Неутрални су посебан пар опанака. То су величине које виде даље од смртника, глобално и трансцендентно. Они виде даље од појавног нивоа и прожимају дубље од просечног посматрача прилика
Ива Радовић (Фото: Лична архива)
Постоје три групе људи који подржавају актуелну власт – утаљени, уцењени и когнитивно некомпетентни. Сви они ваљају се вољно у блату рачунајући на неку корист.
Не труде се око рационализације, раде како им је речено или како сами успеју да процене да је подесно. Има неког бизарног поштења у томе; они су уложили кичму и достојанство у тај циркус, декларисали се јасно, поднели жртву пљувања и псовања гневног народа по улицама. Сами су проценили је ли тога вредна позиција коју бране (да не кажем, Боже прости, светиња). „Светиња“ је најчешће сопствено дупе, алал им самопоуздање када га толико цене, а толико лако стављају другоме на употребу. Углавном, они су уочљиви, препознатљиви и јасно декларисани. Поштено.
Неутрални, међутим, посебан су пар опанака. То су величине које виде даље од смртника, глобално и трансцендентно. Они виде даље од појавног нивоа и прожимају дубље од просечног посматрача прилика са једнако просечном интелигенцијом. За њих су патње свакодневице ништавне: њихов ум оперише у вишем реду стварности, углавном због тога што су довољно ситуирани да стварношћу не морају да се баве, и довољно морално релаксирани да ће њихов вансеријски интелект наћи оправдање за сваку нискост. Они не желе да се ваљају у блату са шљакерима, неоствареним транзиционим лузерима, тупанима који своје поштење нису умели да ставе на добош, са свим тим обичним светом који није умео да се снађе и кад је губио, губио је драматично – мада ће да тврде да су баш заинтересовани за „мале људе“.
Тамара Брадић: Неутралност пред разарањем државе није врлина
Моша. Сад смо у блату до гуше, нема шансе да вас не закачи, колико се год ви тобоже држали по страни.
У овом табору, опет, имамо неколико категорија.
Најпре, ту су лажно неутрални, који су, зачудо, веома критични према опонентима, али према режиму благонаклони. Када говоре о грешкама власти, углавном установе како је ова требало још давно, економском и физичком репресијом, да угуши сваки отпор (који називају „рушењем државе“, таман као да су власт и држава исто). Неки од видљивијих и дељенијих по мрежама су на листи СНС-а, а неки се декларишу као неутрални али отворено позивају да се гласа за СНС, што је оксиморон, али ко те пита за оксиморон кад си блокадерски морон, је л’ тако.
Друга категорија готово се и не бави локалним приликама; геополитичари теоретишу о краху Запада, рађању мултиполарног света, одлучују било какву могућност аутономног вођења државе и домаћинског приступа у оквиру задатих координата, што све није нетачно, али није ни довољно. Склони су да верују да је сваки отпор режиму инструисан, да нема спонтане побуне, а ако је и има, она добија ток по мери стратешки моћнијих актера. Стварност их свакодневно демантује, као што их демантује и историја, и премда у њиховим размишљањима има логике, чак и историја сведочи о важности личне иницијативе или хтења мањих заједница у (гео)политици. Ако, пак, дефинишу личну или мањинску иницијативу као историјску и политичку нужност, онда су на трагу марксистичке теорије што се већини геополитичара, верујем, не би свидело.
Подкатегорија су српски интегралисти (не бих да злоупотребљавам термин Мила Ломпара, али не могу да смислим бољи), који сматрају да су подела српства и унутаретнички сукоби највећа трагедија. Народно јединство на темељима великих и вечних вредности, поштовања културе, идентитета и традиције је једно, а инсистирање на заједништву са одрођеним и криминализованим кликама сасвим друго. Те клике су узурпирале патриотски сентимент и огавном пропагандом декларишу га као сопствени политички програм. У последње време, оне подмећу тезу да је извесна мера корупције и репресије мала цена за националну ствар, по потреби се позивајући на кнеза Милоша, и та се теза, нажалост, прима. Од свега, јасно видимо корупцију и репресију, а сем огртања заставом и реторичких бисера слабо шта од националне ствари. Национална ствар, би, рецимо, била, чување природних ресурса, културних добара и међуетничка интеграција унутар државе; само, то није добро за бизнис. Њихов лични бизнис, од којег њима иду паре, а нама рушевине.
Геополитичари су склони покровитељском тону, теоријама завере и нарцисизму. Ми се ложимо, они ЗНАЈУ. Ми сањаримо, они су сурови реалисти антрополошког песимизма. Ко да смо ми расли на грани и не знамо да је човек кварљива роба и „сламка међу вихорове“, али да то не значи да треба седети без кичме и без иницијативе.
И у тој групи има много оних који можда нису директно у служби режима, али су удомљени при власти, или се томе надају.
Разговор два „неутрална“ Србина 1804. године: А и да оду Турци – ко ће да дође?
Коначно, ту су трансцендентно неутрални. Свет је или пали свет или илузија, или матрикс, или све то, зависно од религијских и филозофских убеђења. Није да нису у доброј мери у праву, али и даље истрајавају носа згађено подигнутог, али без амбиција да напусте погодности живота у свету. Неки су каријерно етаблирани, некима годи јавно обожавање, некима се не упушта у манастирску дисциплину и аскетизам, неки воле да су „оff grid“ декларативно а да никад нису морали да испрљају руке. Све је то људски, али ако већ нагињу удаљавању од света, ваљда би требало да се, за почетак, уздрже од мешања у послове оних који још верују да могу нешто да промене. И овде је на делу антрополошки песимизам, само… већина универзалних религија верује да Добро мора да победи, и да спасење тражи ангажман. Па добро, молимо се, манифестујмо, живимо с минимумом ресурса. И то ће помоћи, а свакако неће направити штету, као изједначавање људи који се боре за правду са онима који се боре за корист.
Не волим овешталу тезу да се историја понавља и да је све већ виђено. То је тачно у мери у којој је човек истих својстава, увек био, и остаће слаб двоножни сисар са мозгом великог капацитета – за разумно и неразумно, добро и зло. Околности нису исте и сваки нови круг око Сунца, свака нова инсценација исте драме, има нову сценографију и нове актере, и много више акумулираног знања иза себе.
Ива Радовић: Шта значи „не бити ни на чијој страни“ у оваквој ситуацији или Неутралност је мит
У нашем локалном случају, руке ће нам бити или крваве, или до рамена у блату и измету из ког покушавамо да ишчупамо себе, своје ближње, своје суседе и свој народ. Нико тога неће бити поштеђен, колико год се сматрао неутралним.
На крају, ако си стварно неутралан – ЋУТИШ.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Иве Радовић)
Categories: Гостинска соба
Значи блато и г…. или крв на рукама? Бирајте! А тешко вама који нећете, јер неутралност не постоји.
Zanimljivo. Ja ako imam svoje stavove, i ne slazem se sa ni jednima, ne mogu da sam neutralan. Pitanje za Vucica ili ne, i nema neutralnosti. Partizan ili Zvezda? Nema ne gledam fudbal, biraj. Primer: Miskovic se bogati godinama na ne fer nacin, i nastavlja, svejedno koja vlast. Primer: sta cemo sa delom Srbije koji glasa za Vucica? Mrznja i mrznja se ne potire, daje vecu mrznju. Nije pokretac ljubav, prema bilo kome, vec mrznja prema nepravdi. Dok neki opravdavaju tu nepravdu, pa ide filozovsko, sta je suprotno istini? Druga istina. Jedni se drze jednog, drugi drugog, a u osnovi je mrznja. Ljubav prema otadzbini ne spaja ni jedne ni druge. Ljubav prema veri ne spaja ni jedne ni druge. Ljubav prema bliznjem ne spaja ni jedne ni druge. Kao sto ni Vucic nece da popusti u mrznji, nece ni drugi. Ja jednostavno necu da mrzim.
Хвала Иви на труду, лепо. Када би као на ЈуТјубу било оцењивање аутора, од мене палац горе.
Политички живот је у Србији и на овим просторима деценијама био везан и контролисан политичким вођама, па се и овде у коментарима често говори у Слобино време, или за време Тите итд. Историја цивилизација (уџбеници, енциклопедије) се углавном описује само са ратовима, освајањима територије, револуцијама и вођама (цареви, владари …). Код Срба је то тек изражено, а у последњих 15 година нажалост посебно. Замислите да СНС нема АВа, не би добио ни 15% гласова.
И шта се сад десило у Србији. Преокрет. Имамо потпуно нову, бренд њу, могуће добитну комбинацију. Засићење лидерима, чак и у делу који би се могао назвати неутрални апсциненти, који нису „утаљени, уцењени и когнитивно некомпетентни“ и којима се вођ, који 24/7 искаче из фрижидера са „гледам те у очи и ладно те лажем“ – смучио. На сцену ступа – колектив анонимуси, без вође.
Ускоро ћемо видети, да ли су управо екснеутрални донели преокрет у овом Експерименту – гласам против вође (осетио, дао оставку, али касно)!
Неутралност не постоји. Она је увек у нечију корист, значи фарсична је.
Ipak imate pravo. Prastajte, pogresih, cutacu.
Особа која сагледава споља иницирану лажну референдумску атмосферу између две нато листе, а са јединим циљем одржања стања окупације и система колонијалне демокрстатије и управе, није неутралан него нормалан.
Decenijama prodajemo suverenitet na kredit,smesno je i pomisliti a kamo li izgovoriti rec neutralnost,suverenitet…
Наравно да нисам неутралан. Ја сам поборник ставова које заступају Средановић, Бакић, Грухоњић, Пајтић, Чанак, Пленковић, Мило, Курти… Нису успели да нас обоже, али ваљда ће да нас уљуде. Студенти побеђују.
Колико је мени познато да ни Французима,ни Енглезима није одговарало да се Србија ослободи од Турскога робства.После је следило убиство Карађорђа,који је у Русији од Рускога цара Александра добио одликовање,сабљу и обећање да ће Карађорђу помоћи да Србију ослободи од Турака.То нормално Енглезима није одговарало,пошто би Руси ,преко Србије и Црне Горе,изашли на топло Јадранско море.Због тога Карађорђе изгуби главу,а устанак подиже Милош обреновић,који је и пре устанка тргујући са Аустријом,тако се политички везао за Германски народ,а не за Русију.То Енглезима,нормално није сметало.Битно им је било да Срби не буду везани за Русе.Од тада па до данас у Србији и о Србској политици одлучују Енглези,а донекле и Швабе.Далићемо се са новим изборима ослободити утицаја Енглеза и Шваба на вођење политике у држави Србији?Далићемо имати самосталну управу државом,или ће и ова нова власт,бити исто Вазална власт,као и све досадашње,почев од Милоша Обреновића,наовамо.А о поштењу политичара,дискубатилно је говорити.Нека неко каже у коме периоду Србске историје је тога било.Зар неби комадање Душанове Србије,одмах после његове смрти и битке међу великашима,који ће у рукама држати већи комад територије.Можда нова вкаст,буде мање крала,а крала се и у време Броза,Слобе,Доса,Аце Муслија,па и ова ће красти.Можда само мало мање.Питање је :По чијим благословом,нова власт ће владати Србијом.Самостална,сигурно,неће бити.
Одличан, као и увек текст поштоване Иве Радовић, која не троши речи узалуд, већ гађа у центар.
„Ко није самном, тај је против мене и ко не сабира самном, тај расипа“. Овим речима је пре 2000 година званично.објављено да неутралност не постоји, а ако је постојала до тад, онда не постоји више.
Сад неко може да пита „А како Швајцарска?“ Декларативно, али су држали повађене јеврејске златне зубе у својим трезорима за време рата. То није неутрално. А Аустрија или неки Сан Марино, Монако?…Па добро, јесу ли они у случају неког сукоба и затезања односа на једнаким растојању од Немачке на пример, као од Русије, на пример?
„Неутралност“ се сасвим лако разоткрива на изборима, јер нечије не-гласање увек иде некој страни у прилог.
