Није у питању Вучић, као што нису били у питању Милошевић и Ђинђић, већ сама Србија – зато Вучића сада треба чувати од напада мафије и страних тајних служби
Александар Вучић (Извор: Данас)
Да није добро радити са непријатељима (страним тајним службама и крупним капиталом, тајкунима, мафијом) вашег непријатеља (директног политичког ривала у борби за власт), да бисте победили на изборима, видимо и на примеру Александра Вучића који је пристао и на уговор са ђаволом, и на уговор са Милом Ђукановићем и сличним ликовима из света, и са (бившим) члановима ДС-a и тајкунима са којима је Борис Тадић био у сукобу, и са ЕУ и САД којима је обећао да ће да потпише у вези Косова и Метохије све што Тадић није хтео, само да би победио на изборима, дошао на власт и живео као Тито. Вучић се окружио сумњивим ликовима, и сад је у великом проблему.
Наравно, јавност притиска и тражи да се открије ко је створио криминалну групу Вељка Беливука или Јовањицу, како су Кокеза и Неша Роминг добијали послове, како је Папић могао нешто да ради у МУП-у без знања министра Стефановића, а министар полиције без знања начелника БИА Гашића и председника Вучића, да ли је адвокат Владимир Цвијан убијен и зашто се дуго крила његова смрт… Са друге стране Вучића притискају ЕУ и САД.
Међутим, ми не смемо сад да чинимо Вучићу оно што би Вучић, сигурно, чинио нама, да је он у опозицији (што је и увек радио кад је био у опозицији), ако смо другачији од њега и ако не желимо да икада више власт у Србији мењају странци и мафија или да буде убијен председник државе или владе или министар – ако не желимо да живимо у таквој држави.
Зоран Ђинђић, или влада коју је водио Зоран Ђинђић, још један је пример да није добро радити са непријатељима државе и народа, страним службама и мафијом, да би се срушио унутрашњи политички супарник у борби за власт, a у случају Ђинђића или ДОС-а то је био Слободан Милошевић. Скоро исти људи и исте силе, које су Ђинђићу помагале у рушењу режима Слободана Милошевића, помогле се Вучићу да сруши режим Бориса Тадића и да успостави свој аутократски систем владања. Ђинђић је убијен кад је поменуо да је време да Запад каже кад ће хиљаду српских војника да се врати на Косово и Метохију, док је Тадић склоњен са власти јер није хтео да потпише – иако је пре тога пристао да се питање КиМ измести уз УН у ЕУ – оно што је Вучић потписао када је дошао на власт: Бриселски споразум и пратеће споразуме, чиме се смањује суверенитет Србије на КиМ.
Зоран Ђинђић (Фото: Станислав Милојковић/Данас)
Вучић жели да покрије цело бирачко тело, због оних старијих имитира Тита, мањим делом и Милошевића, а да се би се свидео млађима и другосрбијанцима имитира Ђинђића, жели да се представи као неко ко наставља истим путем, зато толико говори о економији, зато је председник владе Ана Брнабић и министар са дијалог са опозицијом Гордана Чомић, итд. Око себе је окупио сараднике свих претходних режима или владара. Једни одржавају везе са Истоком, други са Западом. Али је сада, изгледа, та западна веза почела да пуца, као и веза са Милом Ђукановићем. Истовремено је пукла веза са неким криминалним групама.
Вучић се, исто као и Ђинђић, нашао на удару, са једне стране, мафије из Србије и региона, а са друге стране, ЕУ и НАТО. Ђинђић је отерао Бебу Поповића, а сад медији јављају да је пукла веза између Вучића и Бебе. Да ли је Беба имао контакт са Беливуком, као што је био у контакту са Земунским кланом, остаје да се утврди.
