Није то почело тек 1941. године. Није недостајало понижавања ни током деведесетих година прошлог века, а ни касније. А даље?
Усташе у Јасеновцу поред опљачканих ствари логораша
У делатности усташа током трајања НДХ лако се може уочити велика иновативност у начинима понижавања жртава пре и после убијања – подразумева се, и у начинима мучења и убијања. Понижавани су одрасли мушкарци, старци, жене, деца… Израелски историчар Гидеон Грајф набројао је 57 начина убијања са мучењима. Разуме се, и мучење и убијање садрже понижавање, али овде ћемо се задржати на неколико примера понижавања Срба пре убијања. Тих примера свакако има знатно више, али ћемо се ограничити на мањи број.
***
Петар Допуђа, столар, рођен у Ћојлуку код Удбине, Лика, стрељан је са групом Срба почетком маја месеца 1941. године код моста Гечет. Пре тога ископали су му једно око и поломили руке, а затим му обесили звоно око врата и везали српску заставу око тела, коју су потом запалили. У мучењу учествовао Миле Сертић, Хрват из Удбине.
Зборник Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, стр. 263
***
Дана 5. августа 1941. године усташе су у зору са неочекиване стране запуцале на збег Срба из Дивосела, Лика, који су се склонили у увалу Крушковаче. Ухватили су сељака Милана Плећаша, коме су одерали кожу и таквог га натерали да усташама пече јагњад за ручак и вечеру. Милана су познавали одраније. Милица Поткоњак-Ђаковић, која ово описује, међу усташама је препознала Николу Дошена (Мандина) из Аланка.
Зборник Котар Госпић и котар Перушић у НОР 1941-1945, стр. 221
***
Напад на збег у Крушковачама уз поклич „Опколи, хватај живе“ натерао је све који нису одмах погођени да се разбеже на све стране по Велебиту. Усташе су их јурили и хватали. Једну групу од педесетак деце, жена и старијих људи заробили су и одвели у кућу сељака Луке Дошена под Аланком (један од велебитских висова). Сместили су их у Дошенову шупу и држали ту, на августовској врућини, два дана без хране и без воде. Деца су јаукала од глади и жеђи. Пре него што су их повели над једну од велебитских јама, поболи ножевима и бацили у њу, Дошенов син Милан, усташа, донео је канту свеже воде пред децу под шупом. Приносио је канту с водом к деци, али би је повукао чим би дете пружило руку, те ниједно дете није добило ни кап. Све ово је сведочила Марија Почуча из Дивосела, која се у тој групи похватаних нашла са троје своје деце, била седам пута убодена, али се некако извукла из јаме и преживела. Избодена деца остала су у јами.
Зборник Котар Госпић и котар Перушић у НОР 1941-1945, стр. 236
***
Стеву Бобића, столара из Косиња, старог 34 године, усташе су ухватили августа месеца 1941. године и одвели у Личко Лешће. Пре него што су га бацили у јаму „Код Мацоле“, одвели су га у једну кућу у којој је била свадба. У тој кући су по голом столару Стеви плесали сватови и млада.
Дане Ластавица, Геноцид над српским народом среза Перушић (Лика), стр. 423
***
Крајем јуна месеца 1941. године у Херцеговини усташе отпочињу са масовним мучењима и убијањима. У селу Кортези код Љубиња „Јовану Миљковићу су, на пример, одсекли полни уд и ставили га у уста његовом оцу Ристу и обрнуто“.
Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41.
***
„На дан 2. августа 1941. године дошло је око 1.500 хрватских војника, усташа, жандарма, финанца и блокирали су село [Пребиловце] и шуму-брдо у којој се налазио збег… Остало робље скупили су код основне школе насред села Пребиловци. Тада су наредили да се Никола Шарић, човек од око 57 година, свуче го, доведено је 20 дјевојака и наређено им да око Шарића играју голе. Тада су Шарића натјерали да пјева. Он је запјевао пјесму ’Јадни Срби шта сте дочекали’. Чим је престао, њему се залетео један усташа и упитао га: ’Стари, што не пјеваш Сердар Јола’, и одмах га на мјесту убио кундаком у главу.“
Лазар Тркља, Откопана истина, стр. 195/196
***
„Мом брату од стрица, Ђури Поткоњаку, копали су очи пред нама“, сведочила је његова братаница Милица. То се дешавало у ували Крушковаче под Велебитом, 5. августа 1941. године. После вађења очију Ђуро је одведен мало подаље и убијен.
Зборник Котар Госпић и котар Перушић у НОР 1941-1945, стр. 221
***
Дана 25. августа 1941. године усташе су ухватили Дмитра и Павла Манојловића из Косјерског Села (Кордун). „Дмитру су усташе везали опеку за јајца и натјерали га да скаче са стола, присиљавајући га да поједе килограм соли“.
Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, стр. 234
***
Љубинко Грајић, избеглица из Мркоњићграда, сведочио је у Комесаријату за избеглице и пресељенике о свирепости усташа. Николи Ћућузу – изнео је Грајић – „најприје су запалили кућу. Њега су затворили, па су му први дан одсекли уши, други дан одсекли нос, а трећи дан пре него што су му извадили очи умро је у најтежим мукама“.
Архив Србије, Г-2, ф-4, р. 192/1942.
***
У октобру месецу 1941. године Невесињци су откопали 137 лешева Срба крајем јуна побијених и покопаних у Војном логору. Видело се да су били дивљачки мучени и унакажени. Свештеник Богдан Ђоговић је нађен са дугачким ексером укуцаним у главу, са ископаним очима, одсеченим носом и ушима, повађени су му златни зуби, брада почупана и угурана у уста. На груди му је прикована коњска потковица.
С. Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41.
***
Облапорни у понижавању пре и после убијања, у мучењу и убијању Срба, усташе су посебно волели да се окоме на српске свештенике. У њиховом понижавању и мучењу нарочиту улогу имала је свештеничка брада. Њу су чупали, спаљивали, гурали у уста… Опогањивали су и српске цркве, као и српске празнике (вршећи масовне покоље на Божић, Видовдан, Светог Илију). И није то почело тек 1941. године. У Црној књизи Владимир Ћоровић изнео је мноштво примера понижавања која су вршили припадници тзв. шуцкора. У Краљевини Југославији заташкавана су непочинства аустроугарске војске у Мачви и Подрињу. Није недостајало понижавања ни током деведесетих година прошлог века, а ни касније. А даље?
Categories: Гостинска соба
Овакве грозоте су могли смишљати и изводити једино болесни испрани умови заслепљени мржњом.
Себе су називали кршћанима али по њиховим делима они су могли припадати једино сотони. Исто тако и они који су их усмеравали и постицали а звали су се свећеници.
https://naukaikultura.com/nasilno-pokatolocavanje-u-vreme-srbocida-hrvatske-drzave-1941-1945/%d1%81%d0%bb%d0%be%d0%b2%d0%b5%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82/
I onda su im ludi Srbi po drugi put dali državu. To ie bolesnije od svih tih mučenja. Ustašku mržnju je lako objasniti,ali srpsku samodestruktivnost teško. To je psihološki neobjašnjivo. Danas kada pokušavamo Srbe predstaviti kao jedninu, zaboravljamo da su se Srbi do krvi borili jedni protiv drugih, dok su ih ustaše klale. To je bolesnije od ustaškog klanja. Gde je bio taj narod da ustane protiv uspostavljanja komunizma nakon drugog svetskog rata. Ćutali su. Gde su bili kad su se Srbiji uvodile dve autonomne pokrajine.Ćutali su i pevali druže tito mi ti se kunemo. Srbi su svakog predsednika obožavali.Srbima niko nije objasnio da ne treba da vole predsednike.Bez tita ne bi bilo bratstva i jedinstva,bez Slobe slobode a bez Vučića penzija. Jasenovca smo se setili 1990. Šta je bilo pre toga, zaborav.Srbi su jedan musav i lenj narod sa zakasnelom psihologijom.
Докле ћете писати “усташе”. Земените свако помињање те речи речју “хрват”. Можда ће тада масе ових јадника које гледају филм Свадба прогледати.
Зоран Б. Ђорђевић
Усташе.
Католици Крвати.
Сви у Усташкој Униформи.
Војној и Црквеној.
Су се „особито и усхићено“ иживљавали у
мучењу и убијању СВЕШТЕНИКА СРБСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ.
