План за ослобођење Београда мора да садржи план за ослобођење Косова и Метохије, или, план за ослобођење Косова и Метохије мора да садржи план за ослобођење Београда
Фото: Стање ствари
Прошло је пар месеци откако је представљен „План за реинтеграцију Косова и Метохије у правни поредак Србије“ Покрета за одбрану Косова и Метохије. На порталу Стање ствари појавила се критика правника Исака Давидова који тврди „да је Косово једино могуће (и једино поштено) повратити војно“, затим да је план Покрета за одбрану КиМ „направљен за ситуацију која је прошла“ и „није план који пројектује будућност, већ једно становиште чији је план да се будућност сама постара за повољно решење“. Да ли се КиМ само војним путем може повратити? Колико сам видео није било других реакција стручне или лаичке јавности, власти или опозиције. Нисам видео друге критике или неке друге планове. Чини ми се да је православно-патриотска јавност и даље сувише завађена, пасивна и реактивна.
Представљање документа „Пројекат реинтеграције Косова и Метохије у уставноправни поредак Републике Србије“ (Фото: Спутњик/Лола Ђорђевић)
Што се тиче плана Покрета за одбрану КиМ, мислим да има добрих решења и да може да буде план за будућност или за ситуацију која ће доћи. Критика Плана за КиМ Покрета за одбрану Косова и Метохије коју бих овде изнео тиче се плана који нису представили. А то је, такође, критика и осталих православно-патриотских организација или опозиције – нико не ради на стварању плана како да се ослободи Београд. Само ослобођен Београд, који има савезнике у региону и свету, може да ослободи Косово и Метохију. Покрет који је настао са циљем да одбрани КиМ и преузео ту одговорност мора и да ствара неопходне услове да се одбрани КиМ – на пример, Србија мора да постане економски довољно јака да може да изведе тако озбиљан пројекат ослобођења КиМ. Још ако је то и надстраначки покрет који окупља интелектуалну елиту, одговорност је још већа да се створе ти услови.
План за ослобођење Београда мора да садржи план за ослобођење Косова и Метохије, или, план за ослобођење Косова и Метохије мора да садржи план за ослобођење Београда. Шта значи ослободити Београд писао сам у текстовима попут: Страх од зла, Страх од болести, смрти и власти, Брига о деци, О контроли квалитета, Независна држава није економски зависна, Ослободи свој ум, Борба на живот и смрт, Четврта грана власти, Влада стручњака и народног јединства, Од Ђинђића до Вучића, Рио Тинто, Пандемија као умни рат… Није довољно да квислинге на власти замене националисти који не знају ништа око економије или не знају шта је право личности, да би Београд био слободан, а Срби сложни.
Фото: Стање ствари
Затим, план за одбрану КиМ, или коначно решење за статус КиМ, мора да обухвати и план за заштиту српских интереса у региону, тако да се ствара регионална стабилност. Не може се решити статус КиМ ако се не реше односи са Црном Гором и Босном и Херцеговином и у склопу ње однос Федерације БиХ и Републике Српске, као и са Северном Македонијом – тако да буду и бољи односи и са Грчком и са Бугарском. Србија у савезу са Црном Гором, С. Македонијом и Грчком, суседима Албаније, има много бољу преговарачку позицију, и не само Србија, него и Црна Гора, С. Македонија и Грчка, за решавање албанског питања.
Нису нам потребне приче о српском свету, ни о руском свету, него о православном свету – како да се заштити хришћанска цивилизација – како да се развијају православна култура и православна економија. Православни или хришћански народи из овог дела света морају да превазиђу национализме (као јерес етнофилетизма) и да као и патриоте и хришћани граде међусобне односе. Сањати обнову старе краљевине, освајање других држава или било који облик империјализма, изгледа гротескно, то је погубно, кад знамо колико је очајно стање што се тиче и демографије и економије у свакој православној или словенској држави. Сви православни народи боре се за опстанак, и ако троше енергију на међусобне сукобе, свако ради против себе – а сваком народу прети нестајање. Интереси сваке православне државе најбоље ће бити заштићени ако православци створе савез суверених држава, које ће имати добросуседске односе (без претензија било које да буде хегемон), са заједничком спољном политиком и одбраном од спољних непријатеља (без империјалних претензија).
Дочек патријарха Порфирија у Подгорици (Фото: Владимир Павићевић)
Српски интереси на Балкану најбоље ће бити заштићени ако дође до поделе Европе на два блока: источни, као упориште хришћанства, и на западни, као упориште антихуманиста. У том случају, државе источног блока које су признале тзв. Косово, повукле би то признање. Србија би, са КиМ у свом саставу, била део источног блока. Уз подршку савезника лакше би се заштитио српски народ у Хрватској. Ако усташе опет крену да дивљају, решење је да се простор у границама мање-више некадашње РСК одвоји од НДХ. Сумњам да би НАТО (тј. оно што би остало од НАТО) ушао у сукоб са источним европским блоком због усташа (између осталог, Немачка и Италија би поделиле остатак Хрватске) или Албанаца на КиМ.
Прави изазов је формирати источни европски блок, јер након повлачења НАТО из Азије, Запад жели да задржи источну Европу и Балкан као срце Евроазије и последње колоније које пљачка без икакве мере или икаквог отпора. Отпора нема пошто део елите чине слуге Империје, а део елите чине националисти заробљени у прошлости. А елите ће бити такве све док као народ робовски или губитнички менталитет не заменимо победничким (али не фаустовским) менталитетом. То се односи и на духовну елиту. Кад се то промени, настаће прави отпор и врло брзо и источни европски савез. Империји никад више не би пролазила тактика „завади па владај“ у овом делу света. А православне, помесне цркве вратиле би на прави пут и Цариградску патријаршију.
Седиште Васељенске патријаршије (Извор: Борба за веру)
Тренутно смо далеко од таквог савеза. Наш циљ остаје да ослободимо Београд. За почетак, од културне окупације. Кад се ослободи културне, Србија ће се ослободити и економске и војне окупације. Јер би слободни Београд био велики подстицај за остале православне и словенске народе да је могуће победити у умном рату. Запад је културно више окупирао православне народе, него исламске, и мање користи војну силу да би православне државе држао као колоније. Кад се ослободе културне окупације, православне државе ослободиће се врло брзо и мирним путем и економске и војне окупације Запада.
Ослобођења КиМ (кроз постизања компромиса са косовским Албанцима?) неће бити све док је на КиМ војна база Бондстил. Србија не може сама да ратује против НАТО, сада не може ни против Албаније, ако није у савезу са осталим православним државама. Можемо да се надамо да ће се НАТО повући са Балкана, као из Авганистана, али, моје мишљење је да се Покрајина Косово и Метохија не може вратити у правни поредак Србије ако се прво не ослободи Београд, а затим не створи савез држава, чије би језгро чиниле православне и словенске државе. Тиме би се поставила граница између источног и западног европског блока и зоне утицаја, а КиМ би се као део Србије налазио у границама источног европског савеза. Поштовала би се права Албанаца са КиМ и у том смислу план Покрета за одбрану КиМ може да буде план за будућност, јер предвиђа дијалог са косовским Албанцима и да КиМ има посебни статус. Кроз дијалог дошло би се до компромисног решења. А решење није ни да НАТО базе замене руске и кинеске војне базе на Балкану, или да Балкан остане полигон за сукоб великих сила, него да Балкан припада само Балканцима (пошто не желе да буду Балканци, не рачунам Хрвате и Словенце). То ће да се догоди кад се створи шири православно-словенски савез суверених држава – Европа нација – тако да се сваки држава чланица савеза подједнако поштује, или, да не постоје, као у ЕУ и НАТО, народи првог и другог реда (и ту има места и за Албанце, ако не желе рат са свим суседима).
Фото: Б. Радомировић
У том савезу има места за све народе који су решени да одбране традиционалне породичне вредности, али и да поштују људска права и слободе – за све народе који неће своју веру или идеологију да шире мачем – на силу. Пошто практично све православне државе имају исламске државе као суседе, већина и муслимане као грађане или етничке мањине, време је да се успостави дијалог са муслиманима и у склопу православно-исламског дијалога да се решавају проблеми између православних и исламских народа у Евроазији. Рат између муслимана и православаца (традиционалиста), одговара Империји (трансхуманистима). Бошњаци и Срби могу и да одиграју важну улогу у православно-исламском дијалогу, и да започну рат између муслимана и православаца.
Да не ширим даље, у будућности је могућ сукоб цивилизација и рат сваког против сваког, али сад вреди покушати са стварањем православно-словенског савеза (савеза хришћанских држава) одвајањем од западне Европе мирним путем (о чему сам писао у претходна два текста Подела Европе и Православље и нова политичка теорија), и вреди покушати, после тога, да се кроз дијалог хришћанског блока и исламских народа поставе границе ислама и православља, које ће обе стране да поштују. И да источни европски блок и Кина (п)остану стратешки партнери у Евроазији, са границама које обе стране поштују.
У сваком случају, ако останемо пасивни и реактивни, ако нисмо способни да ослободимо Београд, односно, да Србију воде људи који воле Србију, способни да направе и реализују план за ослобођење Косово и Метохије – са планом и за културни и економски препород Србије, преостали Срби говориће ускоро: „Догодине у Београду“.
Ако не буде било саборности између православних и словенских народа, неће само Фанар бити крив за пропаст православних и словенских народа и држава, а још мање би се могла кривити Империја која је на коленима, ако православци и Словени пропусте шансу да се удруже и отерају Империју са православних и словенских територија, а да са друге стране, исламски народи, охрабрени победом над Империјом, крену у поход на Европу. Прве на удару биле би православне државе као сиромашна и мало насељена периферија Империје, народи који имају рајску природу, савршену климу и све ресурсе да преживе 21. век, али нису способни да се удруже, заштите и обезбеде услове за културни и економски развој.
Никола Варагић (Фото: Соња Ракочевић)
А православно-словенски савез имао би све услове да у економском, културном и војном смислу брзо сустигне западни европски блок и САД и да заустави пропаст хришћанске и демократске Европе или да заустави неке нове освајаче са Истока који би кренули у поход на (источну и југоисточну) Европу. Само још да православни народи постану тога свесни, да више верују у себе и да буду више солидарни међу собом.
Прочитајте још
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар