Изгледа да „наш“ председник види високо образовање и научну заједницу као живинарску фарму – уложићемо новац, побољшаћемо услове, па ће и производња (јаја) бити већа
Александар Вучић у Европској организацији за нуклеарно истраживање (CERN). Фото: Инстаграм
Ишао је „наш“ председник у Женеву, на прославу 70 година ЦЕРН-а. Наш „најбољи студент права“ шетао се са шлемом на глави, разгледајући постројења у којима најбољи умови на планети одгонетају тајне универзума, које је сам Творац загонетнуо. ЦЕРН је можда и највећи подухват који је човечанство до сада извело.
У своме облигатном обраћању нашој намученој јавности нагласио је да треба да повећамо улагање у науку. И да радимо на довођењу страних универзитета.
(Обећао је да ће дуплирати – иначе безначајна за ЦЕРН – средства која Србија уплаћује за тамошња истраживања.)
Тешко је отети се утиску да „наш“ председник види високо образовање и научну заједницу као живинарску фарму – уложићемо новац, побољшаћемо услове, па ће и производња (јаја) бити већа. А самим тим и приход. У афери литијум већ му се – у обраћању научној заједници – омакло да држава већ годинама троши средства на научнике, и да је време да јој научници врате. Да снесу јаје од литијума, биће. Као да је улагање у науку и научну заједницу исто што и плаћање музике у кафани – ми дајемо паре, а ви певате оно што ми желимо да чујемо.
И уопште читава та дружина која влада нашим друштвом и одлучује о нашим животима, а која се испилила испод Брозовог шињела, дели – рекло би се – материјалистичку парадигму с краја XIX века, изражену Џејмсовим речима да „мозак лучи мисли, као што бубрези луче мокраћу“. Немогуће је другачије објаснити њихов однос према образовању и науци. (Наведену изјаву је један филозоф прокоментарисао речима: „Када Вас чујем да тако говорите, чини ми се да би то могло бити истина.“ Том сарказму немамо шта да додамо, нарочито када се у материјалистичком маниру изјашњава „наш“ председник: треба да омогућимо мозговима нашег друштва боље/профитабилније лучење.)
Већ је у више наврата помињао како треба да доведемо „престижне стране универзитете“ у Србију. Стручњаци који заврше државне факултете у Србији врло лако из Србије одлазе и налазе посао у неким другим земљама. Биће да није проблем у факултетима. Пре се чини да су неки из окружења „нашег“ председника одлучили да уложе свој (тешко зарађени) новац у високо образовање (не своје, наравно, они су за себе већ сасвим довољно паметни), па су им потребни брендови. А „наш“ председник ће то и да им омогући, даљим дезавуисањем наших универзитета, института и научника.
@jahravom196
Да подсетимо себе, јавност и „нашег“ председника са његовом камарилом: најважнија ствар за високо образовање је аутономија универзитета. Немешање политике у науку је вековна тековина цивилизованог света.
Најважнија ствар за научни рад је слобода – слобода мисли, речи, и дела.
Без слободе у трагању за истином нема науке.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
И доћи ће реномирани инострани Универзитети, отвориће овде своје огранке. Наравно преузеће добре професоре са државних, јер универзитетски професори нису дунђери, не налазе се на сваком ћошку…
И онда ће добро образовање моћи да стекну смо они који ће моћи добро да плате . Али није греота, ова агонија и треба једном да се заврши
Главо пуна снова, само замени дунђере политичарима. Дунђери су вредни, поштени људи. То је вредан занат. Они нису безвредни и штетни. Не живе на туђ рачун, него подмећу леђа и рмпаче да би прехранили себе и породице. Тесар, зидар, армирач… Вучић и његова екипа – лопурде су за спрдњу, вицеве, омаловажавање. Дунђери су за њих институције.
Стварно је уврнут посао председника Србије: довешће престижне СТРАНЕ факултете, неће створити СВЕТСКЕ од домаћих.
Имали смо школство на светском нивоу све док напр€дни кадрови нису дошли, отерали способне, заменили их празилук-кадровицима, буразерима и телећим главама, поставили своје неспособне кркане да им њима неспособнима штанцују дипломе по ситему ја теби ти мени, не би ли се пред пред себи сличним неукима из месног обора похвалили, јер велики је напредак аванзовати од продавца семенки и сунцокрета преко пијачног криминалца до знаш ти ко сам ја ја сам ти из онај власти и постати неки велики дрмр или госпођа министарка, па нам сад кад су разорили све чега су се дохватили продају памет коју немају и приче о „тијем страним универзитетима из тог дебелог света“, по систему како покондирени мали Ђокица замишља неке ствари, баш како је видео у ТВ серијама, док му се благотелећи поглед губи у даљини. Хрк хпу. Анатема на све који су гласали за тај олош, анатема на све којима је било свеједно. Вечна пропаст и анатема.
Предлог је да се присетимо колонијално-окупационог статуса Сербије, е да не бисмо губили време на непотребне детаље. Свака потез, политички или маркетиншки државног врха добија на смислу и значењу не кад се разматра изоловано него у контексту који за нас, нажалост, значи повратак у четрдесете прошлог века. Истина, с том разликом да више не висе тела обешених Срба на Теразијама, али је Београд претворен у јамеричку прћију у већој мери него што ј био погермањен у доба Другог Рата.
То ће рећи да су ствари грђе него за време Његоша. Тешко да би чак и он сада могао да напише поему о орлу и свињи, прво јер орлова више нема на видику, а већ нема (барем не онаквих) ни наших комшија на које бисмо могли да се „вадимо“. Ни свиње нису добра метафора за модерне потурице, пардон, ЕU-робске поклонике и пројамеричке либерал-отпаднике. Ми сами смо постали као неке кокоши, кокодачемо и кљуцамо бачено нам просо, али више једни друге, док нас окупатор черупа и ложи ватру под казаном у који би да нас стрпају онако очерупане, гологузе и голошије. У таквој слици, бавити се темом као што су изјаве, путовања, финансирање CERN-a (помози Боже!) од стране Председника раздржављене Србије, је знак јалове доконости, без икакве практичне користи или утицаја. То што ће неко овакав коментар да прогласи за ботовски је само доказ исправности горе реченог.
Дунђер, нисам ни помислио да дунђери нису вредни и да не зарађују хлеб поштено у свом зноју. Нагласак је на томе, да је и универзитетски професор, исто тако вредан човек, даровит који је својим трудом издвојио у класи и дошао до тога да буде међу најбољима у некој области па да сутра производи кадрове на које се систем па и друштво могу ослонити.
(Нажалост чак и универзитетских професора данас има свакаквих, непотизам и партијаштво су и ту пружили своје пипке)
Слична је ситуација и са здравством, приватни сектор јача, преузимају не само најбоље докторе него чак и медицинско особље, па и ту долазимо у ситуацију да ће се и лечити само онај ко има добро да плати а остали ће се само водити да су здравствено осигурани о висити на листама чекања.
При том има ту и неке метафизике, ми никако да укопчамо да смо заветни народ чак иако се овај нараштај као крмад ваља у сваком калу. Правда држи (ову) земљу и градове. Некеко се као случајно подударало да кад год смо страдали кад би неправда и раслојавање прелили чашу. У краљевини Југославији много сељачке сиротиње а мало богаташа, многи чак ратни профитери – па дође казна у виду кумуниста. Кад смо сви хтели да живимо као Европа и наивно веровали да ћемо сви у капитализму бити капиталисти, десише нам се страни инвеститори код којих радимо у пеленама и гађају нам жене столицама. А ко зна, можда је чак и српско царство пропало јер су нам се великаши понашали као данашњи тајкуни, знамо да су Стефана Дечанског бацили у Звечански затвор јер им није разделио поседе по поражаној Бугарској.
Ова света земља тражи правду.
Наше научнике честите је недавно по медијима проглашавао државним непријатељима. Све који су било који аргумент против рударења изнели назадним факторима који не желе напредак Србије, незналицама које би се и против воза буниле…
Људе који су већи део живота жртвовали и посветили науци. Сутра када би се одлучили да оду, као и многи пре њих, било би потпуно разумљиво и оправдано. Мало ко зна каква и колика је то жртва. Ненормално би било очекивати од њих да пристају да свој рад уподобљавају политичким и корпорацијским интересима само да би остали у Србији, а досадашњим останком су показали да сами не желе друго, али због свеопште немоћи да се одупремо унутрашњој окупацији на крају ни њима, а ни нама неће преостати други избор него да се исељавамо под најездом зла.
https://stanjestvari.com/2024/09/06/bioloski-fakultet-optimalna-mera-za-sprecavanje-negativnih-posledica-projekta-jadar-je-odustajanje-od-projekta/