Не чува се тако образ и поштење! / Ко хоће да народ и води и брани, / Тај у души вјечно мушки понос храни, – / Он не пузи, он се уз Голготу пење
Алекса Шантић
Не чува се тако образ и поштење!
Ко хоће да народ и води и брани,
Тај у души вјечно мушки понос храни, –
Он не пузи, он се уз Голготу пење.
Заставу ти своју бјеше народ предô,
И за тобом пође и у борбу стаде,
Ал’ ти ето, вођо, посрну и паде…
Гдје ти очи бјеху? Што нијеси гледô?
Зар ти што до јуче бјеше орô смјели,
Ти у ког је вјера заложена била,
Зар блатом да каљаш своја крила?
Пред тираном нашим да поклекнеш, је ли?
Он ти пружи части, он те у вис диже,
А до јуче, знаш ли, с њиме си се клао!
Гдје је људски понос? Он је ето пао –
Преваљени соко у прашини гмиже.
Може ли ти народ простити то дјело?
Јесу ли то пути душа свијетлијех?
Не, то је знај, вођо, један тешки гријех
И љага што каља јунаково чело.
Не чува се тако образ и поштење!
Ко хоће да народ и води и брани,
Тај у души вјечно мушки понос храни, –
Он не пузи, он се уз Голготу пење.
1907. године
Categories: Гостинска соба
Aleksa Šantić Srbin ( a ne „Mostarac“ ) napisa
ove stihove godine 1907 .
Samo godinu dana kasnije 1908 beše ANEKSIJA ( 30 godina od Berlinskog kongresa 1878 godine ).
VOĐE koje su VODILE njegov GRAD Mostar
od vremena kada se Aleksa Šantić Srbin
( a ne Mostarac ) rodio u tom ISTOM gradu su
NAPALE AGRESORSKI NE PROVOCIRANO
NE LEGITIMNO njegovu MAJKU KRALJEVINU SRBIJU 1914 godine.
Pre samoga AGRESORSKOG NE PROVOCIRANOG NAPADA na MAJKU KRALJEVINU SRBIJU „tadašnje“ Alekse Šantića KOMŠIJE I SUSJEDI ( a ne Mostarci ) su u Mostaru istog dana kada je Gavrilo Princip Srbin ( a ne Bosanac ) iz PRINCIPA
ubio DO VOĐU Germana koja je ANEKTIRALA
Hercegovinu i Bosnu ( Aleksinu i Gavrilovu ) u
Sarajevu su RULJE KOMŠIJA I SUSJEDA krenule u AGRESORSKI NAPAD na SVE Srbe i Srbkinje ( a ne „građane i građanke“ ) u SVIM
gradovima Hercegovine i Bosne.
Tada su TUĐE VOĐE kojima Aleksa nije NIKADA posvetio ni jedan JEDINI stih
PRVI PUT u prošlome veku pokazali kako se
VODE njihovi PODANICI Germani i njihove
SLUGE Aleksine i Gavrilove KOMŠIJE I SUSJEDI.
VOĐA Srba je u to vreme bio Kralj Petar Karađorđević.
Ni Kralj Petar ni Aleksa Šantić ni Gavrilo Princip nisu mogli ni da SANJAJU a kamoli da
VIDE svojim sopstvenim OČIMA kako će za samo 20 godina posle njihove smrti ISTE Germanske VOĐE sa ISTIM Aleksinim i Gavrilovim SLUGAMA KOMŠIJAMA I SUSJEDIMA PONOVO AGRESORSKI I SA JOŠ VEĆOM REVNOŠĆU napasti na SVE SRBE I SRBKINJE ( a ne „građane i građanke“ )
VOĐENI samo jednom JEDINOM željom da
SRBA I SRBKINJA NESTANE u njihovom
KOMŠILUKU I SUSJEDTSTVU.
Ni Kralj Petar ni Aleksa Šantić ni Gavrilo Princip nisu mogli da SANJAJU a kamoli da VIDE svojim sopstvenim OČIMA kako će za samo 25 godina SVI SRBI I SRBKINJE biti
VOĐENI u SVETLU BUDUĆNOST sa VOĐOM koji nije bio nikad SRBIN.
Aleksa Šantić je bio Srbin pesnik.
Radoje Domanović je bio Srbin satiričar.
Jedan u SRCU Srbske Hercegovine.
Drugi u SRCU Srbske Šumadije.
I jedan i drugi su do BOLA poznavali
SRBINA i SRBSKU DUŠU.
Oba su ISTO pisali o ISTOM za ISTE Srbe i Srbkinje.
OBA su za PARAMETAR VOĐE uzimali
SVE Srbske VOĐE od Svetoga Save pa do
Kralja Petra Prvog Karađorđevića.
Ni jedan ni drugi nisu ni mogli da VIDE
a kamoli da PIŠU o VOĐAMA koji su VODILI Srbe i Srbkinje od NAJTRAGIČNIJEG
NIČIM PROVOCIRANOG NE LEGITIMNOG
SAMOUBILAČKOG datuma :
01.12.1918 godine.
Nema više Alekse.
Nema više Radoja.
Nema više Gavrila.
I Šantić i Domanović a pogotovo PRINCIP je
umro tog 01.12.1918 godine.
Majka Hercegovina čeka NOVOG Aleksu Srbina ( a ne Mostarca ).
Majka Srbija čeka NOVOG Radoja Domanovića ( Šumadinca Srbina a ne građanina ).
Majka Bosna čeka NOVOG Gavrila Principa
( Srbina a ne Bosanca ).
Kada SVA trojica NOVIH Aleksa Radoja i Gavrila USTANU iz NOVE Srbske KOLEVKE i
nastave tamo gde su njihovi PREZIMENJACI
stali tada će budućim Srbskim VOĐAMA
biti PRINCIPIJELNO lakše da VODE Srbe i Srbkinje.
Ja sam Srbin.
Principijelno pamtim.