Спава мили мој род.
У сну се свечано радује ДОБРУ.
На јави се у пауковој мрежи зла
штампа нова књига ТАМЕ.
Биљана Диковић
Поглед остаје прикован
за шарене решетке ЛОГОРА
и безбожног времена БУДУЋЕГ.
Белим нам мастилом
облацима исписују КРАЈ
и живот нам краду НЕЗНАНЦИ…
Док спава мили мој род
у сенци крошње ПОСТАЊА
ПОРОД нам од нас самих
и свега његовог ОТИМАЈУ.
Бројанице и МОЛИТВЕ
наших небеских Србаља ЗВОНЕ.
Са сузама хлеб насушни
у грлу нам ЗАСТАЈЕ.
Незнане нам капије отварају
они који нам добро НЕ ЖЕЛЕ.
Полако кроз крв тече
БОЛЕСТ коју посејаше
на нашим питомим њивама.
Посечени ХРАСТ ЗАПИС на Савинцу (Фото: Juzna Srbija)
Пробуди се роде мили.
У тишини НЕСТАЈЕШ.
Бар главу ПОДИГНИ
и кажи – НЕЋУ, НЕ МОЖЕ, НЕ ДАМ.
И кажи – И САД, и УБУДУЋЕ.
А ако се не пробудиш
НЕКО ће некад
разрушену ТВРЂАВУ
посетити
и прочитати овај ЗАПИС
– да си ПОСТОЈАО!
Categories: Преносимо
Оставите коментар