Постоји нешто друго, а то је тзв „лажна дилема“, нпр питање у току 2. св. рата „да ли сте фашиста, нациста или комуниста?“. Нисам ни једно, али не зато што сам неутралан, већ што се не може дати добар одговор на лоше питање. Поред тога, као што се зна, свако питање је заправо тврдња камуфлирана у форму питања и са упитником на крају.
Као на пример питање: „Да ли си ти плав зато што су ти родитељи Швеђани? Одговори са да или не.“ Ја уопште нисам плав, нити.су ми родитељи Швеђани, тако да су оба одговора нетачна.
А ово што ми имамо овде није лажна дилема.
Поштујем принципијелан став уредништва/уредника портала ”Стање ствари” да свим странама у актуелном (још увек вербалном) сукобу на српској друштвено-политичкој сцени пружи шансу да изнесу своје мишљење гледе предстојећих избора у Србији. Такође ми је јасно коју страну у том сукобу овај портал највише подржава. И то је сасвим легитимно, јер када само видимо каквим се средствима у овој (и свим осталим) политичкој предизборној кампањи служи актуелна власт у нас Срба, на челу са ”врховним командантом”, то буде толико иритантно да понекад заиста човеку дође да опсује, да се разбесни и да сав тај свој бес искали на некоме.
Е, ту се онда појављују ”неутрални” који су најпогоднија врећа за ударање, како ватрених заговорника Студентске листе (међу којима су и они Срби који себе издају за православне вернике, којима је блиска традиција српског народа, који Косово и Метохију сматрају за неодвојиви део Србије… којима, претпостављам, припада и потписница овог текста) тако и припадника актуелне власти који знају да међу ”неутралнима” има изузетно много паметних, непоткупљивих и часних људи који су свих ових година именом и презименом до сржи огољавали сва њихова непочинства. Знатно пре него што су то почели да раде ”Студентолисташи”.
Ипак, и једни и други (СНС-овци и Студентолисташи) заборављају једну српску пословицу, која гласи овако: ”Кога је змија ујела, тај се и гуштера плаши.”, или преведено на модерно-актуелан српски политички језик то звучи овако: ”Кога је Отпор ујео, тај се и Студентске листе плаши!”.
Када појединци, попут ауторке овог текста, буду смањили мало доживљај, свој бес, немоћ и фрустрације – накупљене и акумулиране свих ових претходних година колико је СНС са својим политичким сатрапима на власти у Србији – и када престану да све то усмеравају према ”неутралним” Србима (које врло често у својим пашквилама бљутаво прозивају за све и свашта), онда ће можда опрез и неповерење које ”неутрални” Срби гаје према Студентској листи да буде мањи?! Можда хоће, али можда и неће, небитно је, јер тиме што се ”неутралнима” преко оваквих текстуалних израдака покушава да укине елементарно људско право да могу изабрати (ако то хоће) да буду неутрални, то само говори да ни противници СНС-а и њихове камариле (оличени у Студентској листи) нису ништа бољи од својих политичких противника. Чим неко не игра по њиховим нотама, тај се аутоматски сврстава на листу за одстрел након избора. Déjà vu!
И овде Студентолисташи понављају једну грешку коју су њихови директни противници на предстојећим изборима – оличени у СНС-овским јахачима апокалипсе – довели до савршенства: увек све своје погрешне потезе на перфидан начин – преко медијских Кербера који су на њиховом платном списку – приписују својим противницима. Тако ће за Студентску листу рећи да им се највише радују Хрвати, босански муслимани, албански Курти и Мурта, немачке, британске, америчке тајне службе… иако у стварности и Хрвати, и муслимани из Босне, и албански Курти и Мурта, немачке, британске, америчке тајне службе бољег издајника у Србији од ”Броја 1” неће моћи да нађу. Или, можда ипак хоће?!
