Некада су се девојчице кроз игру с ондашњим играчкама припремале за улогу мајке и домаћице, а дечаци за улогу оца и домаћина – за бригу о својима
Лутке некада (Извор: bebac.com)
Некада су се девојчице играле луткама, умањеним посудама и намештајем. Данас у девојчица ретко виђам такве играчке.
Некада су се дечаци играли умањеним дрвеним пушкама, коњићима и умањеним алатима. Данас такве играчке не виђам у дечака.
Некада су се девојчице кроз игру с ондашњим играчкама припремале за улогу мајке и домаћице. За унутрашњу, проксималну, бригу о својима.
(Извор)
Дечаци су се припремали за улогу оца и домаћина, за спољну, дисталну, бригу о својима.
Ко ће сутра умети да брине о својима, ако буде својих?
Categories: Гостинска соба
Некада, када је Србље било народ Божији, а Србске земље заветне и светотајинске, и Србље и Србске земље били су закриљени круном којом је, Духом Светим изабран и пројављен, патријарх Цркве Светосавске крунисао богомудру главу миропазаног владара, а који једнако светотајински и заветно беше одговоран Тројичном Сведржитељу за свој народ и земље своје. Бринуо је о својему јер бејаше својих и бејаше благочестивог бринутеља. Јер бејаше и матере, и чељади, и оца. Ратника, ловца, заштитника мужаственог и чојственог. Домаћице, жене и мајке надахнуте и надошле од безусловне, чисте љубави. Лутки и игара за ситну чељад. У мери раста њихова…
Дођоше интелектуалци. Национализам, демократија, либерализам. Просветитељство, једнакост, “ рационално научењаштво „, грађанизам – БЕСЛОВЕСНА, БАНАЛНА, КИЧЕРАЈСКА, НЕОДГОВОРНА, НЕСАВЕСНА, ПОЛУПИСМЕНА, СТОМАКОУГОДНА, МАТЕРИЈАЛИСТИЧКА ПРОСЕЧНОСТ МАЛОГРАЂАНИНА. Ситан и крупан зуб, са репом и без њега, малобуржујска брига за “ на се, у се и пода се „, злоћудно размножен интелект од многих књига прочитаних, књига модерних и постмодерних, ситизијенских, универзитетских, шарма западног и западне лакоте која надима празнином…
Најдубље вас презирем. За дојкаста четири прста (висина интелектуалног чела БРЕЗ зализака) ниже од болесног, оједеног, *******, средњепрстог велеиздајника вучића ***** ***** ****. Баш толико се и разликујете од њега, антонићу и ломпаре. Четири скупљена прста. Размакните и раширите их у сваком свом писаном и усменом достигнућу колико вам воља, не би ли се више разликовали – ЏАБА ! И одје*ите од Србске деце, душе мртве и продане, интелектуалне!
Црквењакови син и кћер су на протестима. Грешни и нејаки, никакав и нечист црквењак отац јесте са њима. Ради прстохвата правице за петнаест невиних, а убијених од руке злотвора вучића и секте коју предводи. За најмање петнаест њих на доживотној робији ***** ***** за петнаест невиних које убише, зверски, са наканом. Не ради избора, изборних услова, прелазне владе, либералног национализма, грађанских права и слобода, странака и коалиција политикантских. Не ради демократије и западних вредности. Противу тога и противу своје деце ја ћу се борити када ово мало земаљске правице задобијемо као породица. За невине које убише. Србска, несрећна и тиха, породица, за овај фртаљ и педаљ Богом устројена! После, до Бога је…
Коментар је овде остављен, јер сам дирнут писменом господина Мирића, јер ме је срамота и стид да своје слово спустим испод интелектуалних сепија “ антонић – ломпар „. Слабо је то слово, неуко, немушто, танко и нечитиво, али под балегу не може…