У периоду од априла 1941 године па до априла 1945 године.
На просторима Геноцидне Грозне Њихове
зване :
Овисна Творевина Крватска.
Још ТРИ Католичка Окупатора, ДВА Балијска Османлијска Окупатора и ЈЕДАН Православни Окупатор су са „сличним симптомима“ иживљавали у мучењу и убијању СВЕШТЕНИКА СРБСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ.
У периоду од маја 1941 године па до маја 1945 године.
На просторима Окупиране Територије Мајке Србије ПОДЕЉЕНЕ у ПЕТ ОКУПАЦИОНИХ ЗОНА.
80 година после 1945 године у Слободној Мајци Србији у Слободном Србском Граду Новом Саду на 199 годишњицу од оснивања/премештања Матице Српске ( најстарије основане матице једног народа на континенту званом КУРВА ЕВРОПА ) УПАДАЈУ СЛОБОДНИ НЕ ПОЗВАНИ „ГРАЂАНИ“ на свечану седницу МАТИЦЕ СРПСКЕ.
Нису УПАЛИ :
Католици, Балије и Православни Окупатори. Као пре 80 година.
У униформама.
81 годину после 1945 године, а ДРУГИ ПУТ
ЗА РЕДОМ у Слободној Мајци Србији у Слободном Србском Граду Новом Саду на
200 јубиларну годишњицу Матице Српске
НАПАДАЈУ ВЕРБАЛНО НЕ ПОЗВАНИ „ГРАЂАНИ“ СВЕШТЕНИКЕ СРБСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ при доласку на свечану седницу МАТИЦЕ СРПСКЕ.
Нису НАПАДАЛИ ВЕРБАЛНО :
Католици, Балије и Православни Окупатори. Као пре 81 годину.
У униформама.
„ТКО“ су ТИ што се НЕ ПОЗВАНИ ПОЗИВАЈУ у Матицу Српску ?
„ТКО“ су ТИ што НАПАДАЈУ ВЕРБАЛНО за
сада Свештенике Србске Православне Цркве на путу у Матицу Српску ?
„ТКО“ су ТИ што су ПАЛИЛИ ГУМЕ и ВЕРБАЛНО НАПАДАЛИ Свештенике Србске Православне Цркве на путу за
ЦЕТИЊЕ ?
„ТКО“ су ТИ што су „особито и усхићено“
ПОБЕГЛИ из Слободног Града Новог Сада и Слободне Мајке Србије у Геноцидну Грозну Њихову да „студирају“ на
Кршћанском Католичком Свеучилишту у
Загробу ?
„ТКО“ су СВИ ови „СЛОБОДНИ ГРАЂАНИ“
у СЛОБОДНОЈ Мајци Србији и НЕСЛОБОДНОЈ Мајци Брда и Море који
СЛОБОДНО УЗИМАЈУ СЕБИ ЗА ПРАВО ДА
раде ИСТО што су радили ПЕТ ОКУПАТОРА СВЕШТЕНИЦИМА СРБСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И СРБСКИМ ВЕКОВНИМ ДРЖАВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА
Мајке Србије и Мајке Брда и Море ?
ТКО. НИТКО.
И.
ТКО. НИТКОВИ.
НАШИ.
АЛ’.
ЕВРОПСКИ.
И.
СВЕТСКИ.
САМО НЕ СРБСКИ.
ОД КОЛЕВКЕ.
ОДГАЈАНИ.
ОКУПАТОРСКИ.
„Дух језуитско-католички није нигде јачи него у ова два народа словенска (код Пољака и Хрвата – С. А.), и тај дух изгризао је душу славенску тако да је остало само тело и говор а срце је везано успоменама и традицијама, који су супротни и православљу и Словенству“
Веле да је у питаљу део Пашићеве изјаве?
Драги Немања (уколико се тако зовете), аутошовинистички ставови тако лепо провејевају вашим размишљањем, укључујући и латиницу. Нажалост, резултати комунистичке пропаганде су јако видљиви у многим умовима, иако је прошло доста времена од званичног пада комунизма. Кад мало боље погледате ваше реченице, можда схватите да су прилично нелогичне. Знате, не можете поступке окупационих власти, које год да су, а у континуитету су присутне више од 80 година, рационализовати реченицом како су Срби криви. Нису Срби идеални, наравно, али претходно се мало распитајте како су настале покрајине, ко их је нацртао, затим колико су комунисти побили најугледнијих, најобразованијих и најбогатијих Срба управо зато што нису били по њиховом „укусу“, и тако даље. Или, ако вам је лакше, наставите да читате уџбенике историје из „Титиног времена“, Кардељеве мемоаре, „либералну“ Латинку Перовић, „књижевника“ Басару, и остале аутошовинистичке прве виолине.
Dragi ćirilični zemljače, autošovinizam je postala pogrda za sve koji bi imalo da skrenu odgovornost na Srpsku ulogu u kasapljenju srpskog prostora i identiteta. Raspitao sam se malo kako su nastale pokrajine.Pokrajine u Srbiji tadašnjoj federativnoj jedinici su nastale tako što se samo jedan major ozne usprotivio njihovom uspostavljanju.Ostali su glasali na zvonce kao i sad. Srbin koji je na umoru priznao da je Srbin,napravio je crnogorsku naciju.Bosna i Hercegovina sa sadašnjim granicama je nastala tako što je bosanski Srbin i komunist odigrao odlučujuću ulogu u njenom stvaranju. Tako da, moj ćirilični sverazumevajući Srbine (ako ste zaista zemljak), bolje bi bilo da našu slabost pokažemo našoj deci i time se nadamo da buduće generacije ne prave iste greške zbog tih slabosti. Pritom, greške je pravio i kralj a ne samo komunisti,naime kralj ciga je trasirao propast sopstvenog naroda dajući koljačima iz Mačve državu. Autošovinizam,inače stvoren od strane čoveka koji je i sam bio autošovinista, ne priznaje humanost srpskom narodu.On mu odriče mogućnost da može da se promeni.Srpsko zlo esencijalizuje i time Srbima sprema masovnu grobnicu a do tada vrši promenu svesti kroz ukidanje identiteta.Ja to ne činim ja samo ukazujem na odgovornost naših predaka kao i našu sadašnju,sa nadom da su promene još uvek moguće. Ja u ustaše ne verujem pa im se i ne obraćam, oni samo rade svoj posao, ja verujem u moje Srbe i ne želim da rade u korist svoje štete tako što ne vide sopstvene istorijske greške.
Драги мој Немања, много си се расписао, али си очито лоше схватио шта сам рекао. Ако ти смета моја ћирилица, имаш веома једноставан начин за то, само престанеш да је читаш. Инсистирањем на латиници си много тога рекао. Немам намеру да се препуцавам, јер си навео толико тога да би ми требало много времена и енергије за одговор. Ако ти нешто значи, сматрам да су потпуно у праву.
Једна страница из књиге Гидеона Грајфа која приказује 57 начина на које су Хрвати понижавали, убијали и мучили до смрти Србе у Јасеновцу:
https://imgur.com/W89ghFt
Добро речено у коментарима, то су хрвати, какве усташе. Права реч је Хрват, иначе се права идентификација замагљује.
Шта год мислили, то шта су радили је ипак разумљиво и рационално, па има ли већег понижења себе, него одбацити свој идентитет, одбацити своју веру, прећи на страну туђина, непријатеља, оставити своју народну цркву у којој су похрањени сви обичаји твојих предака и прећи на интернационалну ал првенствено латинску где је чак и богослужбених језик страни тј латински? Цркву у којој је први папа Словен тек Војтила у 20 веку, кад то може постати чак и црнац, а ускоро вероватно и муслиман…
Нека свако замисли себе у тој позицији макар на личном плану, па ће се сам себи (…)услед спознаје самопонижења. Тај и такав који је себе толико понизио и поништио, он може оног који је морално остао чврст, који је све наведено сачувао, само да презире до крајњих граница мржње. Зато је толика потреба за понижењем и наношењем непотребних патњи.
Кад енглези наруче рат, то је увек геноцид. Њихови проксији не иду на тенковске цеви, ни митраљеска гнезда, не – него на жене, децу, старце, на цркве и школе, храну и склоништа. Њихови су извршитељи увек бестијални – како би нам сломили морал.