Не могу прежалити Што неким случајем Није жив Султан Мурат Па да одем на Косово поље Да му се извиним
поезија
Биљана Диковић: Видовдан и вода жива
(“Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“) СВЕТОСТ и СВЕТЛОСТ небеских Срба ОПОМИЊЕ и КРИК у души чистој, светосавској, РАЂА.
Владимир Коларић: (Евро)азијска Русија – Амарсана Улзитујев
У недавно овде објављеном тексту, о младом песнику Пантелејмону Комарову, говорио сам о оној пушкинској Русији, окренутој начелима и искуству личне слободе, целовитости и (персоналног, културног и духовног) преображавања – ономе што је и створило велику руску књижевност, која је,… Read More ›
Јеромонах Роман (Матјушин): „А ко је личност? Па онај што жури“
*** А ко је личност? Па онај што жури Да се сопственој дубини приклони, Ко, кад једанпут до себе догњури, Не хита више да отуд изрони.
Живојин Ракочевић: Стварање и страдање Даринке Јеврић
„Ја са Косова не идем, то не би било сагласно мојој поезији“, рекла је једина српска уметница која је остала у Приштини после 1999. године „Даринка Јеврић је најбољи песник Косова и Метохије и једна од најзначајнијих српских песникиња друге… Read More ›
Поезија Милане Бабић
Милана Бабић (Требиње, 1975) је професор српског језика и теолог. Председник Књижевног удружења „Сусрет“ Требиње, сарадник „Светигоре“ из Херцеговине. Песник и приповедач, преводилац са руског. Однедавно је помоћник главног уредника српског „Стања ствари“
Невен Милаковић: Благослов Светога Саве
Љубљена дјецо моја: минуше вјекови као трептај ока, а моја душа спокоја не нађе јер рана је моја превише дубока, дубља од значаја косовскога боја као презир хладна, к’о лош пут широка.
Матија Бећковић: Праху оца поезије
Нема тајне коју о теби не знамо Ал Тајну твог духа још одгонетамо Знамо ти постање претке и прапретке Али за ту Тајну нема одгонетке Све потанкости и свеувидности Дале су само Књигу оданости Али Тајну није нико растајнио А… Read More ›
Мирјана Маринковић: Запис
Ускукало небо и земља задрхта усукана. Древни молитвениче, иконо предака предачких, запиши и ово: Петсто годова памтивека у пиљевини неразума!
Матија Бећковић: Окупација
Кад сте нас већ окупирали Какав је проблем Да будете мало љубазнији Што мора сваку окупацију Да прати исти буђав израз лица И нескривеног гађења
Матија Бећковић: Црногорци су Бога ставили на гласање и он није добио на изборима!
Од његових песама би се могла направити држава. Била би то најлепша краљевина и он би у њој био патријарх.
Поезија и музика Мирјане Маринковић
СЛИКА Оде! К’о шамар на дамар, стрепње трептај. Заусти, али…