Дакле, ако се Вучић нашао на удару мафије и Запада само зато што неће да иде до краја у потписивању свега што му се намеће у вези Косова и Метохије, дакле, ако, ипак, исто као и Ђинђић, или Тадић или Милошевић или Коштуница, има црвену линију кад је у питању Косово и Метохија, онда би требало сви да га подржимо ако каже да више ништа неће да потписује нешто је на штету Србије (све док се, кроз унутрашњи дијалог, не донесе план за реинтеграцију или коначно решење статуса Косова и Метохије). Ако раскине и везу са Милом Ђукановићем и каже „Не“ Западу, Вучић може да добије симпатије и подршку народа, али што се тиче борбе против мафије, односно, криминала и корупције, ту је на танком леду. Јер, сад се не помињу многи политичари, генерали, тајкуни, судије, новинари… који су на разне начине учествовали у криминалу и корупцији, кршили законе и чинили економске злочине. Одбрана од спољашњих окупатора је само половина, победа над унутрашњим окупаторима је друга половина борбе за слободу. Затим, народ и даље чека (социјалну) правду. Вучић и Вулин неће кренути у обрачун са својим кумовима и власницима медија који трују народ, зато мора да се тражи њихова одговорност и смена, али не тако што ћемо бити на страни непријатеља српског народа и државе у борби против Вучића или да правимо договоре са мафијом и криминалним клановима. Шта значи да оде Вучић, као Тадић, ако остану Динкић, Влаховић, Ђелић, Весић, Беба, Дачић, Палма…? И ако банду Беливука замени нова организована криминална група, нов Земунски клан? Зар стране тајне службе не користе домаћу мафију да обави прљаве послове?
Небојша Стефановић, Ана Брнабић, Александар Вучић и Ивица Дачић на представљању програма Србија 2025.
После испоручивања Милошевића у Хаг, убиства Зорана Ђинђића, начина и разлога због који су са власти отишли Војислав Коштуница и Борис Тадић, или на основу ситуације у којој се сад налази Александар Вучић, државотворним политичарима мора да буде јасно о чему се ту ради и морају да нађу начин како да се Србија одбрани. Није у питању Вучић, као што нису били у питању Милошевић и Ђинђић (без обзира шта о њима мисле грађани Србије), већ сама Србија. Једно је кад се народ побуни и смени лошу власт, а нешто друго је кад мафија и стране тајне службе желе да изазову нестабилност и анархију, и да доведу своје људе на власт (и преко лажне опозиције). Вучић је упао у јаму коју је копао Тадићу.
Свако ко критикује Вучића прво мора да се стави у његову позицију. Ко год дође на власт, против себе ће имати мафију из Србије и региона, домаће и стране тајне службе, домаћи и страни крупни капитал. Још увек у опозицији не постоји довољно јака политичка снага, способна да се носи са овим изазовима, боље од Вучића који је показао бројне слабости. И зато Вучића сада треба чувати од напада мафије и страних тајних служби, али и тражити да се борба против криминала и корупције настави и прошири. Вучић је компромитован и у Србији и у свету и тешко ће се одржати на власти: није радио на демократизацији, већ на стварању култа личности, па је сад лако ЕУ да Србију пореди са Северном Корејом и да због велике корупције казни Србију (уведе санкције, визе…).
Александар Вучић у Белој кући (Фото: Танјуг/AP Photo/Evan Vuči)
Вучић је крив зато што је довео Србију у овај положај, али знамо да би Запад нападао Србију и кад би била узорна демократска држава: само што би се тако Србија лакше одбранила. Зато желимо да Вучић оде са власти и да нови људи дођу на власт. Међутим, не желимо у томе помоћ странаца и мафије и не желимо да Вучића са власти склоне непријатељи Србије. Било би неодговорно и недржавотворно да то дозволимо, само зато што не волимо Вучића.
Прочитајте још
Categories: Разномислије
1) Nema toga sto Tadic nije hteo da potpise. On je u prosli saziv skupstine usao u koaliciji sa Cedom i Cankom, uveo kao poslanike npr. Zarka Koraca, pozurio je da se rukuje sa Tacijem i tako mu simbolicki skine krv sa ruku.Naneo je vecu stetu vojsci, kao ministar odbrane, od NATO-a…
2) Kod nas je vlast srasla sa drzavom, pa rusenje jednog povlaci drugo, u protivnom, desi se ono sto imamo danas u CG.
3) Izuzev Kostunice, svi ostali su vladali deljenjem naroda, Vucic iskljucivo time (time pomaze i Milu u CG), pretnjama povratkom (u devedesete, zutih…) i vladali su dok njihov deo nije postao manjinski (samo je Kostunica otisao saglasnoscu ogromne vecine :))))
@Komentar ceka pregled
Вучићу су да победи Тадића помогли и Чеда и Чанак, али пре свега Бели листићи предвођени Весном Пешић и осталим другосрбијанцима, као и тајкуни Влаховић, Ницовић, Костић, Карићи, Весић… И чим је дошао на власт, Вучић је потписао Бриселски споразум.
Тадић јесте нанео штету војсци, привреди…, о томе сам писао у прошлом тексту. Али ту није бољи ни Коштуница (ДСС), и његова је одговорност реформа војске, приватизација… Делио је и Коштуница народ, брзо се после 2000. дистанцирао од Ђинђића, итд.
Наше је да увидимо где су били њихове грешке и да их исправимо, да не рушимо Вучића на исти начин и да после Вучића не буде све исто као до сад.
1) Nije Kostunica delio narod, vec Dindjic, oduzimanjem mandata, sabotiranjem predsednickih izbora i, gle , AFEROM PRISLUSKIVANJA.Deli ga i danas iz groba, dok se za Kostunici ne zna da li je ziv ili mtrav,
2) Kostunicine greske su iz sfere “nesposobnosti”, Tadiceve iz sfere “namere”.Staljin bi rekao da je nesposobnost jednaka izdaji, ali sam ja malo suptilniji covek!
3) Tadic je izgubio izbore, jer se iscrpeo obrazac svi protiv SRS, a mediji su prenaduvali da posle pobede u prvom krugu nije moguce da izgubi u drugom, bas zbog tog obrasca!
4) Jedini poraz na postdosovskim izborima SRS je dozivela 2008-e, kada je KiM proglasilo nezavisnost i pocela da se siri psihoza rata.To je vec ukazivalo kuda ce ici pregovori o KiM, barem onima, poput mene, koji ne haju za “ankete” i patriotsko kokodakanje!
5) Bez rusenja DB-a (DRZAVE), nema rusenja sistema, a bez rusenja sistema, Vucic ili Tadic – svejedno je :)))
@Komentar ceka pregled
И ја кажем да мора да се мења систем, само да не зовемо у помоћ непријатеље домаћег непријатеља који су и непријатељи државе, итд.
Питам обојицу, како Ви мислите то да се изведе док је земља под окупацијом и то не војном него много перфиднијом. Са ким променити систем кад међу политичарима не постоји ни један једини који ће одбити понуду окупатора да буде Гувернер , а народ нема воље ни снаге да ишта мења. 20.000 добронамерних људи не може победити окупатора који има безброј домаћих издајника при руци. Нисам дефетиста, али са оваквим народом не видим излаз. Јадни наши јуначки преци који ово изродише.
@ Зоран
Нисам дефетиста, али са оваквим народом не видим излаз.
++++
Поштовани,
Верујем, да само са тим народом, можемо да се надамо ослобођењу наше јадне, опљачкане и окупиране отаџбине.
у коментару од 3. септембра 2018. • 11:43
на
https://stanjestvari.com/2018/09/03/tribina-o-kosovu-spc-ce-se-suprotstaviti/
@Zoran
Ja sam jako veliki pesimista.S jedne srane, svaka promena u odnosima svetskih sila nam ide na ruku, sa druge, unutrasnja situacija je ocajna.
Navescu jednu analogiju.Rusija je svoju prvu pravu podmornicu 4-e generacije “Kazanj” spustila na vodu i pocela testiranja 2017-e i trebalo je da udje u flotni sastav 2018-e, to je odlagano pet-sest puta i dovuklo se do leta 2021 (to je prva takva podmornica, SAD ih imaju najmanje 23 (plus 6 VB, plus FRA)).Vecina jurisnih podmornica koje stite danasnju Rusiju, tzv. “Zverinja divizija” napravljena u vreme Jelcina od pocetka do sredine devedesetih.Bila je to inercija od vremena SSSR-a.Sta je poenta, cak i takva sila, koja jos uvek ima veliko stanovnistvo, veliki broj visokoobrazovanih, koja ima tradiciju u nauci i tehnologiji, kadrove, kada drzava upadne u krizu, gubi sposobnost da radi ono sto je nekada bila rutina.
Nas su pogodili idealno losa demografska kretanja, odnos mrtvih i rodjenih, radnosposobnih i penzionera, odlazak mladih i obrazovanih, odlazak sa sela u grad.Grad, inace, ima specifican zivot, nezavisan od drzava, a nekada i protiv nje, kao sto je primer Beograd.Tome treba dodati negativnu selekciju koja se od titoizma, preko milosevicevog vremena, DOS-a do SNS samo pojacavala.U titoizmu razvijena specificna neodgovornost spram drzavno-drustvenog, kao onog sto nije-moje, a sto je temelj onoga sto se danas pogresno naziva “individualizmom” i tvrdi se da je doslo sa Zapada, a zapravo je proizvod titoizma i pravo ime mu je kolektivni egoizam, danas je dovedeno do vrhunca, tako da se na svakom koraku mozete susresti sa svim oblicima korupcije, stranastva i nepotizma.Sama SNS je rezultat raspada svega sto joj je prethodilo, tako da je ona ogoljena organizacija za zadovoljavanje licnih interesa.
Za promenu su kljucne dve stvari: 1) razmontiranje DB-a koji nicemu ne sluzi, nista nije sprecio i odbranio, vec je okrenut iskljucivo interesima vlasti, 2) oduzimanje imovine stecene za vreme vrsenja politickih funkcija, kao i gradjanskih prava (na glasanje, rad u drzavnom sektoru…)
Koliko je to realno u sadasnjrm istorijskom trenutku i okruzenju, tesko.Ipak, ponekad neka sasvim deseta stvar, za koju sada ne mozemo ni da pomislimo da je vazna (npr. ova dogadjanja sa epidemijom) izazove pobunu (ja sam za resenje tim putem, za politicko organizovanja poslednja sansa su bili DSS-Dveri, sada je sve potopljeno EUnijatama).
@ Грешан,
слажем се да је држава опљачкана и окупирана и да је ово једини народ који имамо, али тај народ ништа не чини ( сем пар афективних протеста који су мајсторски угушени). Скоро три деценије ми смо окупирани а окупатор манипулише тако што перфидно поставља и власт и опозицију и само их мења. Изградио је фантастичну инфраструктуру, мора се признати, а то може само у народу који је грамзив, превртљив и слобода га ( за разлику од предака) уопште не интересује.
@ Коментар чека преглед,
слажем се да је једино решење да „нешто изазове” велику, спонтану побуну чак и овако учмалог и туњавог народа ( да се разумемо и ја ту спадам не мислим да сам ишта бољи – седим и само пишем, мада ме донекле године могу тренутно оправдати, али не и за ове три деценије у назад). Политичког решења овде нема, мислим да је то потпуно јасно. Неко мора да пробуди народ, али таквог још нема у оним „службама” које то треба да ураде. У ствари оне су најгори део овог народа, на жалост.
Зоран:
”Питам обојицу, како Ви мислите то да се изведе док је земља под окупацијом?”
То никада неће ”себе да изведе” – управо зато разни ”патриотски” ауторчићи редовно употребљавају
безличне облике, без субјекта, у својим јавним ”предлозима”.
”20.000 добронамерних људи не може победити окупатора који има безброј домаћих издајника при руци”.
Не може ни милион добронамерних ништа да промени, али зато може 300 способних.
Проблем је то што су сви способни купљени, уцењени, заузети бригом како да плате кирију, или им је удељен пасош,
а сада и лупљена рампа на границама.
Метод негативне селекције је један од основа субверзивне делатности.
И то не кажем ја већ јавно доступни приручници за америчке оперативце.