Хвала Ти Господе на сваком дану, / моја је ништа за Твоју рану, / Теби су нанете претешке боли, / а Твоје срце још увек нас воли
Манастир Матејче код Куманова (Фото: Фејсбук/Јасмина С. Ћирић)
Када се најежим од хладноће,
и помислим да тело издржати не може,
стигне благослов кꞋо најслађе воће,
слава Ти Боже, слави Ти Боже!
Када ме сустигне нека несрећа,
и од бриге не могу спавати,
ка Богу је љубав моја највећа,
и шапућем тихо, Господе слава Ти.
У тешким временима облаци сиви,
и помислим од мене је далеко рај,
душа би моја да вечно живи,
Господе помилуј, милости дај.
Ти мене боље од икога знаш,
на искушења ме стављаш да будем бољи,
и пружаш колико треба да даш,
слава Ти и нека је по Твојој вољи.
Хвала Ти Господе на сваком дану,
моја је ништа за Твоју рану,
Теби су нанете претешке боли,
а Твоје срце још увек нас воли.
Само Те молим буди уз мене,
и нека ме Твоји анђели воде,
да не запнем када ми нога крене,
слава Ти Господе, слава Ти Господе!
Напомена: Песма је издата у овогодишњем Зборнику Књижевног друштва Раковица, на основу учешћа на XIV Међународном сабору духовне поезије одржаном у манастиру Раковица
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар