О! Како земља слатко мирише! / Запева глава из горког блата. / Може се живети и без живота. / Али не може без Арарата!

Јовица Тишма (Фото: Подунавље.инфо) 

Баш кад је Турчин дошô у село
Вахан је деци кувао кашу,
Али кад виде незвана госта
На скромни ручак позва и пашу.

Овај кусну, па викну: Соли!
Те Вахан хитро кашику узе:
Стрпи се мало честити пашо
Док деци с образа покупим сузе!

Кад сврши, паша чинију ритну –
Каша се просу! Више не могу!
Да платим, рече! Сабље се маши
И њом Вахану одсече ногу!

Овај ускликну: А баш се питам
Због чега човек две ноге има?
Хвала ти, пашо, на тој доброти.
Бар да уштедим на опанцима.

Сад ће ми живот мирнији бити
Јер док је мени главе и врата
Може се живети с једном ногом.
Али не може без Арарата!

Арарат (Фото: tripadvisor.com)

Гледа га паша. Замахну потом,
И љути челик Вахана лизну…
На трен – све стаде! А онда рука
Напусти раме и ћутке склизну!

Вахан ускликну: Их! Каква срећа!
Због чега човек има две руке
Када се једном кашика држи?
Хвала што си ме лишио муке!

Сад ће ми живот мирнији бити
Јер док је мени главе и врата
Може се живети с једном руком.
Али не може без Арарата!

Трећи пут паша замахну сабљом,
Под обрву је Вахану сјури,
А овај, срећан, чак и не трепну
Док око тихо из главе цури,

Него запева: Лака ти рука!
Сад више не морам да се стидим
Што са два ока по свету идем
Када и једним Арарат видим!

Сад ће ми живот мирнији бити
Јер док је мени главе и врата
Може се живети с једним оком.
Али не може без Арарата!

Пашче хришћанско! – просикта паша
И махну сабљом ка голом врату,
Челик цијукну! Одлете глава! –
Ајд’ сада певај о Арарату!

О! Како земља слатко мирише! –
Запева глава из горког блата. –
Може се живети и без живота.
Али не може без Арарата!

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Мирјане Булатовић)

Categories: Гостинска соба

Tags: Јерменија, Јовица Тишма, поезија