ову тему се може наћи у биографским делима А. Гротендика, једног од водећих математичара 20.-ог века. Поздрав!

    26
    3
  26. @ dr Kulic

    Toliko ste zapenili da ste poceli da pisete „Vi“, sto se odnosi na pojedinca, izrazava postovanje, barem prema drugom kao nepoznatoj osobi, a Vi se, zapravo, obracate vecem broju komentatora – „vi“.Vama se spocitava NACIN obracanja, oko sadrzaja, bilo matematickog izvodjenja formule, bilo prirode radova i citiranosti, vecina nas nije relevantna da sudi.Pa, ovo za strucnu raspravu izmedju matematicara i fizicara, kao i za raspravu ko i kakve radove pise i kolika mu je citiranost, nije mesto. Pri tome, akcenat teksta je bio na pitanju obrazovanja i tacnom uvidu o znacaju istorije nauke, a ja bih dodao i koristi od citanja dela iz filozofije nauke Kuna, Fajerabenda, Koarea, istoricara ideja poput Blumenberga, a onda i tezih slucajeva poput Huserla, Hajdegera, Fukoa…Sad, shvatiti vezu metafizike i tehnologije, savremene drzave i nauke, malo je zahtevniji posao, pa ume da deluje zaverenicki!

    P.S.
    „Licna kultura i obrazovanje“ je upravo ono sto Vama fali!

    25
    3
  27. @ Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка
    Познајем физику кроз основно образовање (површно), та спознаја се углавном уклапа у моје поимање света. Поменули сте нешто у једном вашем коментару, што је једна од физичких теорија које су ми нелогичне, а то је хидрогенска бомба, односно процес који се догађа у моменту експлозије. Могли би сте да нам свима овде објасните како и до какве фузије долази приликом експлозије те бомбе? Нисам провокатор, него сам радознао, верујем као и многи овде. Свако добро, унапред хвала ако одговорите, а ако не ником, ништа.

    15
    1
  28. Kulichu, ispoljili ste nedopushten nivo prostote I bezobrazluka, a sasvim nepotrebno I neproporcionalno. Proporcije se uche I u Brestovcu.
    Kad smo vam Dali onu nagradu blize pocetku karijere delovali ste sasvim uljudno I prikladno. Sad ste puni nekog glasa Iz laboratorije, puchi chete kao ona Lafontenova zaba.
    Sramota da ne umete malo lepshe da komunicirate. Povredili ste I nas Koji smo onomad bili za Vas.

    Aleksandar Jovanovich
    Prof u penziji

    23
    3
  29. Сви сте, с правом, нагрнули критикама на др. Кулића, који је простачким речником, са своје уображене научне висине (?) изнео критику мишљења и ставова др. Раденовића… Нисам у стању да судим ко је од њих двојице у праву о вредности Ајнштајнове формуле, али оно што ми пада у очи је да и доста коментатора подвлачи велику улогу др. Раденовића (захваљујући чијој цитираности) – и самo томе је Београдски Универзитет успео да се мало “попне“ на ранг-листи светских универзитета. Побогу, па зар се не схвата да је похвале вредна улога др. Раденовића и поред своје позитивне улоге, уједно у ствари и врло трагична чињеница…. Он је пензионер, човек од 72 године, живи и ради као аутсајдер, и сад – ако је пласман Београдског Универзитета (БУ) на коме раде и “научникују“ бар пар хиљада наставника и истраживача просечне старости од – надајмо се, ипак испод 50 година, добијају какве-такве плате за свој рад, дакле – ако је пласман тог универзитета у зависности од рада и публикација једног 72-годишњег пензионера – онда, с опроштењем, изем ти ја тај универзитет, његову вредност и његово “научниковање“, и ускладу с његовом скраћеницом, могу само да кажем: Буууууу!

    14
    10
  30. Гнушам се примитивног србовања, јер прави Србин-домаћин је по врлинама и понашању господин човек и благородан.…ово је теза покојног Радована Самарџића.Видимо,слушамо,читамо проф.др Николу.Како развија научни рад покојног оца.Проф С.Антонић је прије 7 недеља дао прецизну дефиницију Срба-курјачки народ.Тако да не бих негирао ваше мишљење о мени.Докторе,поносан сам што сте припадник мог народа,Сарказам?Не.Ја сам искрени демократа.Захвалан сам што сте истакли своје поријекло.Мени комшијско.И за крај,ово вам је маестралан,критички текст о двојици академика :
    „У САНУ би требало увести Хирш-индекс „с рогови“ Миодраг КУЛИЋ -Novembаr 6, 2018

    16
    2
  31. Postovani komentatore,

    Puno Vam hvala na zaista tacnom zapazanju. Mozda samo previdjate jednu i to glavnu stvar. Istrazivanje u informatickom vremenu kakvo je ovo koje mi zivimo ne zavisi mnogo od godina nego kao i uvek od VOLJE za MOCI i MOCI za VOLJOM. Ovde se misli na MOC u razumevanju Fizike, Filozofije i Matematike. Ljude od oko 50 godina a i vecina ostalih na svim svetskim univerzitetima koje pominjete (najveca vecina) nema ovo prethodno sto sam pomenuo, tj. ne moze to da ima po prirodi stvari. Djokovic je jedan….Mozda niste znali da dobra citiranost nije isto sto i VISOKA CITIRANOST. Da se vratim na pdesetogodisnjake: vecina njih su sluzbenici vlade drzave kojoj pripada univerzitet tj. zaposleni na nekom od fakulteta. I vecina nema tj. ne moze da ima pomenutu VOLJU. Covek ne moze da VOLJU pozeli ona je van njega. To vam je kao kod Djokovica nije on zasluzan sto je to, nego ta metafizicka VOLJA mu to daje. Uvazeni teorijski fizicar nema tu . VOLJU, On ne moze ni da je ima cim nema ni malo dobrote. Ali nije kriv zbog toga. On misli ako je neko iz Brestovca onda pomenutu VOLJU ne moze da ima. Nije dovoljno roditi se u krugu dvojke, piti kafu na Vracaru i VOLJA je tu. Svaki veliki stvaralac (zaista ne mislim uopste na sebe) ima svoj BRESTOVAC.
    Slazem se da ga ne treba napadati i ne treba mu zamerati, jer nedostatak pomenute VOLJE za MOC mu nije dozvolila da razume da je jednako razlicito od priblizno. Mnogi prave razne vrste karijera u nauci ali vecina to radi iz nedostatka pomenute VOLJE koja u coveku radja ljubav. Zato konkurisu da budu akademici, neki teze prestiznim univerzitetima u Nemackoj, Velikoj Britaniji,…da bi nadoknadili nedostatak Brestovca u sebi. I onda imaju kompenzaciju i ne pomisljajuci da nisu to sto misle da jesu. Jer kada napisete teorijski fizcar, Nemacka to jako gordo zvuci. Ali Brestovcani znaju da meni to nije potrebno, bez obzira sto ne znaju kolika je moja MOC i ljubav za razumevanje formule E=mc^2.
    Moramo biti dobri i ostavimo fizirara na miru, jer svako od nas je ono sto je morao biti.
    Stojan

    24
    3
  32. Уважени г. Стојане

    Стално се питам, зар је могуће да покушавате да на тривијалностима дискредитујете етаблирану науку. То што Ви повезујете Тајлоров (Маклоренов) ред и Ајнштајнову формулу – тврдећи да је ова потоња апроксимативна, је толико интелектуално дегутантно и безвредно, да сам у дилеми шта да о Вама мислим. Да бих отупио оштрицу неоснаване критике Ваших симпатизера, ево кратке анализе Ваших погрешних тврдњи.

    Као прво, Ајнштајнова формула за везу енергије и масе је ЕГЗАКТНА ФОРМУЛА и гласи:

    E=m₀c²/√(1-V²/c²) .

    √(X) је квадратни корен броја X, а знак / значи делење.

    У овој формули је m₀ – маса мировања тела, V-брзина тела а c-је брзина светлости (која износи око 300 000 километара у секунди). Из ове формуле произилази важан резултат да се у процесима (нпр. хемијским или у сударима тела) не важи законн одржања маса мировања али да важи закон одржања енергије.

    Ова формула је резултат физичке, логичке и математичке структуре специјалне теорије релативности, која је базирана на коваријантности и тензорској структури физичких закона у природи (механике, електромагнетизма, …).

    Сада, ако је брзина тела V много мања од брзине светлости с (тј. како се математички то пише V<<c) тада можете разложити у Тајлоров ред формулу за енергију Е по малој величини V/c – и то до жељене тачности. Али, данас када постоје рачунари, вредност Е (за задато V) се може израчунати са невероватном тачношћу.

    Тако, у линеарним акцелераторима у ЦЕРНУ протони (два снопа са супротним брзинама) који се сударају (и у том судару произведу низ елементарних честица, међу њима и Хигсов бозон – честица која је одговорна за масе других елементарних честица) имају брзине нешто (!) мању од брзине светлости, тј. њихова релативна брзина је (V/c)≈0. 99999.. и нико живи не развија формулу за енергију у ред по V/c, јер је тај однос реда јединице и требало би веровато бар стотинак чланова Тајлоровог реда да би се добила тачна вредност! (Знак ≈ значи приближно а знак << много мање.) Наравно рачунар израчуна ту енергију за милијардити део секунде!

    Значи, формула за везу масе и енергије (популарно названа E=mc²) уопште не зависи од развоја у Тајлоров ред, као што Ви помпезно и наравно погрешно тврдите(!), већ се њени домети данас одређују експериментално.

    И сада Вас питам – зар је уопште портал Стање ствари (без обзира што је то одличан портал али се не бави научном проблематиком) право место да се Ви у Вашем интервјуу разрачунавате са етаблираном науком и притом износite кардинално погрешне тврдње?

    Сами сте криви што сте налетели на педагошку мину – у виду моје критике, јер сте у Вашем тексту, и у потпуно неадекватном (ненаучном) миљеу, покушали да дезавуишете доказана научна достигнућа а да притом рекламирате Вашу псеудонауку. Порука Вашег интервју и коментара – ето милиони научника не знају елементарне математичке операције и користе Ајнштајнову формулу неправилно. Та Ваша некритичност и површност у размишљању запањује мислећег човека.

    Требало би да схаватите, да је наука данас толико софистицирана да се у модерним навигационим системима узимају у обзир (да би се побољшала прецизност локације објеката) ефекти закривљености простора-времена – који су базирани на Општој теорији релативности, а Ви причате да научници не владају ђачким знањима (нпр. Тајлоров ред, итд.)

    Оно што ми се допада у Немачкој је да приличан број пензионера (укључујући и бивше професоре универзитета) уписују факултете, да би стекли нова знања, која нису стигли да стекну у свом радном веку. Физика је посебно популарна. У том смислу, добронамерно Вам саветујем, да се упишете на Факултет за физику у Београду – тамо има много добрих физичара који ће Вам подарити многа фундаментална знања, наравно и о Ајнштајновој формули.

    Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

    П.С.
    Ваши навијачи, који покушавају да „“скачу“ по мени у циљу Ваше одбране – што је немогућа мисија, не због мене већ због моћи науке, могли би такође да упишу неки факултет, где би научили када се говори и пише Ви. Тада неће засмејавати публику својим коментарима заснованим на напабирченим знањима.

    4
    24
  33. Kulichu,
    Bash ste bezobrazni I loshe vaspitanje.
    Da Vas poshaljemo u Brestovac na dopunski trening.
    Vasha prostota, bezobrazluk i glupost prevazilazi sva ochekivanja za jednog fizichara. Imate prostachku ozbiljnu greshku u Vashojj kritici.
    U svakom sluchaju nije neophodno bilo shta raspravljati s Vashom poshvabljenom prostotom.
    Vash nekadashnji poshtovalac
    Aleksandar Jovanovich

    22
    4
  34. dr. Kulic

    Ne sumnjam da Vam treba fakultet za pisanje malog i velikog „Vi“, od sest semestara, sa specijalizacijom (Martin Buber je napisao delo „Ja i Ti“, Vi biste mogli da doktorirate na „Vi i Vi“)! Ne kaze se „pabircenje“, vec „obrazovanje“.Malo „obraza“ ni Vama ne bi falilo! Scijentifikacija celokupnog znanja je neodvojiva od sveopste vladavine prostakluka, Vi ste samo banalan oblik toga!

    P.S.
    Ako ste pod „zasmejavanjem publike“ mislili na smajlije, onda je ta duhovitost prvi pokazatelj duha kod Vas i niste zauvek izgubljeni! Meni licno je mnogo smesniji bio Hoking sa pricama o sirenju kapitalizma na Neptun.Ta budala mi bas nedostaje! Ali, gde je jedna budala, tu je jos gomila koja u njoj vide genija!

    23
    3
  35. Господо

    Велика већина оних који се потписују анонимно склони су олаком вређању сабеседника и других, јер с верују да су заштићени од реперкусија за лоше понашање.

    Вероватно сте уочили да ја моје ставове и погледе изнесене у дискусијама потписујем својим именом и презименом. Значи Ви(!) потмуло и кукавички бацате из заседе фекалије на мене и друге – са којима директно или индиректно „водите“ дискусију и са којима се не слажте. Срамотно је да анонимус-кукавица из горњег текста назива будалом великог научника Хокинга. Ја сам неке у дискусији назвао интелектуалним деликвентима, јер се користе погрешном аргументацијом својих тврдњи али нисам рекао да су будале. Али, назвати Хокинга будалом излази из сваког цивилизацијског оквира. Пожељно је да критика буде чак и оштра, али само у оној мери којој води ка позитивном расплету дискусије.

    Не заборавите, Хокинг, који је за Вас будала, је оставио човечанству велики научни допринос у квантној механици, астрономији и гравитацији, елементарним честицама а да ли сте и Ви нешто корисно допринели да би се разликовали од ове „будале“? Хокинг је, ако се не варам, сахрањен близу чувеног Њутна а где ћете Ви? Како ћете једног дана објаснити својим потомцима зашто је Хокинг будала а Ви нисте?

    Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

    П.С.
    Корекција – У претходном тексту, где говорим о Ајнштајновој формули треба пасус-лапсус „(нпр. хемијским или у сударима тела)“ заменити са коректним пасусом „(нпр. нуклеарним реакцијама и сударима)“.

    6
    22
  36. Проф. Раденовић живи на селу али је господин по својим манирима.

    Теоријски физичар је село напустио, отишавши као гастарбајтер у Њемачку, али село није напустило њега. Тј. не чак ни село (јер српско село је лепота) него простачки дух сељачине.

    СтСт одавно није имало овако некултурног и малициозног коментатора.

    Физичар предлаже да „навијачи“ упишу факултет е да би се научили правопису — предлог глуп и бесмислен, јер једини од овде присутних који вапије за допунским образовањем је сам физичар. Но за то образовање факултета нема — јер се стиче као кућно васпитање. Нажалост, ако га је икада имао, ово је ишчилело кроз муку и озлојеђеност услед вишегодишњег понижавајућег аргатовања за германског послодавца. Тужан призор који би можда био вредан сажаљења ако би физичар показао трунку људскости и извинио се за своје ничим неиспровоциране увредљиве коментаре.

    Ризикујући оптужбу за тривијализацију проблема, о Ајнштајновој формули понешто могу сазнати и непосвећени лаици у следећемдвоминутном видеу:

    22
    3
  37. Дискусија постаде ратничка.Вукови.Око критике школства,поготово универзитета,најбоље је писао Милутин Миланковић у дјелу Кроз Васиону и Векове.Упамтио је само једног Бечког професора.Остало преспавао или избјегавао.Стивен Хокинг,за мене,је научник из стрипа.Као што је Корто Малтезе кул,тако је он бриљантан.Моћницима служи да просјечна европска мама каже:сине,видиш шта се деси кад пуно учиш.Па настави:само ти благо мени за рачунар 14 часова,кркај KFC,измислиш неку апликацију и Бог да нас погледа.Мало сам банализовао.Професор Кустурица и ја из истог краја.Он са Горице,а ја Кошевско Брдо.Похађали смо исту сарајевску другу гимназију.Отуда и ово.Марковић Горан лијепи етикете као покојна братична Саве Ковачевића у најбоље вријеме.

