Песма посвећена песнику Петру Пајићу
Петар Пајић (Ваљево, 6. октобар 1935 – 2. август 2017)
Чим је Петар Пајић
Променио светом
И прешао у већинску Србију
Лако ми је било да верујем
Да ће га прву ноћ дочекати
Најмлађи покојници
Мило Глигоријевић и Љуба Поповић
И да ће га прво одвести код Десанке
А Десанка Јустину и Николају
А њих двојица Ненадовићима
Љуби и Матији
Па сам му довикнуо
Над хумком у Ваљеву
Да кад стигне тамо
Каже да их ми овамо
Молимо
Да Прота Матија иде у Русију
Љуба у Европу
А Николај у Америку
И измоле да Србију
Пусте са робије
Коју је опевао
И допусте да се брани са слободе
5. 8. 2017.
„Књижевне новине“, бр 1265-66, Београд, септ. – окт. 2017, година LXIX, стр. 1
Categories: Преносимо
Оставите коментар