Могу да разумем да се некоме не допада ама баш ни један опонент власти. Али то не значи и никад неће значити да је власт добра
Ива Радовић (Фото: Лична архива)
Шта значи „не бити ни на чијој страни“ у оваквој ситуацији? Које су то „стране“?
Постоји само власт, издајничка, корумпирана, бестијална, без икакве политичке идеје или става сем голог самоодржања; власт која је усисала све нијансе политичког спектра, која је неприкосновена у испирању мозгова и утискивању безнађа; власт која игра на најниже пориве и систематски разграђује људско, национално и лично достојанство, самопоштовање, савест, одговорност, пристојност, власт која не преза ни од најогавнијих поступака, власт без срамоте и без границе преко које не би прешла.
С друге стране су СВИ остали, са ма којом политичком идејом и ма каквим ставовима, који не могу да пристану на такву власт, јер им то савест и желудац не допуштају.
Могу да разумем да постоје уплашени или очајни људи који шене пред влашћу из нужде и могу да разумем њихово безнађе; само, безнађе није „друга страна“. Оно је понор.
Могу да разумем да се некоме не допада ама баш ни један опонент власти. Али то не значи и никад неће значити да је власт добра.
Неутралност је мит. Швајцарски. А ми баш и нисмо Швајцарска.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Иве Радовић)
Categories: Гостинска соба
Ма пази молим те. Нисмо Швајцарска. Могли смо да будемо несврстани, али не и неутрални. Која је разлика?
Две стране исте медаље. Како изабрати или два лоша убише Милоша.
Ne moze biti bolje receno. Hajde, onda, SVI OSTALI, SAVESNI (I GADLJIVI na vlast), DOGOVORITE SE VEC JEDNOM!
„С друге стране су СВИ остали, са ма којом политичком идејом и ма каквим ставовима, који не могу да пристану на такву власт, јер им то савест и желудац не допуштају.“
Госпођо, у нашем народу је дубоко усађено становиште да су Курта и Мурта део истог вредоносног система.
1.
То да смо били несврстани је прича за политички наивне (видети колико сваке године отплаћујемо дуг из тог периода и коме, ‘несврстанима’ сигурно не). Тако некако бисмо били и ‘неутрални’. Осим тога, неутралност држава и појединаца свакако нису за поређење.
2.
Добро је ако је у нашем друштву дубоко усађено становиште о Курти и Мурти, онда је право време да се оно примени. Појавила се нада/могућност опције којом се једни и други могу ‘почистити’. Али, треба нам мало петље за излазак из сопствене љуштуре – како бисмо дали свој допринос промени – само од себе се не може догодити.
Наслушали смо се ми тог: СВИ, СВИ, СВИ!, па подстрекач поклича уђе у коалицију са СНС.
Да смо заиста СВИ били на једној страни не би ни било ових на власти.
Е мала Иво, подсетићу те на једну заборављену изреку:
„Не коље се Евола ради кило меса“.
Срдачан поздрав
свим колегама сматрачима
на овој Осматрачници.
Шта то мож’ да значи, ал’ немора да бидне?.
Одговор на ово Србско народно питање још нико у Мајци Србији и Србском Свету није дао одговор а још увек је жив и прав и при здравој памети.
Одговор на питање које је постављено у наслову а директно увезано свиленим гајтаном за појам „власт“ и закључком да
цитирам :
„Али то не значи и никад неће значити да је
власт добра“.
Следи ‘ома Србско Народно Питање, а која
ће ТО „власт“ бити „добра“ ?
Када ће ТА власт коначно бити добра ?
Ко ће одредити да је ТА власт је добра ?
Где се издаје уверење о рођењу ТЕ добре вести ?
Ко издаје уверење о рођењу ТЕ добре вести ?
Колико траје рок трајања ТЕ добре власти?
Ко ће одредити када треба да престане рок трајања ТЕ добре власти ?
Ко ће одредити када и ко замењује ТУ добру власт још „добријом“ власти ?
Имам још бар хиљаду питања у вези ко је ТО или ко је ТАЈ/ ТА ко „овластива“ да ТА
власт буде добра владајућа власт али још увек нисам нашао ни „инструмент“ који ТО објективно „мери“ а ни поједину „особу“ која је ТО у стању да објективно „мери“.
Или да „обе“ стварчице ( и инструмент и појединац ) нису у стању да објективно „измере“ која је ТО власт „добра’ или „никада добра“.
Шта ТО значи не бити ни на једној страни ?
Шта ТО значи у оваквој ситуацији ?
Шта ТО значи неутралност је мит ?
Одговори на ова питања се налазе у заузимању или не заузимању „страна“ и
„ситуација“ и „неутралности“ у прошлом веку у коме један једини „објективни
инструмент“ који је уједно и једини
„објективно надлежан“ за питање
„добре“ , „лоше“ или „зле“ власти није никада питан а то је целокупни
пунолетни Србски Народ.
Шта ТО значи бити на Србској страни ?
Шта ТО значи у оваквој ситуацији ?
Шта ТО значи неутралност је мит ?
Одговор на ова питања се налазе у заузимању страна и ситуација и неутралности у прошлих 25 година овога новога века у коме је један једини објективни инструмент који је уједно и једини објективно надлежан за питање добре, лоше или зле власти био питан више пута а то је целокупни пунолетни Србски Народ са резултатима и последицама надлежних избора са одговорима на горе наведеним питањима које се некоме „свиђају“ а некоме „не свиђају“ у сагласју КАКО је КО у својој сопственој ГЛАВИ бирао „власт“ .
Добру.
Лошу.
Злу.
Ал’ Србску.
Никада Швајцарску.
Три католика.
Немац.
Француз.
Италијан.
Тако почиње виц.
Један лева страна.
Други десна страна.
Трећи неутралан.
Исто ко’ Босна.
Ко ће кога да разуме када је власт у питању.
А тек сласт.
Која иде уз власт.
Рече страст.
Субјективна.
@Живко Петровић
„…Срдачан поздрав свим колегама сматрачима…“
Лепо с Ваше стране, али приметите да је много више смарача него сматрача :)))))
Из текста произилази да је власт толико лоша да никоме не одговара и да је нормално да сви имају интерес да је смене. Из коментара произилази да су и власт и они који би да их смене излучевине исте категорије и да нема смисла ништа мењати. Али и онима који су за смену и онима који нису јасно је да може да се промени власт, али колонијални систем не може. Код ових који не би да мењају преовлађује страх да ће окупатори довести горег иако то не изгледа могуће. Ипак, мени је Вучић толико огаван да сам спреман да се удружим и са онима са којима немам иста гледишта да бих га се решио. Његово понашање, речи, сама појава, је до те мере иритантна. Свест да је он до бесмисла унапредио механизме издаје и крађе, које су други почели да спроводе пре њега, је такође јак мотив да га не само сменим, него стрпам у затвор. Ни њега, ни кабадахије око њега.
Problem je što je za lokalnog desničara svaka vlast, koliko kod bila loša, vlast; i pored sve kritike prema istoj neće se aktivno stati na stranu onoga što se uzima za „neoprane mase“, „narodnu stihiju“ itd.
Druga stvar je da postoji vrsta pesimizma, „realizma“ koja lišava onoga ko je usvoji potrebe za angažmanom i rizikom. Situacija je „realno“ takva, ljudska „priroda“ je takva, raspodela moći je takva itd, ništa se ne može bitno promeniti. Ovaj stav se predstavlja kao učen, sofisticiran, znak iskustva i mudrosti itd; zapravo je beg od odgovornosti.
АМИН!
Зло у нама
Зло баца удице
Пред нас лакоме
Што тражимо пречице
Слијепи за знакове
Гутамо удице
Жвале нам крваре
Бивамо убице
Од Бога отпале
Митимо Косца
За још који дан
Кињимо просца
Што дође непозван
Момчило
Ја бих замолио уреднике, ако је могуће да сашију рубрику „соба за неутралне“, и да се ту скупимо ми неутрални и да кажемо зашто смо против власти а зашто за власт, и зашто смо против протеста а зашто за протесте.
Еда би унели мало јасноће у овој нејасноћи о нама као чудној врсти. За шта ми то јесмо, и за шта нисмо.
Или, ако је једноставније да се уради упитник са параметрима шта то чини власт, а шта протествујушће, и шта у томе подржавамо а шта не.
Можда олакшамо и једнима и другима да се договоре.
Газда, шта ти кажеш?
@ Zašto bi ga trpeli
„Ипак, мени је Вучић толико огаван да сам спреман да се удружим и са онима са којима немам иста гледишта да бих га се решио“
То царе. Пун погодак у дилеме нас „неутралних“.
И када га одемо – како поделити бару између тебе (свих нас који смо против њега, јер штету чини са својим шепртљама), и остатка групе за брза дејства, тј тих са којима немамо иста гледишта?
Кога би од тих са којима немаш иста гледишта, узео за партнера, а да у подели имаш јаче карте – да би Србији донели просперитет, или мање вазални положај – а не горе зло?
Слушам?
Зашто постављати ствари тако? Суштина је у томе да ми сад бирамо мање зло. Лепо је желети српску независну државу, то и јесте нешто вредно, чему трема стремити, за шта се ваља жртвовати, чему треба учити децу. Али прво се морамо решити највеће препреке. То је Вучић и његова булумента лопова. Да, велика је вероватноћа, чак је скоро извесно, да после њега доћи неко ко ће наствити његово „дело“.
Ослобођење је процес. Нажалост, процес који траје. Треба бити свестан да су део приче који је ослобађање Србије од Вучића и део приче ослобађање Србије од колонијализма одвојене ставке једног процеса. Вучић је толико погубан, да је и само његово уклањање, без промене система, велика олакшица за ову земљу. Да, они после њега ће издавати и пљачкати можда исто као он, али неће убијати под надстрешница, на рампама, у рудницима, под точковима и после тога се смејати у лице жртвама.
Можда други мисле другачије, и то је сасвим легитимно, да се одједном све мора променити. Сагледавајући реалност, мислим да то није могуће и зато сам за оно што процењујем за реално. А то је да се прво решимо излучевина ове власти, ове колонијалне управе, да на примеру покажемо кажњавање за учињено. А то исто хоће и они други, који су за то да Србија остане колонија. Зашто у једној доброј, обострано, свестрано, доброј намери, не бисмо били заједно? После тога међусобно можемо да се изуједамо, али чак и то је боље од овогга што нам Вучић сада ради. Нормално је уважити туђе мишљење и поштивати вољу већине, чак и кад ти се то не свиђа, али није нормало, у име тежње ка савршеном циљу, толерисати тортуру и криминал злог, препотентног, болесног компексаша који нас све заједно сатире и прави будалама. Вучића на ******, са противницима на изборе.
<a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br /><i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
<i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br /><i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
<i></i><br />
</a>
@ зашто би га трпели
Слажемо се да је ослобађање процес.
Слажемо се и да је независност, интегритет, нешто пожељно. Вероватно се слажемо и у неизреченом, да је интегритет државе, под притиском глобализације, врло деликатна ствар, и да пажљиво треба бирати приоритете у тој размени „слобода за обавезе“. Окренимо се интегритету јапана, пољске, немачке, албаније, турске, мађарске – има разних модела независности.
Слажемо се и да је Он круна свих пацовских канала у србији. Идејни вођа, кадровски начелник и благајник. Информатор, налогодавац, наручилац и платиоц. Он ил бро, свеједно је (а можда…можда и није свеједно…?)
Не слажемо се у следећем:
не увиђам да бирамо мање зло. Не разумем како сада у овој општој магли могу то надолазеће Нешто, што толико нејасноћа носи, могу прихватити као мање зло. Свестан сам тога да човеков ум нерадо прихвата непознато, и своју суздржаност посматрам и под тим аспектом. Ипак, превише злих и негованих нејасноћа. А тенденције преврата у свету, познате.
не мислим да је он највећа препрека. У принципу, није свеједно хоћу ли одвојити јабуку од гране, грану од стабла, стабло од корена, корен из земље – да бих дошао до јабуке, тј циља. Овде у ланцу видим: сатрапе по општинама, њихове лакеје по општинама, систем који их штити, право пуно рупа, које их заклања, његову подршку споља-којима дугује, Њега, и на крају битан фактор његове владавине: народ који не уме да се позиционира јер је одојен, одгајен, урастао у кваран систем и култ личности, као што је и систем накарадних вредности прожмео човека у србији. Што већи рез направимо, стварамо већи кадровски вакум. Треба нам рез, толики колико неопходан, ни мало већи од тога, и не премали колико неопходан. Ми не оперишемо овде багерима и сатарама, него ласером и скалпелом. Студенти би да извале стабло. То је метода сатаре, моторке, багера. Зато и ломе зубе овако дуго. Нису добили налог за јуриш. То са „процесом који траје“ подразумевам свођење овог дрвета на дворишне услове, нипошто на бонзаи. Сада расте и све око њега је закржљало, јер све баца у сенку.
Ово те савршено схватам: „чекајући савршено, избегавамо урадити неопходно“. Има тај фактор. То је врста самосаботаже, често и бега од промена. Перфекционизам кочи. Решење је „дефинишн оф дан“ дефиниција урађеног. Гуглај. Дефинија урађеног посла, да би србија била: не руска, не кинеска, не бечко берлинска, не нато – не може бити обарање стабла. Вучић је кулминација деценија, од 1945 до данас. Знаш ли ти друже колико је то рођака и кумова у систему, почев од базена где идеш, техничког где вршиш испитивање аута, до најмање амбасаде у незнам где. Дефиниција урађеног је: шта нам треба да би имали отворен пролаз за друге промене. 1945-2025-2105. Тако иде промена. Није битно хоћемо ли је дочекати. Морамо, морамо имати народ који је вичан демонстрацијама, аутоматизовати милионско окупљање као што су јапанци аутоматизовали евакуацију становништва пред земљотресом. Не мењамо ми вучића, него себе. А ми смо у фази упирања прста у „ћаке, бициклисте, напредњаке, жандаре“.
За крај, о подели колача са спољашњима, којима смета вучић: “ После тога међусобно можемо да се изуједамо, али чак и то је боље од овога што нам Вучић сада ради“
Е мој друже. Не потцењуј силу која влада светом. Или бар силу која влада агресивнијим, гласнијим делом света. Или силу која влада већим распоном технологија. Џаба русима бомба од милион вати, кад ови имају бомбу од пола милиона вати, али и тостер, миксер и фен за косу. Схваташ шта мислим, холивуд, нобелове награде, фондове и фондације и кабриолет.
Ми са наших 5 милиона људи и приходом по глави становника тешко можемо да се носимо са фирмом типа милка чоколаде, или кока кола. А неизмерно веће паре и интересе имамо пред собом. Не желим да те плашим. То нам је пут. И за нас је скројен. Не кажем „не крочи“, него „крочимо пажљиво“.
Ми смо стварно између сциле и харибде.
Волео бих када би схватили да оно што тражимо у србији, не оно неопходно (студенти не траже неопходне промене него корените!), него свеукупно и тотално – не нуди ни једна земља на свету. Да би то схватио, не помаже отићи на одмор негде, не помаже школовати се негде, не помаже имати неког негде у свету – него живети тамо у епицентру барем 25 година.
Систем се мења тако, као кад на кули од карата пажљиво извлачиш једну карту, да би уметнуо нову.
Систем се мења тако што се рестаурира. Не тако што га дигнеш у ваздух па правиш нови.
Ја нисам неопредељен. Нисам ни неодлучан. Ја сам суздржан у овоме. Суздржан је права категорија.
И ово још:
„Треба бити свестан да су део приче који је ослобађање Србије од Вучића
и део приче ослобађање Србије од колонијализма одвојене ставке једног процеса“
Ово у светлу помоћи споља да вучић оде, и потоња борба против колонизације.
Можда у нашим, српским,народним комбинацијама, то што кажеш личи на логику. Колонизатор то сагледава другачије. Зашто би они помагали народу да збаци колонизаторску управу са грбаче, па се после борили са полуслободним народом?
Колонизаторској управи у србији се много тога с правом може пребацити, али не може им се пребацити да су дали све, и да дају у од колонизатора жељеном темпу.
Наш проблем је што колонизаторска управа чува србију, а упропаштава србе. Земља можда некако и остане – али овим темпом ми више нећемо бити исти народ, а дај Боже да будемо бољи него што смо били.
Брину ме такве претпоставке, и силине којом се гурају.
Слушај пријатељу,
сјајан коментар.
Но не вреди српски националисти и родољуби (са и без наводника) посетиоци овог сајта мисле да АВ треба да влада доживотно и ако га брат Андреј не наследи да га онда наследи Данило па коначно Вукан.
Моје једино питање је а шта би то чак и Мариника звана сто две партије да дође на власт (што се наравно никад неће десити) она могла да уради и да изда и прода што овај није издао и продао. Шта је то волео би да чујем по тачкама. А да не говоримо да би сваког другог оборили за две секунде да и приближно тако нешто покуша (читај Тадић).
И синоћна утакмица, а ја се искрено бојим због напаћеног српског народа на Косову и Метохији, и њено данашње друго полувреме показали су праву слику НЕСПОСОБНОСТИ АВ-а и његове екипе.
Што неки лепо (да им не помињем имена сада) написаше у коментарима након утакмице, а чак их је и АВов Б92 објавио:
„Некомпетентост, подобност, послушност, нестручност, бахатост, подмитљивост, алавост, себичност, некултура, нешколованост, лични интерест, незакоње, неодговорност…Србија данас“
Ја бих додао криминал, издаја, бело настави ћациначи (уместо Фибоначи) низ.
И један други:
„Радикали све сте уништили! Чича Глишу и нацртану овцу би изгубили“
Ја бих додао и две глисте у конзерви.
Тако је то кад НИШТА не знаш, не умеш, ничим се другим осим политиком у животу ниси бавио, гледаш само шта ћеш и где да „лапнеш“, издао си све што си могао а бело ти даје осећај свемоћи….
Што се мене тиче свако ко је неутралан (не дај Боже о онима који АВа искрено или из користи подржавају) је у тренутној ситуацији да ово наведено остане и због тога по будућност Србије и српског народа потпуно исто зло као и они.
А Господ ће сваком од нас да суди по делима нашим….
А ево и неко много духовнији и речитији од мене:
https://pravda.rs/2025/10/10/vladimir-dimitrijevic-otvoreno-pismo-studentima-univerziteta-u-pristini/
„А не чине ми се нарочито безгрешни ( мада тако понекад изгледају) и они који заузимају квазиобјективистичку еквидистанцу и према режиму и према студентском покрету. Као, нису ни за Вучића, а ни за студенте. А не нуде никакво решење; немају никакву алтернативну, суперпатриотску стратегију. И то, наравно, иде на руку Вучићу, који би да ову земљу јаше довека, док сви ми не помремо или се не иселимо. Када нема алтернативе, он је једина могућност. „
Мене зову ‘неутралном’ јер се од почетка ових последњих протеста нисам изјаснила да сам на страни оних који покушавају да руше ову власт, иако никад нисам ништа рекла позитивно за власт, немам никакав интерес од ове власти, никад нисам гласала ни за једну особу, ни странку, оних који чине садашњу власт… Али ипак ме зову неутралном јер не скачем, не користим реч пумпање и не зовем студенте мојом децом.