    18
    2
  38. Да не останем дужан око стрип хероја.Вансерисјки човјек,Геније.Али ово му није требало:Hawking finally concludes, (with his co-author Mlodinow), in his book The Grand Design, “Just as Darwin and Wallace explained how the apparently miraculous design of living forms could appear without intervention by a supreme being, the multiverse concept can explain the fine tuning of physical law without the need for a benevolent creator who made the Universe for our benefit.…ове наше назови новине одмах бомбастично : Хокинг доказао да нема Бога! па наставља :Because there is a law like gravity, the Universe can and will create itself from nothing. Spontaneous creation is the reason there is something rather than nothing, why the Universe exists, why we exist.” Ово сви знате,али мени згодно поставити :Scientists have pointed out the circular reasoning involved here. You can’t have a universe without it being created, you can’t have spontaneous creation without physical laws, and you can’t have physical laws without a universe„…Ето.Ко од сабесједника скија,у јануару код нас на Јахорину.

    17
    2
  39. dr. Kulic

    Nkakvu ja diskusiju ne vodim sa Vama, niti Vi nesto diskutujete.Ja sam komentarisao kakvo treba da bude obrazovanje i naveo primer kako izgleda kada nauka glumi moralnost, nudi resenja za probleme sa kojima nema veze i, najgore, saucestvuje u gusenju sloboda. Onda ste dosli Vi i promenili i sadrzaj diskusije i , iznad svega, poseljaciji ton.Moje ime nije vazno, ja nemam ambiciju da me sahrane ni pored baba Visnje, a ne Njutna, a stavove sam iznosio nasiroko i padobrancima na sajtu, poput Vas, nisu i ne moraju biti poznati.Vas policijski nastup me nije impresionario nimalo, tako da pozelim da se legitimisem.

    Hoking i Dokins su najbolji primeri sta je „nauka“, kada se izadje izvan okvira zanata i pocne „razmisljati“ o problemima covecanstva. Petparacka SF i politicka reakcionarnost – sve ukupno glupost. Sta je Njutn radio kada se nije bavio naukom, a to je veci deo vremena, i to je poznato (izmedju ostalog iz knjige doticnog Hokinga)!

    Kakve reperkusije? Da se sve ovo odvija tet-a-tet, reperkusije za Vase lose ponasanje bi bile slicne onima iz rasprave Njutna i Hajgensa! Bas juce, sa covekom koji ima izuzetno obrazovanje, za razliku od Vas, razgovarah o promeni prirode svetlosti od Platona do novoplatonicara i kako se renesansni novoplatonizam ogledao u slikarstvu. Vi mozete procitati knjigu H.Blumenberga „Svetlost kao metafora istine“ – deblja je od Vaseg znanja van zanata, a moze se nositi u dzepu kosulje 🙂 I, ovim zavrsavam ovo, sto god je to bilo, diskusija sigurno nije!

    21
    4
  40. Професоре Раденовићу

    Шта се то дешава са Вашим доказом да је Ајштајнова формула за енергију погрешна? Је’л Ви то још увек развијате у ред па не стижете да га просумирате? Можда би Ваши поштоваоци на сајту могли да помогну. Макар да Вам попљују формулу, као што су покушали и мене.

    (Можда Вам помогне и „свезналица“ председник Вучић – пред којим сте се поклонили само под правим углом. Тај наклон српски интелектуалци називају „а ла Стојан“. Мада мислим да сте могли и ниже, макар до …..).

    Молим Вас, пожурите са Вашим доказом, јер научни свет са нестрпљењем (и у научној грозници) очекује тај епохални доказ, који би срушио тековине данашње цивилизације.

    Што нам пре доставите тај доказ то боље (за научни свет), јер би се тако на време отрезнио и кренуо (вероватно лајковачком пругом преко Брестовца) у нову будућност – коју би, наравно, обликовали Ви и Ваши следбеници.

    Многи универзитети у свету, чувши за Вашу тврдњу да физичари у својим истраживањме користе погрешну Ајнштајнову формулу, најавили су отказе стотинама хиљада професора и укидање многих факултета за физику. Јављају ми се колеге из света тражећи Вашу адресу, да би Вас у случају отказа молили да им нађете посао.

    Нучни свет ће захваљујући Вама бити вероватно уздрман до темеља – Ви ћете постати нека врста научне короне.

    Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

    П. С. Уверен сам, да ће се Ваша формула (ако се покаже тачном) убудуће звати „Стојанова формула“. Па, напред у прогрес. Имате и моју подршку!

    3
    20
  41. Господине Др Миодраже Кулићу, теоријски физичаре, Немачка, Ви се питања исправности/неисправности Ајнштајнове формуле у Вашем рату против г-на Раденовића формално држите “к`о пијан плота“, мада сте (ваљда?) и сами ипак свесни да то уопште није битно за одређивање Вашег става према г-ну Раденовићу. Претпостављам – пошто сте практично његов “исписник“ и пошто сте обојица (ваљда бар неко време) заједно битисали на Београдском Универзитету (као наставници, истраживачи?) да се иза свега скрива нека Ваша стара пизма (из било каквог разлога) према њему? Ваше подсмевање његовом сељачком пореклу је права свињарија! То Вас сврстава у ред “Витезова Покондирене Тикве“ – ако га (још?) нема – ето Вам прилике да постанете његов Велики Мајстор. То би Вас, можда, ослободило и неуспешне амбиције да постанете предводник “Српске Дијаспоре“?
    Јесте, и ја сам критиковао Раденовићево клањање Вучићу. Да сам био на Раденовићевом месту, не бих никако отишао Вучићу – него бих поручио да он дође у моје подрумче/гарсоњеру ако баш толико жели да разговара са мном, али Ви сте стварно прешли све границе доброг укуса написавши: “ Можда Вам помогне и „свезналица“ председник Вучић – пред којим сте се поклонили само под правим углом. Тај наклон српски интелектуалци називају „а ла Стојан“. Мада мислим да сте могли и ниже, макар до …..“ – до чега, докле, господине Др. Миодраже Кулићу, теоријски физичаре, Немачка?? Али, не само тиме… Не желим да верујем да је коментатор @Don Quixote у праву са својом тврдњом “…да Вам је кућно васпитање отишавши као гастарбајтер у Њемачку…. ишчилело кроз муку и озлојеђеност услед вишегодишњег понижавајућег аргатовања за германског послодавца“, јер Ви сте за мене, са мојим 50-годишњим “тегобним стажем понижавајућег аргатовања“ на Западу, ипак само неки полетарац – мада, морам да кажем да ми је баш живот и рад у СФРЈ био понижавајуће аргатовање, а живот и рад на Западу тек показао шта је стварно живот и рад достојан човека и стручака, али – добро, то је индивидуално искуство, и показује дијаметралну ралику између мог и @ Don Quixote-овог “Weltanschauung“ – а.
    Господин Раденовић је (ваљда добровољно) прихватио да живи и ради у условима у којима је и остарио. Ви нисте – али сте, упркос свом одласку, изгледа, остали у неком озлојађеном лимбу. Изађите из тога….Искрено Вам препоручујем да прихватите мудру поруку оне изреке: “Засвирај, па и за појас задени.“

    25
    3
  42. Уважени господине Дубињин

    У Вашем тексту спочитавате ми свашта – да сам неваспитан, простак, … а такође да сам „Витез Покондирене Тикве“. Други „ботови“ професора Раденовића су ме частили још негативнијим епитетима. Узмимо, да су све те тврдње тачне али какве то везе има са мојом дискусијом о погрешним и увредљивим научним тврдњама г. Раденовића? (За њега сам први пут у животу чуо тек када га је Вучић недавно прогласио за српског генија!)

    Наиме, намера мојих текстова је била да заштитим науку и научнике од српског математичара (који је аналфабета у физици) Стојана Раденовића, који је у свом интервјуу направио недопустиву научну и моралну грешку а која, због јавности, мора бити оштро критикована и разобличена. Наиме, он је изнео недопустиво погрешну и за научнике крајње увредљиву тврдњу:

    “ Године 1905. Ајнштајн је постао познат. Објавио је свој први рад са познатом једначином E=mc2. Објављивање је ишло јако споро, мислим да сам рад чак није ни рецензиран. Е сад, не знам, да ли ми верујете али морам да кажем да та формула које је у свим уџбеницима, Википедији, та чувена формула као обичном деди из Србије; та формула није тачна. Њено извођење је погрешно, а у ствари и закључак је погрешан. Можемо да кажемо да је само седам редова уназад у том извођењу тачно. Људи су заведени том формулом, али она је нетачна, тј. она је само приближно тачна. Међутим такви су физичари, да би лепо изгледало – они занемаре сабирке. Ја сам ту мало изненађен, нисам могао да верујем да је у свету то толико популарна формула, а нетачна. Али, разумимо да је у физици све приближно …“

    Значи Вучићев геније, проф. Раденовић, експлицитно тврди, да је он „деда из Србије“ утврдио да велика већина нас (милиони научника!) цео свој научни век радимо са погрешним формулама и да смо превидели истину коју је „деда Стојан“ лако уочио! „Деда Стојанова“ твдња је тешка увреда свих научника од 1905. (када је Ајнштајн објавио рад) до данас, чак и будућих!

    Овај исказ проф. Раденовића је не само радикално погрешан, већ он показује колико је он осион, бахат, некомпетентан, провинцијалан и неувиђаван човек, који је изгубио сваку меру здравог расуђивања – тврди да су милони људи у криву а он једини у праву! Тај његов научни и етички безобразлук морао би свако „од памети“ да критикује. Јер, г. Стојан је сада јавна и истакнута личност, која би морала да води рачуна о свом понашању у јавности .. Чудно је да ме и Ви нисте подржали у часном и исправном науму, већ се бавите трицама и кучинама – инсинуацијама о мом аргатовању у Немачкој, о предводништву у Српској дијаспори, …!

    Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

    П.С.
    У Вашем тексту наилазим на запањујуће и наравно погрешно тврђење: „То би Вас, можда, ослободило и неуспешне амбиције да постанете предводник “Српске Дијаспоре“?“

    Одакле Вам та сомнабулна мисао и толика мржња према мени? Ја у својој дискусији на СтСт нисам уопште спомињао Српску дијаспору! Иначе, где сам ја то показао да хоћу да будем предводник Српске дијаспоре? Да Вас приближим истини – имао сам амбиције у организовању дијаспоре, при чему сам све активности лично финансирао. Неке су се и оствариле. Избегао сам свако подмићивање наградама, јер за патриотски рад награде су увреда. Прихватио сам једино признање од лекара – признали су ми дијабетес, аритмију, инфаркте, стентове, бројне операције … А када сам дошао у Немачку „пуцао“ сам од здравља и трчао (у 38-ој години) 100 метара за 13 секунди – додуше у ципелама.

    4
    22
  43. Intelektualne delatnosti se mogu podeliti na:

    umetnost
    nauku
    filozofiju
    i matematiku

    Matematika sa filozofijom je tu da nadgleda. I ona nije nauka, vise je formalni sistem. I to je vazno da se zna.

    Inace, D. Hilbert je rekao:

    Moramo biti odgovorni i ne smemo fiziku zbog njene vaznosti prepustiti samo fizicarima. Jer fizika je cesto

    teska fizicarima!

    22
    3
  44. @Dr Miodrag Kulić

    “Проф. Стојан Раденовић:
    Можемо да кажемо да је само седам редова уназад у том извођењу тачно.
    Људи су заведени том формулом, али она је нетачна, тј. она је само
    приближно тачна.“

    Ако успете да побијете горњу тврду – “да је само седам редова уназад у том
    извођењу тачно.“, и не више од тога, онда је то стварно недопустива тврдања
    проф. Раденовића.
    Ви се позивате на бројне научнике од 1905., до данашњих дана, као против
    тежу “тврдњама“ проф. Раденовића, о математичкој тачности Теорије
    релативитета, али тиме Га експлицитно не побијате.
    Ко зна колико научника је подржавало и подржава Дарвинову Теорију о
    еволуцији – пореклу човека од човеколиког мајмуна, а наука све више научно
    увиђа да је та Теорија – “портрошена“.
    У математици су подударно и слично “као небо и земља“, а вероватно, за
    математичаре, тако је и за – “ЈЕДНАКО“ и “ПРИБЛИЖНО ЈЕДНАКО“, зато,
    молим Вас, не узмите то за зло проф. Раденовићу!
    Он говори само као математичар, а не као физичар.
    Колико, као лаик, разумем, Он не пориче корисност Тероије релативитеа и
    њену примењивост, а нуди могућност извођења њене формулеа до краја,
    до коначног а не приближног резултата.
    Допустимо му то да докаже или се посрами за горњу тврдњу!
    Хтели или не, Ви сте ипак, бар по овој теми, “заступник“ Расејања/Дијаспоре,
    а проф. Раденовић Матице и ваш разлаз са Њим , на овакав начин, само
    штети свеукупном СРБству – СРБијанцима, СРБинима и СРБству.
    Ступите са проф. Раденовићем у контакт, са пар мејлова или скајп “виђења“,
    расправите то као људи, добро људи, нађите заједнички став, у ономе у
    чему се слажете и обрадујете Расејање и Матицу – да су се два СРБина
    сложила, а не да их Теорија релативитета “завади као два ока у глави“
    Боже сачувај!
    Христос: “Ако се два или три на Земљи сложе у чему им год драго,
    и за то се узмоле Оцу Небеском, и не посумњају у срцима својием –
    биће, буде, бива им по речи њиховој“!
    Покушајте, Молим Вас, ништа не кошта, не боли, никоме ни на сенку
    нећете стати, да се ДВА СРБИНА – ОБОЖЕ и СЛОЖЕ!
    Вше сагласје са проф. Раденовићем, и Његово са Вама, превазићи ће све
    научне тероије , од постања па до краја света!
    И као што је ова “распра“ кренула са “Стања Ствари“, нека се овде
    за свагда и заврши – не као цепање атома /фисија/, него као спајање
    атома /фузија/.

    17
    3
  45. @Dr Miodrag Kulić: Када већ не желите да се држите оне сељачке паметне изреке: “Засвирај, па и за појас задени“, пробаћу на – тако рећи “микофо манир“ да Вам укратко образложим зашто Ваш начин дискусије претоварен негативним емоцијама и ружним (дис)квалификацијама господина Раденовића изазива толике негативне реакције и коментаре: “С’est le ton qui fait la musique“. Comprenez vous?

    22
    3
  46. МА, ГДЕ СУ ВАШИ ДОКАЗИ, Г. СТОЈАНЕ?

    Па, не можете се тек тако извући из скандала који сте сами проузроковали. Прво „попљујете“ целу науку и научнике (ту подразумевам и себе) тврдећи да се баве погрешним стварима и када су Вас научници ухватили у лажи, они с правом траже доказе за Ваше неутемељене тврдње – бићу искрен, са намером да Вас дискредитују. Али, Ви, који сте у Вашем интервјуу љутито, и Вучићевски осионо, подигли мач над главама многих српских научника – за које тврдите да су неспособни, сада се понашате као интелектуални миш, који се кукавички скрива иза цитата познатог математичара Давида Хилберта. Па, не може он да буде покриће за Ваше научне глупости и за Вашу осионост.

    (Иначе, Хилберт, Јевреј по националности, је био моралан и прагматичан човек (и научник). За време Другог светског рата остао је да живи у Немачкој, где је радио на Универзитету у Гетингену. Да не би свакаог дана на улазу у Уни. отпоздрављао нацистичким поздравом (са уздигнутом руком), он је на Уни. долазио са две торбе у рукама! Иначе и Хилберт је учествовао у проверама Ајнштајнових теорија и формула и није „открио те Ваше фантазмагорије“. )

    Једино што Вам преостаје је, да признате грешку и да се извините физичарима – у противном бићете исмејавани до краја каријере. Јер, не можемо дозволити да по Србији ширите незнање и затуцаност, декаденцију и интелектуалну херметичност али и да интелектуално трујете наше младе.

    Знамо ми добро каква је улога математике у физици, али јадна би била физика у Србији када би је контролисали Вучићеви математичари.

    Јасно је да Ви немате никаквих доказа за Ваше научне фантазмагорије и нема у свету тог научног часописа у којем би Ви могли да објавите то научно смеће. Мој савет је, да можда покушате да то објавите у Вучићевом Службеном гласнику, јер се тамо штампају свакојаке глупости, са једним јединим некомпетентним рецензентом, прелетачем Јеленом Триван. Ко зна, можда ће ови интелектуални узурпатори у неком следећем изборном циклусу имати слоган за науку: „Стојан ће да доведе српску науку у ред!“

    Пошто сте Ви узели себи за право да будете „српски научни гуру“ и за области у којима немате ни средњешколска знања – слично понашање практикује и Ваш промотер председник Вучић, зато ми српски физичари тражимо од Вас само ДОКАЗЕ, ДОКАЗЕ ….., ни мање ни више. Ту Вам не помажу ни „ботови“, ни цитати, ни Вучић.

    Г. Стојане, не сакривајте се по интелектуалним буџацима – позивајући се на корифеја Хилберта, већ нам изнесите ДОКАЗЕ за те Ваше ФАНТАЗМАГОРИЈЕ!

    Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

    П.С.

    ДОКАЗЕ, САМО ДОКАЗЕ, г. Стојане! Све остало је јалово наклапање и „обман трудящихся“.

    3
    22
  47. @Dr Miodrag Kulić тврди ово: “….Иначе, Хилберт, Јевреј по националности, је био….. “.
    Јевреј по националности?? И то тврди Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка….? На основу чега он то – као научник, који би требало да проучи релевантне чињенице пре него што нешто тврди, наводи као неку доказану чињеницу, када све биографије описују Давида Хилберта ( 1862- 1943) као потомка високо рангиране грађанске пруске фамилије из Кенигсберга (Источна Пруска – данас Калињинград, Русија, али тамо више Немаца нема….). Откуда др. Кулићу та јеврејска фантазмагорија – да се послужимо његовим изразом упућеном др. Раденовићу: “Јасно је да Ви немате никаквих доказа за Ваше научне фантазмагорије …“ – у овом случају: откуд др. Кулићу та биографска фантазмагорија о Хилберту? Зар он замишља да би Хилберт, да је био Јеврејин, за време нацизма уопште могао да опстане на било ком немачком универзитету, ма – и у животу? Уосталом, из Хилбертове биографије ( https://mathshistory.st-andrews.ac.uk/Biographies/Hilbert/ ) се може видети да Хилберт од 1934 г., па до смрти 1943 г. уопште није ни залазио на Универзитет у Гетингену, где је до тада више деценија предавао …
    Да завршимо пригодним цитатом из текста самог Др Миодрага Кулића, теоријског физичара, Немачка: „…ДОКАЗЕ, САМО ДОКАЗЕ, г. Стојане! Све остало је јалово наклапање и обман трудящихся “ – али заменимо оно „г. Стојане“ са „г. Миодраже“.

    24
    2
  48. @ Дубињин

    Није само тон у питању.

    Никола Тесла је сматрао комплетну теорију релативитета за глупост.

    Начин на који би Кулић саопштио да је Тесла могао из Смиљана, али не и Смиљани из њега, потпуно је небитан.

    Овде се ради о испраним мозговима који верују у путовање кроз време (можда верују и у путовање кроз друге величине изражене системом СИ) а ”аргументацију” излажу на француском, математичком, и језику логике првог реда, да би засенили простоту.

    И све то док су сами засењени типусима типа Хокинга, квадриплегичара са смањеном когнитивном функцијом, који је деценијама наводно успевао да дактилографише расправе о црним рупама брже од професионалних секретарица.

    Уз помоћ шатро-гига-мега технологије која доказује да је Бог мртав.

    19
    6
  49. ПАЈА ПАТАК ДОБИО ЗАДАТАК

    Уважени г. Паја Патак

    Шта може да уради један Паја Патак осим да гаче и постави кукавичје јаје? Не можете Ви моје инсистирање на г. Стојановим „доказима“ о „погрешности“ фундаменталних закона природе, да поистоветите са једном епизодом из Хилбертовог живота – којег Ви свакако не познајете.

    Ви грчевито замењујете тезе – да се заобиђе дискусија са научних наклапања г. Стојана и пренесе на анегдоте Кулића о Хилберту. Испуштате главну ствар – нисам ја предмет спора већ „генијална“ открића г. Стојана! И он треба да достави доказе а не ја!

    Осим тога г. Паја Патак, као човек који не познаје проблематику и Хилбертов научни опус, не спомиње важан податак да се Хилберт бавио интензивно и Ајнштајновом Општом теоријом релативности а самим тиме и Специјалном теоријом релативности, за коју г. Стојан тврди да је погрешна! Значи по г. Стојану (и Паји Патку) и чувени математичар Хилберт се бавио погрешном теоријом и изводио погрешне Ајнштајнове формуле! Сва срећа да је на време умро, иначе би га српски научењак г. Стојан „прогнао у научни пакао“.

    Да појасним публици каквим се Ви, Паја Патак, интелектуалним шибицарењем бавите.

    Претпоставимо да Ви тврдите да је Њутнов закон погрешан а ја испричам неку безазлену анегдоту о Њутну, нпр. да није волео да једе краставце. Поставља се питање шта је важније за интелектуалну дискусију и критику (нпр. међу ученим људима на СтСт) – Ваша тврдња да је Њутнов закон погрешан или моја прича о његовој одбојности према краставцима? Одговор је толико јасан, да га чак и Ви знате? Па зашто онда замењујете тезе? То је класичан пример подметања кукавичијег јајета. Овога пута само у циљу спасавању г. Стојана.

    Г. Пајо Патак, оканите се ћорава посла, тј да замењујете тезе. То је само доказ интелектуалне немоћи да се конфронтирате са правим проблемом – одбијање г. Стојана да нам достави доказе да је Ајнштајнова формула погрешна (односно да је чак и г. Стојанов идол, Хилберт, погрешно радио!). Ја нећу насести на то Ваше шибицарење. Те методе смо ми још као клинци апсолвирали у Сарајевској улици.

    Ви, свесно или несвесно, припадате Вучићевој школи комуницирања са јавношћу – новинар му постави суштинско питање о економији а „Велики Вођа“ одговара контрапитањем о новинаревој тетки. Оканите се тога – то може да прође код неке баба Милице али не и интелектуалцима на СтСт.

    Узгред, све што сам ја изнео о Хилберту је сагласно чињеницама, док Паја Патак износи напабирчене селективне, и погрешно интерпретиране чињенице, које су базиране на веома оскудним подацима и то само са једног(!) сајта, као и његовим непознавањем материје – видети П.С.

    Да завршим дискусију како треба – ДОКАЗИ, ДОКАЗИ су важни г. Стојане. То би Вам и Хилберт рекао да може!

    И порука г. Стојановим ботовима – ако „научењак“ г. Стојан не достави своје „научне“ доказе, тада је време да зауставимо ово јалово дописивање преко СтСт. Зар не увиђате уважени „Стојанови ботови“, да то више нема смисла, јер хиљаде и хиљаде (додуше досадних) комараца (ботова) не могу никако против слона!

    Др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Немачка

    П.С.

    Ево неких појашњења везаних за Давида Хилберта, за оне читаоце које је Паја Патак довео у забуну, јер их је површно, и нетачно, информисао са патолошком жељом да ме дезавуише. Иначе, и у низу немачких публикација наћи ћете информацију, коју је г. Паја Патак олако купио као последњу истину, који „описују Давида Хилберта ( 1862- 1943) као потомка високо рангиране грађанске пруске фамилије из Кенигсберга“, али нећете наћи податке о његовим јеврејским коренима и везама – у Немачкој постоји тренд још од краја рата да се нацизам ретушира и да се прећуткују важни подаци везаних за његова злодела.

    Давид (типично јеврејско име) Хилберт је по Оцу био Прус а по мајци Јевреј (девојачко презиме Ертман – порекло се код Јевреја одређује по мајци!). Иначе, супруга му је била Јеврејка – што је за Хилберта била додатна „смртна казна“. У пензију је отишао 1930 али је долазио на Универзитет и 1933-1934 – нацисти су дошли на власт 1933 када су почели да прогањају Јевреје али не и да их масовно убијају), те су моји подаци о Хилберту коректни. Ево текста са сајта https://mathshistory.st-andrews.ac.uk/Biographies/Hilbert/ – који наводи и Паја Патак али га чак погрешно интерпретира.

    Тако, Паја Патак не наводи да је Хилберт држао лекције на Уни. Гетинген у зимском семестру 1933-1934 (једном недељно) у време велике Наци-еуфорије – дошли на власт 1933, што је у сагласности са подацима у мојој анегдоти о Хилберту. На том сајту (на који се позива Паја Патак) уопште не пише о Хилбертовим везама са Јеврејством и о супрузи Јеврејки – зато их Паја Патак и не зна!

    „In 1930 Hilbert retired but only a few years later, in 1933, life in Göttingen changed completely when the Nazis came to power and Jewish lecturers were dismissed. By the autumn of 1933 most had left or were dismissed. Hilbert, although retired, had still been giving a few lectures. In the winter semester of 1933-34 he gave one lecture a week on the foundations of geometry. After he finished giving this course he never set foot in the Institute again. “

    Ево и једног пасуса из Википедије који говори о страдању Давида Хилберта због јеврејства:

    „By the time Hilbert died in 1943, the Nazis had nearly completely restaffed the university, as many of the former faculty had either been Jewish or married to Jews. Hilbert’s funeral was attended by fewer than a dozen people, only two of whom were fellow academics, among them Arnold Sommerfeld, a theoretical physicist and also a native of Königsberg. News of his death only became known to the wider world six months after he died.“

    Надам се да Вам је горка судбина Хилберта донекле јасна и да Вас је Паја Патак поприлично обмануо – наравно због непознавања проблематике (вероватно и енглеског језика) али и жеље да замени, горе наведене, тезе.

    Иначе анегдота о Хилбертовим торбама потиче од усмених прича старијих немачких професора.

    Г. Пајо Патак, да ли сте Ви којим случајем имате везе са Информером? Таква сличност у стилу писања и менталитету тешко да је случајна?

    1
    22
  50. Ово је савршен пример као изгледа дискусија са научницима ”главне струје” Кулићеве врсте:

    Неко из масе дискутаната направи лапсус и ”лупи”, а овај то искористи за ад хоминем, игноришући сувисле аргументе осталих.

    Наравоученије:

    Држите се ”совјета здравога разума”, туците где су најтањи и немају аргументацију, и избегавајте омашке.

    16
    2
  51. Нисам ботина…Политкомесари су то називали контрареволуција,а moviemaker-i …U filmskim studijama u svijetu postoje ljudi, stručni i odlično plaćeni, čiji je posao da analiziraju i i bespoštedno kritikuju nove filmske projekte u njihovoj (post)produkcijskoj fazi i dovode autore, reditelja prije svih, u poziciju da grčevito brane svoje autorske postupke i rješenja koja su podvrgnuta kritici, nerijetko i surovom kasapljenju od strane za to "ovlaštene osobe". Ta pozicija-zanimanje u italijanskoj filmskoj industriji zove se "signor negatore". Osoba koja ima to zanimanje potpuno ravnopravan učesnik u procesu nastajanja filma, da od njegovih primjedbi, kritika, strepe filmadžije, jer je ugled i utjecaj "signor negatorea" kod producenata neupitan..

    14

Оставите коментар