Ово је иста она радикалска реторика против које се наводно боре. Ја још никога нијесам срео ко се изјаснио као „неутралан“. То је етикета коју присталице СЛ, као и неки њихови кандидати (Феђа Димовић нпр.) користе да омаловаже било кога ко не дијели њихов став и да изврше притисак на њега да им се приклони. Овај текст као да је писао Немања Шаровић. Ово је уједно и најава како ће се они опходити према свим родољубима уколико освоје апсолутну власт. Немојмо им дозволити да до тога дође, они морају имати противтег. Јасно је да режим мора да падне, као што је јасно да ни СЛ не смије имати апсолутну власт.
@Мургило
У том грму и лежи зец! ”Неутрални” нису нимало неутрални према АВ и владајућој му странци, његовој политици, крађи и корупцији које су већ превазишле све претходне крађе и корупције, издаји и осталим његовим/њиховим непочинствима. Напротив! Многи од тих, од стране Студентске листе тзв. наречених ”неутралних”, и даље именом и презименом прозивају АВ; и даље указују на погубност његове унутрашње и спољне политике; на његову велеиздају; на његову погубну (врло често и болесно запаљиву) реторику, итд.
”Неутрални” су само неутрални у односу на Студентску листу! И то је оно што Студентолисташе и њихове присталице највише и боли! Поновићу: својом реториком, наступима на друштвеним мрежама и у јавности (нарочито према ”неутралнима”) већ су почели добрано да иритирају здравомислеће и патриотски оријентисане Србе, којима се не може продавати рог за свећу, да не кажем да им се не могу продавати м*** за бубреге.
@Д.Шкорић
Већ сте у другој реченици направили грешку којом сте покушали да поткрепите и учврстите ваше виђење некакве ,,неутралности“, да бисте потом даљим логичким грешкама у примерима Швајцарске, лоших питања и нетачних одговора, ту грешку само продубили.
Да докажете тезу нисте успели из најмање два разлога: онај ко је против обе стране (у наметнутој лажној дилеми и референдумској атмосфери) није неутралан; не постоје две стране, већ два лица једне исте.
Нисмо неутрални, само смо против Вучића и блокадера.
Fuck sns blk.
@Јован Друга реченица је из Јеванђеља по Матеју , 12. глава, стих 30. Парафразирано је али је смисао остао исти, тачно гласи: „Ко није са мном против мене је и ко не сабира са мном, расипа!“ Ако то сматрате погрешним, нисам ја аутор, неко други је.
Али можда сте у праву да ја то не знам добро да објасним. Мислим да Владика Николај у „Беседи о неутралнима“ зна боље:
https://borbazaveru.info/content/view/230/32/
@Д. Шкорић
Заборавих да додам, а нема могућности уређења коментара: „Ко није са мном, тај је против мене и ко не сабира са мном, тај расипа“ се односи на избор између Христа, Бога јединога и истинога, то јест добра и оног супротног – зла. Осим што је неумесно поредити с нашом политичком сценом, није ни формално исправно јер у тој супротстављености Добра и зла, не постоји трећа страна, ни четврта, ни пета, а само зло се тумачи као одсуство Добра, те ни могућност ,,неутралности“ каквом је представљате, не постоји.
Ви сте пред мене ставили два зла и ја треба да бирам. И нападате ме да сам неутралан. КАКО?
Браво Ива један од бољих текстова који сам прочитао у последње време.
А ово је кључно:
„Постоје три групе људи који подржавају актуелну власт – утаљени, уцењени и когнитивно некомпетентни. Сви они ваљају се вољно у блату рачунајући на неку корист.“
Ради удбашка ћаци гуза ко медуза на овом сајту али не помаже.
ГОТОВ ЈЕ!
Они губе!
СТУДЕНТ ПОБЕЂУЈУ
ВАИСТИНУ ПОБЕЂУЈУ!!!
@ Јован П Антовић
Оно што је вама добро, нормалним људима је дегутантно. Нарочито је недолично ово ауторкино – „когнитивно некомпетентни“, које ви апострофирате. То бисте, као неки вајни лекар и професор, требало да знате, а као православни хришћанин (бар се тако изјашњавате) да избегавате у широком луку. Чак и када мислите, причате и пишете о својим политичким противницима. То је још један доказ да између вас „Студентолисташа“ и СНС-оваца нема разлике. Да они (СНС и све њихове пришипетље) имају поган језик, и служе се нечасним средствима у својим кампањама, одавно нам је јасно. Да ви (Студентолисташи) нисте ништа бољи по том (круцијалном) питању, сваким даном све више и више откривамо. Чак и у коментарима попут ових наших, који нису толико важни, али могу да пруже реалну слику „неутралнима“ да је њихова неутралност гледе Студентске листе више него оправдана.