Познајем човека који добија плату од фирме у којој радим, а који не долази 10 година на посао (отац му је познат и близак свакој власти). И првих месеци је ћутао, коментарисао кошарку, фудбал, Нолета, лепе жене и сл… Да би одједном, негде у току лета, променио плочу и почео да удара по власти (захваљујући којој он прима плату не радећи ништа и има времена да на друштвеним мрежама и подкастима паламуди, извините на изразу). И прозива Звезду, и још неке називајући их ‘ћаци’ (кад би ми неко објаснио ко су то ‘ћаци’, јер ја сам баш била убеђена да су то људи као тај мој колега, који живе на државној грбачи, а не доприносе ништа, али он ме збуни, јер он неког другог тако назива). А онда чух да и Ненада Јездића неки прозваше тим надимком, само зато што није подигао индекс – била сам у јуну на представи „Мушке сузе“ и тада није подигао индекс, али авај, тада није био потребан спин, чекала се јесен, да се подиже тензија… Сад се удаљих од теме…
Други случај је колегиница која је у истој фирми само зато што може да користи трудничко, породиљско и боловање док деца не одрасту, а онда збогом, мука ми је да долазим на посао, да није због боловања не бих овде остала ни минут и сл… И да не набрајам даље…
Е ја бих против таквих да се борим. А они се сад као боре против власти, јер желе да се домогну места у сличној да користе још више привилегија…
Систем, систем је оно што треба мењати, нису нам потребне козметичке промене!
И нека свако крене од себе! Имаће шта да мења!
А што се тиче власти, она сама себе убија!
То са божијим судом стоји. Благо онима који су за живота строжији према својим мислима и речима и делима, њима ће божији суд бити као ослобођење.
Схватам да својом уздржаношћу, на кратке стазе правим услугу поквареном систему. Уколико одоли опсади, ја и слични ћемо на дуге стазе остати у непољуљаном, недотакнутом ешалону. Нису ове демонстрације нити све, нити задње. А оно од данашњих устаника што остане при здравој памети и непољуљано у жељи, добро ће нам доћи. Уколико науче лекције.
Не дотиче ме у овоме димитријевићев цитат. Сигуран сам да није мислио на мене – иако за неке је у праву. Има у томе избирлуку доиста неодлучности. Он тражи од нас концепт, алтернативу. Концепти и алтернативе су у повоју, и дочекују се на нож као издаја и оклевање. Све да се окупимо и одемо на 40 дана у пустињу да сакупљамо бисере, питање је коме би их послужили а да не будемо растргнути.
Јер, време ово, и налогодавци ови, хоће пресинг и крв, а не бисере и решења. Пре деце којима је намењен тај бисер, који су у првим редовима, уочиће их баш они који су искључиво против решења, ти из задњих редова.
Наш народ сазрева у овом котлу. Дајте процесу времена. Ово је маратон.
Не објављујте снимке како из ћациленда где ветеран удара шипком младића, а да сте одсекли део где младић зеза истог ветерана где је изгубио ногу „јел на предавању“. Ово је један пример од многих. Ако баш желите да се покажете као антисистемски.
Јер брате: зашто би ико губио време да поспреми једног да би поставио истог? Ви видите у вучићу архи зло, а у себи не.
Пази кад: јездић није суздржан из несебичности, него из интереса. „А ми студенти и пратња баш сви из алтруизма дошли“. Нећу да вређам, не бих да пребацујем причу на тај ниво. Дозревајмо. Дозревајмо.
Нек живи процес. Обарајте. Природа живи од цикличних кретања.
Хоће ли (и) овај текст још више укопати ‘неутралне’ у њихове одбрамбене ровове:
Za razliku od ćacija, neutralce – ne razumemo – Lični stavovi – Dnevni list Danas https://share.google/fxPHIet5JCIP4Tf3y
Свима који кличу СВИ, СВИ, СВИ …
А гледали су филм „Отац на службеном путу“
подсећање на чињеницу да се овде ништа НЕ МЕЊА је реченица Деде Музафера кад је одлазио,
(парафразирам):
„Коментаришите се и ви и ваша политика!“
…