Данило Куленовић: Не пада снег да покрије брег, него да амбасадор Хил покаже траг

Пошто је Вучић по питању параде ординарних сподоба поклекао пред Хилом, шта ако у најважнијем националном питању поклекне пред српским народом?

Амбасадор САД Кристофер Хил на шетњи у оквиру Европрајда (Извор: N1)

Свеевропски сабор наказа (не циљам сексуалне афинитете већ естетику) је прошао. Дуго најављивана седмодневна манифестација „Europride 2022“, која је требало да буде крунисана свечаним парадирањем улицама главног града, претворила се у „спровођење“ (Вулинов еуфемизам) од тачке А до тачке Б.

Равнотежа је успостављена нередима које су, имам разлога да верујем, изазвали упосленици и дужници органа реда.

Одељење за контролу штете, оличено у „партнерки“ председнице владе са једне, рашчињеног монаха Антонија са друге стране и униформисаног министра полиције у средини, дало је све од себе.

Извор: N1

То би укратко био биланс 17. септембра у Београду, ако бисмо догађаје посматрали изоловано и ван контекста.

ЛГБТ+ активисти су прошетали, са све Христом у дугиним бојама, украјинским заставама и клицањем „Републици Косова“.

Прошли су у условима куд и камо горим од оних из октобра 2010. године, али су ипак прошли.

Извор: Nova.rs

Само један човек може бити апсолутно задовољан: амерички амбасадор Кристофер Хил.

Александар Вучић воли да представља себе као некога ко пресеца Гордијеве чворове и прелама ствари преко колена. Такође воли да одговорност подели са другима и не жели да ризикује висок рејтинг који има. Тако је више пута од када је приграбио апсолутну власт 2017. године устукнуо пред незадовољством јавности. Прво је одустао од идеје о подели Косова и Метохије због које су му предвиђали Нобелову награду за мир. Затим је дигао руке од увођења мера у време ковид лудила, потом је удовољио захтевима тзв. „еколошког устанка“. Наравно, сваки пут је повлачење пратила патетична прича о томе како он хоће само најбоље за Србију, а сада ћемо, ето, сносити последице и за то смо сами одговорни.

Сличан сценарио назирао се и овај пут. Београдом су прошле три велике литије за спас Србије, бројношћу надилазећи све опозиционе скупове у последњих десет година. Верујем патријарху Порфирију да је у својим личним контактима са државним врхом (а знамо да их има) апеловао да се „Europride“ откаже. Председник је у свом маниру обнародовао да шетње неће бити, затим је одговорност пренео на МУП (правдајући се да је тема од секундарног значаја) који није одобрио шетњу, да би ову одлуку потврдио и Управни суд. Ништа што до сада нисмо видели.

Онда смо вече уочи проблематичног дана сазнали да је амбасадор Хил позвао председника на доручак. У току дана се десило шта се десило. Његова екселенција, из Таковске улице, окружен циркусом цинично је поручио да смо сви деца Божија.

Вучић са Хилом: Србија посвећена јачању односа са САД

Сада многи псују Вучића јер је поклекао. Таман смо навикли да нема те речи коју неће погазити пред неколико хиљада бесних омладинаца, кад оно међутим. И ту се губи суштина.

Није искусни оперативац Хил под старе дане послат у Србију да одмени ћевапима омађијаног Годфрија да би спасавао дан Горану Милетићу нити да би организовао геј параде.

На згаришту бивше Украјине рађа се мултиполарни свет, утицај Запада опада и САД не желе бунтовну Србију као руско острво у Европи. Притисак се врши преко Републике Српске и Космета, а Хил је човек који је учествовао у писању Дејтонског споразума и преговорима са побуњеним Шиптарима 1998/9. године. Његова је заслуга и што су САД престале да сматрају ОВК терористичком организацијом.

„Преговарање“ са сецесионистима из Приштине је у ћорсокаку и на наплату долази Бриселски споразум којим је Вучић 2013. купио карту за господарење Србијом. С обзиром на то да је политичка и економска будућност Европе врло неизвесна, питање је дана када ће се пред Србију поставити завршни чин капитулације у борби за Косово. Без обзира да ли је у питању признање, нека друга врста свеобухватног споразума или чланство у УН, тај дан је све ближе, а Кристофер Хил је ту да позове на колико год буде било потребно доручака, само да српска власт не посустане.

Кристофер Хил: Већа могућност за напредак у дијалогу Београда и Приштине него за конфликт

Истраживања јавног мњења од пре неколико месеци показала су да је српски народ готово јединствен када је у питању Косово и Метохија. Литије за спас Србије, као и црногорске литије из 2020. доказале су да Црква и народ и тек како имају снагу да утичу на токове историје.

Међутим, поставља се питање: пошто је Вучић по питању параде ординарних сподоба поклекао пред Хилом, шта ако у најважнијем националном питању поклекне пред српским народом?

Јесмо ли спремни за последице које су, у тренутку када рат полако смењује дипломатију широм света, потпуно непредвидиве?

Данило Куленовић (Извор: Лична архива)

И шта ако Хил опет тријумфује?



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , ,

2 replies

  1. „Свеевропски сабор наказа“!!! Свака част. Прави назив за оно што смо јуче гледали. Свакако да и ја не циљам на сексуалне афинитете већ на естетику, али морамо признати да прво у многоме одређује друго.Оно што мене највише брине су питања која сте поставили на крају текста. Шта ако Вучић у најважнијем националном питању поклекне пред српским народом? И шта ако Хил опет тријумфује? Јесмо ли спремни за последице? Знамо ли уопште, шта нас чека у једном, а шта у другом случају?

    13
    3
  2. Прилично нејасан текст! Све о чему је Д. Куленовић писао у највећем делу свог текста, гледамо и слушамо већ дуго, све нам је већ јасно! Хтео је ваљда и он лично да каже шта мисли о Вучићу и свему осталом и да нам помогне да утврдимо градиво? Али, мало су необична његова два питања: прво – шта ако Вучић поклекне пред народом? Па ваљда Куленовић поштовање воље и јединственог става убедљиве већине народа не би сматрао „поклекнућем“, упоредивши га са подлегањем Хиловом утицају?
    Изненађујуће је друго питање, – он пита нас (народ) за шта смо спремни, а за шта нисмо? Оно имплицира да баш и нисмо „спремни за последице које су, у тренутку када рат полако смењује дипломатију широм света, потпуно непредвидиве?“ Па нас упозорава? Не брините Куленовићу, углавном смо се сналазили и, хтели или не хтели, бивали спремни! То ћемо умети и сада!

    21
    3

Оставите коментар