И само тај ваш огаван језик (макар ово „гуза“ уредник овог портала је могао и морао да скрати и стави три звездице иза слова „г***“, када већ вама то није пало на памет) је један велики и ваљани разлог што се сви ми који смо против ове издајничке власти према свима вама који подржавате Студентску листу односимо са неповерењем. Не доносите ништа ново на српску политичку сцену, још мање аутентично, чак и само као активни посматрачи са безбедне даљине свега онога што српску политичку јесен поново чини узаврелом.
Уместо да сваки ваш поступак буде хришћански сталожен, смирен, отрежњујући и надахњујући, ви сте својевољно увучени у (реторичко) блато српске политичке сцене и приде сте нам овде (у коментарима) често солили памет у протеклих две-три године. Прљате свој језик, попут ауторке ове пашквиле, и трошите своје време на своје политичке противнике вређајући их, уместо да се фокусирате на то да хришћанским/људским вредностима покажете да нимало нисте налик онима које желите да пошаљете на маргину политичког живота у Србији. А крупне зверке и у затвор, где им је и место због свега онога што су за време своје владавине урадили нашој напаћеној и измученој земљи.
Ово ваше:
„СТУДЕНТ ПОБЕЂУЈУ
ВАИСТИНУ ПОБЕЂУЈУ!!!“
је дно дна. Најрадоснији хришћански поздрав успели сте да уплетете у вашу каљугу, у којој се својевољно ваљате. Код искусног духовника зарадили бисте моменталну епитимију за то што и Христово Светло Васкрсење, које је ујединило Небо и земљу, банализујете и увлачите у поткусуривање са политичким противницима, а које још више поларизује (=слуђује) ионако разједињени српски народ. Да не причамо о томе што многи од оних који подржавају Студентску листу ову реч (Ваистину) не могу да смисле. Исувише им је српска, заостала и затуцана.
Како год. Само ви наставите да умишљате да сте у било чему бољи и да сте изнад тих „когнитивно некомпетентних” које прозивате. Не да нисте бољи, ви сте синоним за гордост и препотентност. О вашој духовној прелести неком другом приликом…
Са поштовањем, у ваљаној вољи, иштем од свих неутралних који овде на @стање ствари остављају писани траг својих промишљања, сазерцања, уверења, печатника на срдцу и образу, ожиљака душе, бистрине ума, да се осврну на час, начине дубоки, искрени увид и показатељно рукопишу траг који сведочи дане од устанка ваљане Србске чељади, за правицу, истину и слободу, до студентског захтева за расписивањем избора у несрећној, мартиријумској Србији, једне од окупираних и кроз издају сломљену до на колена Србских земаља. Где сте били? Шта и како сте сведочили? Поносни на своју честитост, веру, осећање причашћа Заветној заједници? Изложили злоупотреби своје поверење, или га даривали наште срдца? Вапили, коленопреклоно, молитвено, непрелестно, црквеном клиру, синодалној пурпури да Богонадахњујуће, „Како радили, тако Нам Бог помогао“ – да „Миломе Богу буде приступачно, приступачно како и честито“ метне себе на чело и крик, у неправди и убиству рођен, у православни молитвеник преобразе? Јесте ли? Ставили све своје овосветско на страну и сабрали се у осећање да потомство нас недостојних вреди, вреди више од нас, и искри лучом предањских огања, јесте ли? Верујем да јесте. Та, како смо онда из саборности и духа предањског, у паду преступили праг политикантског? Зашто нас клир није чуо, видео? Колико је до њих, колико до нас? Не треба кантар, дајте писани траг који има тачно одређену тежину…
Благодарим, поштовани…