Александар Димитријевић: Тежина речи

Покровитељи светске историје, који се јављају у лику великих сила, које увек и пре свега брину о сопственим стратешким интересима, намештају и скидају своје марионете по потреби. Њихове политичке способности, политичка опредељеност и моралне особине играју пресудну улогу. При томе уживају пуну финансијску подршку, којом између осталог, пропагандна машинерија, медији и издавачка делатност бивају непосредно потпомагани. Овакав правац сарадње остаје све док такви појединци показују успешност у управљању државом и послушност према саветима

У  sitcom  серијалу  BBC-ја “Док време пролази” један од ликова, иначе домаћица пансиона, по навици изненада улази у салон међу госте, да би саопштила како ће чај да буде послужен за три и по минута. На тај начин сцена се завршава у гротески. Наш Председник недавно обавести јавност како ће са Путином да разговара два и по сата. Ако ништа друго, овим исказом потврдио је своју склоност владања ситуацијом.

Основно средство у раду политичара јесте говор. Суштина деловања политичара, кад год је потребно, своди се на порицање реченог. Ова истина никог не би требало да узбуђује. Па ипак, питање је шта и како рећи. Од тога, на крају крајева, зависи  његова лична судбина, али понекад  и  судбина читавог народа. Став сваког политичара, којег говор обликује, произлази из сплета сложених околности: стања међународних односа, прилика у земљи, циљева странке и особина његове личности. Како је природа њиховог посла стална променљивост, о њиховом карактеру нема потребе губити времена. Пошто су објективне околности њиховог деловања дате по себи, оне су тиме изван њихове контроле. Једину разлику међу политичарима успоставља мера доследности у поступцима, којој су подлога управо изговорене речи.

Двадесет четвртог априла 1987-ме, члан Председништва ЦК СКС, Милошевић, пред окупљеним, напаћеним и пониженим српским становништвом у Косову Пољу, изговара речи: “Нико не сме да вас бије”. Ове су речи отишле у историју  и како изгледа Милошевићу дошле главе. Временом, он постаје презрен и напуштен од многих, чак и неких блиских сарадника, продан и послан у Den Haag, да заврши беспомоћно, препуштен опакој болести која постаје алиби онима жедним његове крви.

Било је то у време док су идеје, ту и тамо још одређивале човеково деловање. Данас наступа ново време. Надахнуће идејама уступа место чистој економској рачуници и незајажљивом користољубљу. Стање човекове свести и друштва у његовој свеукупности, обележава и мери, искључиво законодавност економије. Идеологија, уколико није неолиберална, заједно са естетиком, моралом и богословљем, леже одбачени на отпаду историје. Трактати о слободи, демократији и несметаној трговини, више годе уху од њихових пандана Империјализма, Капитализма, Глобализације и Неолиберализма, те су у неограниченој употреби.

Недавно, наш Председник, поводом деведесет година рада рудника Трепча, окупљеним на прослави у Звечану,  телеграмом упућеном из Београда поручује: „Србија ће бескомпромисно наставити да се бори за ваше право да управљате оним што су стварали ваши преци, што припада вама, и ‘Трепчу’, док год је Србије, нико неће моћи да вам отме и отргне“. Шта је Председник овде рекао а шта је хтео да каже? Садржајно дубиозна између власништва и управљања, стилски неуједначена порука је за собом оставила питање коме је у ствари намењена!

Већ неко време очи и уши светске јавности окренуте су према Србији тек “да која овца не занесе своје руно у грм покрај пута”. Кад је реч о поруци из 1987-ме, могло би с претпоставити да је сасвим лепо легла у ухо угрожених. Истовремено, алармирала је добронамерне пазитеље са стране, наговештавајући спремање које ваља предупредити. Порука из 2017-те, вероватно је оставила збуњеним присутне у својој неодређености. Са друге стране, могла је у потпуности да задовољи оне који брину да не буде таласања на Балкану. Ко изговори те речи не мора да брине за своју главу.

Међутим, у овоземаљском, пролазном свету, у коме “ничија до зоре није горела”, не би ваљало да буде сметнуто са ума неколико момената. Покровитељи светске историје, који се јављају у лику великих сила, које увек и пре свега брину о сопственим стратешким интересима, намештају и скидају своје марионете по потреби. Њихове политичке способности, политичка опредељеност и моралне особине играју пресудну улогу. При томе уживају пуну финансијску подршку, којом између осталог, пропагандна машинерија, медији и издавачка делатност бивају непосредно потпомагани. Овакав правац сарадње остаје све док такви појединци показују успешност у управљању државом и послушност према саветима. За овакав начин вођења унутрашње политике постоји колоквијални израз “running a shoe-shine stand”. У противном Agency преузима ствар у своје руке и уз помоћ манипулација, пропаганде и новчаних средстава уклања појединца са власти. Ако је потребно и главе падају.

А шта тек рећи о изјави: “Поносни смо на пријатељство са Кубом!” Кратка и јасна порука, којој једино субјект, Ја или “пријатељство”, то остаје нејасно, трага за сопственим идентитетом, односно местом у реченичној структури. Садржај и онако не мора да има везе са стварношћу. На крају крајева граматика, после Аристотела, није више у моди код бављења политиком.

Опрема: Стање ствари

(Погледи, 29. 12. 2017)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Дивна Любоевич и хор „Мелоди“ и мужской хор „Оптина пустынь“

    …“For those unfamiliar with the tale, it is set in 1284 in the town of Hamelin, Lower Saxony, Germany. This town was facing a rat infestation, and a piper, dressed in a coat of many coloured, bright cloth, appeared. This piper promised to get rid of the rats in return for a payment, to which the townspeople agreed too. Although the piper got rid of the rats by leading them away with his music, the people of Hamelin reneged on their promise. The furious piper left, vowing revenge. On the 26 th of July of that same year, the piper returned and led the children away, never to be seen again, just as he did the rats. Nevertheless, one or three children were left behind, depending on which version is being told. One of these children was lame, and could not keep up, another was deaf and could not hear the music, while the third one was blind and could not see where he was going…“

    http://www.ancient-origins.net/myths-legends/disturbing-true-story-pied-piper-hamelin-001969

    http://www.wikiwand.com/ru/%D0%93%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D1%8C%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%BA%D1%80%D1%8B%D1%81%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2

    …“Надпись на балке Дома Крысолова (Гамельн). «В 1284 году в день Иоанна и Павла, что было в 26-й день месяца июня, одетый в пёструю одежду флейтист вывел из города сто тридцать рождённых в Гамельне детей на Коппен близ Кальварии, где они и пропали…“

    https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a7/Rattenfaengerinschrift.jpg/1280px-Rattenfaengerinschrift.jpg?1505252755322

    Darko Rundek „Ruke“ – znakovni jezik

    Mimì Metallurgico

    The Seduction of Mimi (1972.) – Summary

    Pasqualino Settebellezze

    Свиђа ми се

  2. @Данило

    Поштујући ваш труд, морам да вам кажем да на Стању ствари немамо обичај да пуштамо коментаре који садрже хрпу цитата и линкова, без јасно видљиве везе са суштином текста и без доприноса/прилога – или макар појашњења – самог аутора коментара.

    Надам се да ће те се прилагодити, скратити дужину својих коментара и ако имате нешто да кажете – то написати а ми пустити.

    хвала на разумевању,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s