Џон Морис сматрао да би било „штета“ ако би бомбардовање „изгледало као да је циљ рушења или понижавања Милошевића важнији од циља пружања хуманитарне помоћи“
Бомбардована зграда РТС-а (Фото: EQRoy/Alamy)
(Declassified UK, 15. 8. 2024)
Прије двадесет пет година НАТО је бомбардовао главни студио југословенске државне телевизије, Радио-телевизије Србије (РТС).
Напад извршен 23. априла 1999. у два часа по поноћи био је саставни дио Клинтонове и Блерове „хуманитарне интервенције“ на Косову. Према званичној верзији, хтјели су да зауставе масакр предсједника Србије Слободана Милошевића над Албанцима у оквиру распада Југославије.
У удару на РТС, међутим, погинуло је шеснаест и рањено деветнаест медијских радника, што остаје најспорнији догађај током седамдесетосмодневне кампање НАТО-а.
Говорећи сутрадан на скупу поводом педесетогодишњице НАТО-а, Блер је остао при тврдњи да је бомбардовање телевизије „потпуно оправдано“, пошто је она „дио Милошевићевог апарата диктатуре и моћи“.
Медијске и организације за заштиту људских права нису се сложиле с тим. Амнести интернешенел осудио је напад као „ратни злочин“, а Национално удружење новинара описало га је као „варварство“.
Милорад Додик: Енглези највећи национални и државни непријатељи Срба
Документи с којих је скинута ознака повјерљивости откривају да је Блер приватно био упозорен од стране по рангу највишег правника у Британији поводом бомбардовања цивилних циљева, укључујући зграду РТС-а. Документи од прошлог мјесеца доступни у Националном архиву наводе на закључак да је Блер обмануо британску јавност о легитимности војних операција НАТО у Југославији.
Ратни циљеви
Државни правобранилац Британије Џон Морис послао је „тајну и личну“ биљешку Блеру свега неколико часова по бомбардовању РТС-а.
„Оклијевао сам прије овог личног обраћања о правним аспектима наше политике по питању Косова.“
Мориса је, као и правне савјетнике енглеских министара спољних послова и одбране, бринуло да би НАТО „могао испустити из вида… законска ограничења неминовно важећа и за наше дјеловање“ у Југославији.
Морису „није било јасно“, примјера ради, какве везе мете попут „радио и телевизијских станица“ имају са „задовољавањем хуманитарних потреба“ – чак и „под претпоставком да су те мете законски дозвољене“.
Без резолуције Савјета безбједности УН САД и Енглеска оправдавале су војну интервенцију у Југославији спречавањем хуманитарне катастрофе.
У том смислу Морис је сматрао да би било „штета“ ако би бомбардовање од стране НАТО „изгледало као да је циљ рушења или понижавања Милошевића важнији од циља пружања хуманитарне помоћи“.
Морисова забринутост није била без основа. Блер је априла 1999. приватно признао да „идемо према ситуацији да ће нам циљ постати уклањање Милошевића“, како је открио Грејзон.
Kosovo War at 25: Blair’s secret invasion plot to ‘topple Milosevic’ revealed
„Сад не можемо тако рећи, али аутономија Косова у оквиру Србије постаје апсурдна. И просто, Милошевић ће бити пријетња по стабилност региона док год је на власти“, наставио је Блер.
Морис је, међутим, отишао и даље у свом писму Блеру, износећи став да „постоји простор за озбиљну недоумицу о законитости напада“ на економске, политичке и медијске мете, „шта год да је наш општи циљ“.
„Не знам како су, примјера ради… радијске и телевизијске станице, или зграда у којој је била смјештена Радио-телевизија Србије, могле потпасти под војне циљеве.“
НАТО није навео које његове чланице су учествовале у нападу на зграду РТС-а.
Али чак и ако Енглеска није била непосредно укључена, Морис каже да је „нападе извршио савез који је дјеловао у наше име, и то и у правном смислу“ и „уз нашу пуну подршку“.
Морис је Блера подсјетио и да би поступци Енглеске могли бити и предмет разматрања Међународног суда правде, Европског суда за људска права и Европског суда правде.
Милошевић „не губи“
Упоредо с упозорењима из области међународног права, Блер је добијао и извјештаје да би НАТО могао изгубити рат.
Педи Ешдаун, тада вођа Либерално-демократске странке и некадашњи службеник МИ6, боравио је на Балкану од 18. до 22. априла и за Блера припремио извјештај о стању на терену.
„Говори се да добијамо овај рат“, написао је Ешдаун. „Досад још нисам видјео никакав доказ томе у прилог, а јесам много доказа да га Милошевић не губи.“
„Не могу рећи какви су губици његових снага, нарочито у теренским борбама на Косову, али сумњам да нису велики, и да их је мање него што мислимо.“
Ешдаун је стога препоручио јачање напада НАТО припремом копнене инвазије и сарадњом с „Ослободилачком војском Косова“.
Кит Кларенберг: Тони Блер пре почетка бомбардовања тражио да се гађају цивилне мете
Блер је приватно сматрао да „ОВК“ „није много боља од Срба“, а Ешдаун је сматрао да „би требало да ризикујемо и да их ангажујемо“.
„Што их више будемо смислено користили, то ће дјелотворнији бити наши ваздушни напади и имаћемо мање погинулих кад почне копнена инвазија.“
„Баш нас брига шта мали кажу“
Убрзо по бомбардовању зграде РТС-а, енглески план за Косово постало је бирање мета по начелу „ако се сложе главни играчи (у НАТО-у), друге нећемо ни питати“.
То би изгледало као „ратни кабинет, односно група од пет или шест великих“ који би „доносили критичне одлуке“ о томе шта бомбардовати.
„Свака блокада изабраних мета мора се уклонити или одговорност непосредно пребацити на оне који блокирају“, каже се у документима с којих је скинута ознака повјерљивости.
Чланови НАТО који су оклијевали били су Португалија, Канада и Грчка, прибојавајући се да би ескалација повећала број цивилних жртава.
Енглези су разрадили и планове за потапање Југословенске морнарице и коришћење специјалних јединица ради „нервирања“, „одвраћања“ или „изненађивања“ Милошевића.
Сљедећих седмица, уз енглеско навођење, НАТО је наставио бомбардовање цивилних мета у Југославији, укључујући главни аеродром у Црној Гори и познати Хотел Југославија у Београду.
Милошевић је 9. јуна, послије скоро три мјесеца борби, прихватио да повуче српску војску с Косова, усљед пријетњи копненом инвазијом НАТО-а.
Енглеска је била прва држава која је признала једнострано проглашену „независност“ „Косова“ од Србије 2008.
„Рат никад није цивилизован“, тријумфално је изјавио Блер. „Али рат може бити неопходан за одржавање цивилизације.“
Тони Блер: Не критикујте превише Катар јер много улажу у Велику Британију
***
Морис, који је преминуо прошле године у 92. години, објавио је 2011. мемоаре који бацају више свјетла на његове двије године као Блеровог првог државног тужиоца.
У њима Морис каже да је нова лабуристичка влада „вјероватно најратоборнија од свих модерних влада у свијету“, с премијером „спремним да употреби британску војску толико често да му нема премца у модерно доба“.
Стјуарт Лејкок: Све земље које је Енглеска икад напала, и неколико њих које (још) није стигла
По питању Косова Морис „се никад лично није срео с Тонијем Блером“, описавши то „запањујућим стањем ствари“. Једном приликом на сједници владе Блер је чак довео у питање „његово присуство и улогу“.
Блеров непријатељски став спрам правног савјетодавства, према Морису, био је подстакнут „јаким искушењем (…) да се праве пречице“ и „да се буде на истој линији с Американцима“.
Џон Мекивој
С енглеског посрбило и скратило: Стање ствари
Прочитајте још
- Политика: Тони Блер нови саветник Владе Србије на путу у ЕУ?
- Блиц: Тони Блер у службеној посети Београду, циљ посете консултације око „деливери јунита“
- Приштински медији: Компанија супруге Тонија Блера саветује владу тзв. Косова
- Приштински Експрес: Блеров институт има пројекат са Србијом, помаже и по питању Косова
- Лондонски Телеграф: Влада Србије унајмила адвокатску канцеларију супруге Тонија Блера
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар